Istraživanje Demostata

Partije uoči izbora rade u korist svoje štete, pitanje je koja će više 2

foto: marija janković

Partije uoči izbora rade u korist svoje štete, pitanje je koja će više

Politička boja ekoloških protesta vidljiva je na osnovu toga što proteste podržava 14 odsto pristalica SNS i sličnih, a na drugoj strani 68 odsto pristalica koalicije SSP i drugih, kao i 65 odsto pristalica Zeleno-leve koalicije… Punu pažnju treba obratiti na politički potencijal podrške ekološkim protestima jer činjenica da proteste podržava dve petine Beograđana i nešto više od trećine građana Srbije, kao i svaki sedmi pristaša vladajućih stranaka, nimalo nije zanemarljiva

Istraživačkoizdavački centar Demostat je u poslednja četiri meseca obavio četiri istraživanja predizbornog mnenja građana. Dva istraživanja obavljena su na uzorcima građana iz regiona Beograd, dva na uzorcima građana Srbije. U svim istraživanjima uzorci su imali po 1200 ispitanika i njihova realizacija je ispunjavala standarde za reprezentativne uzorke. Intervjui ispitanika obavljeni su putem telefonskih razgovora koji su trajali po 1015 minuta. Upitnici su sadržali po 25 pitanja. Jedan uspešno okončan intervju dolazi na petšest uspostavljenih telefonskih veza.

U četiri do sada obavljena istraživanja predizbornog mnenja proveravali smo deo hipoteza koje se odnose na lični i društveni kontekst odnosa građana prema predstojećim izborima, na izborna opredeljenja građana za izbore odbornika Skupštine Beograda i poslanike Skupštine Srbije, kao i na pojedine probleme vezane za predizbornu atmosferu i za mogućnost ulaska u izborne koalicije ili političke saveze. Nismo bili u prilici da izvedemo testiranje svih hipoteza usled iznuđene orijentacije na telefonske intervjue zbog kovida, tako da ćemo kompletirati testiranje ukoliko Demostat pronađe finansijere nedostajućih istraživanja.

1. U predizbornom mnenju, prema percepciji sopstvenog života, znatan broj ispitanika negira postojanje značajnijih ličnih i porodičnih problema.

2. Među građanima postoji blaga dominacija dobrih (pozitivnih) naspram loših (negativnih) raspoloženja, kao reakcija na stanje u društvu i sopstveni život; dobra raspoloženja su obeležena nadom “da će biti bolje” ili, kako bi cinici možda rekli, “nadom da ne bude gore”.

3. Vladajuće partije u javnom životu, putem svojih medija, promovišu sve ono što generiše i potvrđuje zadovoljstvo građana radom vlasti, a posebno radom Vođe, a na drugoj strani se pacifikuje ili gura pod tepih sve ono što ukazuje na nezadovoljstvo. Opozicione partije u javnom životu učestvuju onoliko koliko im prostora daju neformalno partnerski i malobrojni mediji, te onoliko koliko na terenu čine nedovoljno brojni aktivisti i funkcioneri.

4. Vladajuće partije su orijentisane na održanje postojeće percepcije ključnih problema ove zemlje bez obzira na realno stanje stvari u funkciji predstojećih izbora, pa se stoga te percepcije šire, međusobno povezuju i usklađuju. Opozicione partije nemaju plansku, međusobno usaglašenu i sistematsku dvostranu komunikaciju sa građanima, a tu komunkaciju, u meri u kojoj postoji, pre obeležava višak pitanja i manjak odgovora.

