Vreme uživanja
Ploča 2

Ploča

Ploveći na zapad u traženju najkraćeg puta za Indiju u kojoj žive mravi koji iz zemlje vade zlato i slažu ga na gomile koje samo treba pokupiti, Kolumbove mornare užasavala je pomisao da će umesto u Indiju stići do ivice sveta i strovaliti se pravo u bezdan.

Sasvim logičan i razumljiv strah jer Zemlja je, nesumnjivo, ravna ploča s čijih se ivica okean survava u ono najstrašnije na svetu – Nepoznato.

Predstava o Zemlji kao ravnoj ploči veoma je stara, kao i varijante objašnjenja po kojima ta ploča pluta na površini neke vode, leži na leđima neke ogromne životinje ili je zatvorena u nadzemno-podzemne sfere nebesa, gore, i Hada, podzemlja, pakla ili nečeg sličnog, dole. Na leđima životinje ili površini mora zgodno je objašnjenje, bar kad je reč o zemljotresima: životinja se mrda, more se uzburka.

Voda se, nekako, gotovo uvek javlja kao starija od Zemlje, još od najstarijih poznatih civilizacija i njihovih mitova o postanku sveta. Uz mnoštvo arheoloških dokaza, o starosti te vrste priča o poreklu sveta svedoče i starozavetna Knjiga postanka (Geneza) i prvi Evropljanin, Homer.

Homerski svet je, pojednostavljeno, zemaljska ploča oko koje teče reka Okean; sredinu ploče zauzima Sredozemno more, s Okeanom na zapadu spojeno kroz Heraklove stubove (Gibraltar), na istoku preko Negostoljubivog (Crnog) ili nekog malo daljeg mora. Nad Zemljom je polusfera nebesa kojim kruže Sunce, Mesec, pet planeta i zvezde, ispod nje mračni Tartar. Nastanjeni svet predstavljaju ljudske zajednice i naselja raspoređeni oko Sredozemlja.

Najstariju mapu celog sveta načinio je, navodno, Anaksimandar Milećanin u prvoj polovini petog veka stare ere. Njegov učenik Anaksagora smatrao je da Zemlja ima oblik doboša. Što se (starih) Grka tiče, njihovo interesovanje za svet moglo bi se podeliti na istraživanje i opis, geografiju, i teorije