5. Vladajuće partije imaju jasnu strategiju: stalno obavljati sintezu “zlatnog doba” (“života bez većih problema”), dobrih raspoloženja građana i zadovoljstva radom vlasti – to je zadatak partijskih medija i partijskih funkcionera i aktivista. Posebna dimenzija ovih partijskih zadataka jeste širenje lažnih informacija o političkim protivnicima. Ciljne grupe oba subjekta partijske jednosmerne komunikacije sa manipulativnim namerama, sačinjavaju partijske i izborne pristalice vladajućih partija, ali i partijski i izborno neopredeljeni i neutralni građani. Opozicione partije su umesto izgradnje strategije za predizborne radnje i predizbornu komunikciju sa građanima, morale da uz veliko odugovlačenje obave neke prethodne poslove: da odluče da li će izaći na izbore, da vide kako će da izađu na izbore – pojedinačno ili u koalicijama, da se dogovore kako će zajedno da rade…

6. Vladajuće partije kao dopunu prethodne strategije najavljuju posebne zadatke svojih terenskih funkcionera i aktivista oko različitih oblika iznude glasova: kupovina, ucene, podmićivanje, zastrašivanje i pretnje, kao i svakojaka podrška onima koji bi rado prodali svoj glas i svoje predizborne usluge… Ciljnu grupu čine neodlučni i neutralni birači i pristalice opozicionih stranaka. Opozicione partije su u jeku ostvarivanja “prethodnih poslova” formiranjem dva opoziciona jezgra: prvo je javnost obaveštena o zajedničkom nastupu ekoloških pokreta i partija u okviru Zeleno-leve koalicije, a potom i da je sklopljen politički savez koji čine Stranka pravde i slobode, Narodna stranka, Demokratska stranka i druge partije i udruženja. Time se, gotovo u poslednji čas, stalo na put rasipanju glasova ali i defetizmu koji su širili ne samo pojedini javni ljudi, već i sami prvaci opozicionih partija.

NAJVEĆI PROBLEMI GRAĐANA U JESEN 2021. GODINE

Na beogradskom uzorku od 1204 ispitanika (kraj oktobra – početak novembra) našli smo da svoje i porodične probleme navodi 53 odsto ispitanika, dok 47 odsto ispitanika nema većih problema.

Partije uoči izbora rade u korist svoje štete, pitanje je koja će više 3
Najveći problem sa kojim se suočava ispitanik i njegova porodica – Beograd i Srbija

Na uzorku građana Srbije (prva polovina novembra), 62 odsto ispitanika navodi probleme, dok 38 odsto izjavljuje da nema većih problema. Problemi se najčešće vezuju za životni standard (29 odsto), bolest i koronu (14 odsto), a potom slede nezaposlenost, komunalni problemi, problemi vezani za funkcionisanje vlasti…

Socio-demografske varijable ne diferenciraju značajnije konstatacije o postojanju ili nepostojanju problema, osim kod onih varijabli koje su direktno povezane sa standardom kao najčešće navođenim problemom, kao što su finansijsko stanje porodice i radni status ispitanika. Na primer, 75 odsto prekarnih radnika tvrdi da ima problema, a 25 odsto da nema; 70 odsto nezaposlenih radnika tvrdi da ima problema, a 30 odsto da nema.

Pokazuje se, međutim, da je percepcija problema u značajnoj korelaciji sa političkom orijentacijom ispitanika. Na primer, u odnosu na glasanje na poslednjim predsedničkim izborima 2017, nalazimo da među onima koji su glasali za Sašu Jankovića 86 odsto ima, a 14 odsto nema probleme; među glasačima Belog Preletačevića 70 odsto ima, a 30 odsto nema probleme, a među glasačima A. Vučića 60 odsto ima a 40 odsto nema probleme.

Sličnu međuzavisnost nalazimo i u slučaju najavljenih opredeljenja na aprilskim izborima sledeće godine. Najčešće navode probleme izborne pristalice Zeleno-leve koalicije – 82 odsto ima a 18 odsto nema problema, potom pristalice koalicije koju vode SSP, DS i NS – 79 odsto ima a 21 odsto nema problema, pristalice ostalih opozicionih partija – 71 odsto ima a 29 odsto nema probleme. Ovaj niz završavaju pristalice partija sadašnje vlasti – 51 odsto ima a 49 odsto nema probleme. Navedeni podaci nesumnjivo ukazuju da one grupe ispitanika koji imaju probleme daleko češće glasaju za opoziciju, dok one grupe u kojima je izjednačen broj onih koji žive bez problema i onih koji imaju probleme, glasaju za partije koje su sada na vlasti. Reklo bi se na tragu poznate sintagme: Ako nemate probleme, onda ništa!

NADA, STRAH, OSEĆAJ NESIGURNOSTI

Raspoloženja su reakcija na neka stanja koja obeležavaju datog pojedinca, ali i spoljne događaje u okruženju pojedinca i u društvu iako se u psihološkim istraživanjima ova društvena dimenzija raspoloženja često zanemaruje. U našim istraživanjima pažnju smo usmerili na onaj aspekt raspoloženja koji sublimira psihološki doživljaj okoline i društva. Tako smo u raspoloženja čiju smo rasprostranjenost ispitivali ubrajali zaplašenost i strah, iako se strah uglavnom ubraja u emocije koje se javljaju kao reakcija na stvarnu ili umišljenu opasnost. U svakom slučaju, pitanje koje smo postavljali sagovornicima stavljali smo u kontekst raspoloženja kao reakcije datog pojedinca na stanje u njegovoj okolini i uopšte u društvu.

Dakle, akcenat je bio na psihološkom doživljaju političke i društvene atmosfere i na psihološkoj recepcii položaja pojedinca u politici i društvu. Ispitanik je trebalo da navede najčešće raspoloženje, a u ponudi je imao šest mogućih izbora: tri loša (negativna) – zaplašenost i strah, nemoć i osećaj nesigurnosti, i tri dobra (pozitivna) raspoloženja – nada, osećaj sigurnosti i zadovoljstvo.

Partije uoči izbora rade u korist svoje štete, pitanje je koja će više 4

Među svih šest raspoloženja dominira nada da će biti bolje (44 odsto), a potom su izjednačeni nesigurnost (19 odsto) i zabrinutost i strah (18 odsto) – oni skupa čine četiri petine svih ispitanih raspoloženja.

Gledano u celini, nešto malo češće su navođena dobra nego loša raspoloženja: 52 odsto na nivou Beograda, a 54 odsto na nivou Srbije, odnosno 48 odsto na nivou Beograda, 46 odsto na nivou Srbije. No, razlika je toliko mala da se može reći kako je obim dobrih i loših raspoloženja u regionu Beograd i u Srbiji gotovo izjednačen, stoga ćemo ovde koristiti samo podatke za Srbiju. Inače, u istraživanju Demostata obavljenom mesec dana pre ova dva istraživanja, utvrđena je proporcija dobrih prema lošim raspoloženjima 56 prema 44 odsto, a sada je ta razlika na beogradskom nivou nešto manja (52 prema 48 odsto).

Raspoloženja građana su u još izrazitijoj meri povezana sa njihovom izbornom orijentacijom. Od svih ispitanika koji su najavili da će na aprilskim izborima glasati za koaliciju koju predvodi Srpska napredna stranka, 30 odsto ima loša raspoloženja, a 70 odsto ima dobra raspoloženja. Kod izbornih pristalica opozicionih partija gotovo da je potpuno obrnuto: 65 odsto ima loša, a 35 odsto dobra raspoloženja. Među pristalicama koalicije u kojoj su SSP, DS i NS ima 73 odsto sa lošim raspoloženjima i 27 odsto sa dobrim, kod pristalica Zeleno-leve koalicije 63 odsto sa lošim i 37 odsto sa dobrim raspoloženjima…

Pristalice SNS i njenih koalicionih partija kada je reč o raspoloženjima, obeležene su nadom u boljitak (54 odsto), a potom strahom i nesigurnošću (34 odsto); pristalice političkog saveza koji čine SSP, DS, NS i drugi obeležene su nesigurnošću i strahom (61 odsto), a potom i nadom (22 odsto); pristalice Zeleno-leve koalicije obeležene su strahom i nesigurnošću (44 odsto), a potom i nadom (29 odsto)…

Postojanje ličnih i porodičnih problema češće generiše loša raspoloženja, a posebno nesigurnost i strah, dok odsustvo problema češće generiše dobra raspoloženja, a posebno nadu da će biti bolje.

Ostaje pitanje tumačenja nade kao dominantnog raspoloženja gotovo polovine građana. To nije novi nalaz i u istraživanjima je prisutan godinama nazad. Kao i krajem prošlog veka, i danas možemo da se zapitamo da li se sve više nadamo zato što sve dublje tonemo… Jedni tvrde da je nada jedino što nam je preostalo; drugi kažu da nam je krenulo nabolje i da se nada zbog toga razbuktala… Ili je možda objašnjenje u efikasnosti konstruktora nade: oni na vlasti šire nadu da bi opstali na vlasti, a oni u opoziciji, kako neki tvrde, šire beznađe da bi upravo oni došli na vlast. Nekako izlazi da su nada i beznađe važne alatke moderne politike.

OCENA RADA VLASTI: NAROD JE MALO ZADOVOLJAN, A MALO MANJE NEZADOVOLJAN

Partije uoči izbora rade u korist svoje štete, pitanje je koja će više 5

Dve petine građana Srbije je zadovoljno vlašću, četvrtina je nezadovoljna, a trećina je malo zadovoljna, malo nezadovoljna. Ako ove polovično ne/zadovoljne podelimo na zadovoljne i nezadovoljne, dobijamo ovakvu proporciju zadovoljnih i nezadovoljnih: 57 odsto je zadovoljno, a 43 odsto je nezadovoljno onim šta i kako radi vlast. Tako je gotovo isto i u istraživanju u regionu Beograd.

Lični i porodični problemi su povezani sa zadovoljstvom radom vlasti. Ispitanici koji nemaju problema pretežno su zadovoljniji radom vlašću, za razliku od ispitanika koji imaju probleme i pretežno su nezadovoljni. Ispitanici koje karakterišu loša raspoloženja su duplo više nezadovoljni nego zadovoljni radom vlasti. Dobro raspoloženje orijentiše ispitanike na zadovoljstvo radom vlasti – među dobro raspoloženim šest puta je više zadovoljnih nego nezadovoljnih radom vlasti.

Treba imati na umu da stvari nisu baš crno-bele. Među pristalicama vladajućih partija je i četiri odsto nezadovoljnih i 21 odsto sa pomešanim osećanjima prema vlasti (i zadovoljstvo i nezadovoljstvo). Tako je i među pristalicama koalicije SSP i drugih partija – tri odsto je zadovoljno vlašću, a petina ima pomešane ocene rada vlasti; tako je i sa pristalicama Zeleno-leve koalicije, 12 odsto je zadovoljno, a čak 48 odsto ima pomešane ocene vlasti..

“Život bez problema”, dobra raspoloženja i zadovoljstvo radom vlasti su ona obeležja koja odlikuje jezgro izbornih pristalica partija na vlasti. S druge strane, život sa problemima, loša raspoloženja i nezadovoljstvo radom vlasti odlikuje jezgro pristalica opozicionih partija. Prvih je nešto malo više, a drugih je nešto malo manje. Približno, pak, moglo bi se reći da prvih ima nešto malo iznad jedne trećine, drugih nešto malo manje od jedne trećine, a tu je i trećina onih građana koji imaju pomešane relacije prema tri fokusna sadržaja koja smo ispitivali i koji predstavljaju potencijalni “plen” onih na vlasti i onih u opoziciji.

Uoči izbora, vidljivo je da se i partije vlasti i partije opozicije ne bave pitanjem kako stvarnost učiniti boljom, već pitanjem kako percepciju stvarnosti učiniti pogodnijom za bolji izborni rezultat. Više šansi za širenje percepcije našminkane stvarnosti imaju vladajuće stranke, a opozicione bi imale bolji izborni rezultat sa odgovorima na pitanje kako stvarnost zaista promeniti i učiniti zaista boljom.

EKOLOŠKA PITANJA U PREDIZBORNO VREME

Petina ispitanika je rekla da ne poznaje dovoljno ekološka pitanja, polovina je rekla da donekle poznaje, a nepuna trećina je svoje poznavanje ocenila kao dovoljno. Pristalice partija u opoziciji ocenjuju svoje poznavanje kao dovoljno u duplo većem broju (46 odsto Zeleno-leva koalicija, 44 odsto koalicija SSP i druge partije), nego pristalice vladajućih partija (19 odsto).

Četvrtina ispitanika ekološka pitanja vidi kao politička pitanja, nešto malo više od četvtine misli da to nisu politička pitanja, a nepuna polovina da su delom politička a delom nepolitička pitanja. Pristalice vladajućih partija prednost daju mešanom odgovoru, a pristalice opozicije tvrdnji da su ekološka pitanja istovremeno i politička.

Partije uoči izbora rade u korist svoje štete, pitanje je koja će više 6

Samo šest odsto ispitanika ocenjuje opasnost od zagađenja životne sredine i klimatskih promena kao nikakvu ili malu, 31 odsto kao osrednju, a 63 odsto kao veliku. Postoji razlika u oceni opsnosti između vladajućih stranaka (49 odsto) i partija u opoziciji koje u znatno većem broju naglašavaju opasnost: koalicija SSP i drugi (95 odsto), Zeleno-leva koalicija (70 odsto)… Značajno je što većina svih ispitanika vidi opasnost, uključiv tu i pristalice SNS i drugih i što je to jedna od fokusnih tema opozicionih partija, dok je vlast nosilac prakse koja je suprotna ekološkim ciljevima.

Na pitanje “Šta mislite o protestima protiv izgradnje malih hidroelektrana, protiv otvaranja rudnika litijuma i uopšte protiv zagađenja životne sredine?”, dobili smo odgovore po kojima 16 odsto građana Srbije ima odbojni odnos prema protestima, 48 odsto prati proteste ali ne učestvuje, dok 36 odsto podržava proteste (među njima je i tri-četiri odsto onih koji podržavaju i učestvuju u protestima kad god mogu).

Politička boja ekoloških protesta vidljiva je na osnovu toga što proteste podržava 14 odsto pristalica SNS i sličnih, a na drugoj strani 68 odsto pristalica koalicije SSP i drugih, kao i 65 odsto pristalica Zeleno-leve koalicije… Punu pažnju treba obratiti na politički potencijal podrške ekološkim protestima, jer činjenica da proteste podržava dve petine Beograđana i nešto više od trećine građana Srbije, kao i svaki sedmi pristaša vladajućih stranaka, nimalo nije zanemarljiva.

KAKVO JE PREIZBORNO MNENJE GRAĐANA KOJI SU OPOZICIONO USMERENI

Opšti utisak iz odgovora na ovih nekoliko pitanja koja se odnose na ključne probleme sa kojima se opozicija susreće nekoliko meseci pre sledećih izbora, nije naročito povoljan niti za stranačka rukovodstva, niti za građane, bilo da su stranački opredeljeni, bilo da su još nedoumici, bilo da su već odlučili da ne izlaze na izbore.

Predizborno mnjenje je u priličnoj meri konfuzno, nedorečeno i neoblikovano, a ponekad i protivrečno. Uostalom, slični fenomeni mogu se naći i u javnom govoru opozicionih prvaka. To praktično znači da je konfuzija ne samo proizvod propagande vladajućih partija i njihovih medija, već i neracionalnog ponašanja opozicionih lidera i nedovoljne političke izgrađenosti samih građana, odnosno njihove nepolitičnosti i antipolitičnosti, pa i vidljive depolitizovanosti.

Partije uoči izbora rade u korist svoje štete, pitanje je koja će više 7

Evo kako predizborna konfuzija izgleda na primeru povezivanja odgovora o ne/spremnosti da se glasa za koaliciju ako se u njoj nađe neka partija sa čijom se ideologijom dati građani ne slažu, a istovremeno se tvrdi da je za opoziciju najbolje da izađe u jednoj koloni. Tri petine ispitanika smatra da je bolje da se izađe u jednoj koloni, a dve trećine neće da glasa za opozicionu koaliciju ako u njoj ima partija sa kojom se oni ideološki ne slažu. I direktno, ima ukupno 46 odsto ispitanika koji kažu da je bolje izaći u jednoj koaliciji, a ti isti ispitanici kažu da neće da glasaju ako u toj koaliciji ima partija sa kojom se oni ideološki ne slažu. Proizlazi da bi gotovo polovina ispitanika glasala samo za koaliciju u kojoj su ideološki istomišljenici. Poređenje ove “želje” opoziciono nastrojenih građana sa ideološkim registrom opozicionih stranaka pokazuje neostvarivost pomenute “želje” jer i uz veliko međusobno razumevanje opozicionih lidera, u najboljem slučaju verovatna su najmanje četiri opoziciona bloka. Uz sve ovo imamo i nalaz koji govori o tome kako većina građana opoziciono orijentisanih smatra kako je bitno da se opozicija dogovori, a ne u koliko će kolona izaći. Ostaje pitanje ko će imati veći uticaj na onaj konfuzni deo opozicionog javnog mnjenja, vladajuće partije, njihovi mediji, njihove paramilitarne grupe ili partije opozicije koliko-toliko objedinjene oko nekoliko zajedničkih ciljeva.

KAKO STOJE PARTIJE, ZBIRNO, AKO SE MOŽE PAMETNO I POŠTENO SABIRATI

Pri kraju razgovora sa više od 1200 građana Srbije, pitali smo: “Kakav je vaš odnos prema tome ko je na vlasti u Srbiji? Da li je to pitanje za vas nevažno ili važno ili donekle važno a donekle nevažno?”

Pretpostavili smo da pozitivan odnos prema izborima pretežno imaju ispitanici kojima je važno ko je na vlasti, a da odbojni (apstinentski) odnos prema izborima imaju oni koji smatraju da je to nevažno pitanje. U kolebljive i neodlučne ubrajali smo one koji su rekli da im je to donekle važno, a donekle nevažno i one koji su rekli da ne znaju da odgovore na ovo pitanje.

Partije uoči izbora rade u korist svoje štete, pitanje je koja će više 8

Na osnovu odgovora na navedeni upit, procenjujemo da je oko 57 odsto građana zainteresovano za izbore i da će verovatno u tom postotku izaći na izbore. Kolebljivi i neodlučni građani čine četvrtinu našeg uzorka, dok je nepuna petina ispitanika najverovatnije sigurno orijentisana ka apstinenciji. Prelaženje pojedinaca iz jedne u drugu ili treću grupu i obratno ne treba precenjivati a ni potcenjivati, između ostalog i zbog toga što će se “transferi” međusobno neutralisati. Shodno ovome, po mašem mišljenju, četiri-pet meseci pre izbora, predizborna situacija je takva da se može očekivati izlaznost od oko 57 odsto i apstinencija od oko 43 odsto građana iz biračkog spiska. Naravno, ovo je procena na osnovu sadašnjeg odnosa snaga i krupni društveni događaji i zaoštravanje društvenih (i predizbornih) sukoba sve to može da izmeni.

Partije uoči izbora rade u korist svoje štete, pitanje je koja će više 9

U beogradskom uzorku (istraživanje krajem oktobra i početkom novembra), u strukturi izborno opredeljenih (bez apstinenata i sličnih) na izborima za Skupštinu Beograda, možemo razlikovati najmanje tri grupe građana:

  • prvu i najbrojniju grupu čine pristalice vladajućih stranaka – oni čine 46 odsto od ukupnog broja ispitanika koji su najavili izlazak na izbore i pritom znaju za koga će glasati;
  • drugu grupu čine pristalice opozicionih stranaka koje najverovatnije prolaze cenzus – oni čine 44 odsto izašlih na izbore koji znaju za koga će glasati;
  • treću grupu čini 10 odsto “bačenih glasova”, tj. pristalice “ostale opozicije” koje prema sadašnjem broju njihovih pristalica ne prelaze cenzus i čije će glasove podeliti najbrojnije koalicije, osim ako se ne ujedine ili priključe nekoj od postojećih relevantnih koalicija.

Partije uoči izbora rade u korist svoje štete, pitanje je koja će više 10

Na izborima za Skupštinu Srbije, na osnovu istraživanja iz prve polovine novembra, u strukturi izborno opredeljenih, bez najavljenih apstinenata i neodlučnih, imamo takođe tri grupe građana:

  • prvu i najbrojniju grupu čine pristalice vladajućih stranaka – oni čine 55 odsto od ukupnog broja ispitanika koji su najavili izlazak na izbore i pritom znaju za koga će glasati;
  • drugu grupu čine pristalice opozicijskih stranaka koje najverovatnije prolaze cenzus – oni čine 37 odsto izašlih na izbore koji znaju za koga će glasati;
  • treću grupu čini 8 odsto “bačenih glasova”, tj. pristalice “ostale opozicije” koje prema sadašnjem broju njihovih pristalica ne prelaze cenzus i čije će glasove podeliti najbrojnije koalicije, osim ako se ne ujedine ili priključe nekoj od postojećih relevantnih koalicija.

* * *

Navedeni nalazi potiču iz istraživanja putem telefonskih intervju četiri-pet meseci pre aprilskih izbora. Izbori su za građane “daleka budućnost”, a za partijske prvake kao da će biti sledečeg vikenda. U svakom slučaju, u zemlji kao što je Srbija, u kojoj je sve moguće i ništa nije moguće, nema smisla bilo kakva prognoza onoga što će se desiti kroz više od sto dana. Otuda su navodi u ovom tekstu samo jedan uvid u jednom trenutku u javno mnenje onako kako su se njegovi pripadnici izjašnjavali.

Ono što je sada vidljivo i neporecivo jeste to da vlast stalno preko svojih medija i preko svojih ljudi na terenu i organizovanih političkih huligana proizvodi indicije koje ukazuju na slabosti opozicije i na njenu nedoraslost za rešavanje velikih problema sa kojima se država suočava. Uporedo sa širenjem fame o slabostima i nedoraslosti opozicionih partija, širi se i fama o najistaknutijim liderima partija opozicije kao o najlošijim među lošim ljudima. S druge strane, same opozicione partije mogu da se vrate sa ovog u ovim trenucima započetog putovanja, u stanje pune fragmentacije, stanje međusobnog nepoverenja, netolerancije pa i sukoba.

Autor je sociolog, istraživač u “Demostatu”

Iz istog broja

Opozicija pred izbore

Rastinje na spaljenoj zemlji

Nedim Sejdinović

Blokade puteva, protesti i vlast

Naprednjački batinaši protiv naroda

Slobodan Georgijev

Na licu mesta: Jadar

Nekome šansa, nekome katastrofa

Milica Čubrilo Filipović

Intervju – Bojan Pajtić

Ovi protesti su drugačiji i treba da zabrinu režim

Radmilo Marković

Intervju: Nikola Kovačević

Hronologija izbegličke krize

Momir Turudić

Balkanska ruta nakon zatvaranja granica

Boravak u limbu

Bojan Stojanović

Trgovina ljudima: Izbeglice kao meta

Staza očaja

M. T.

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu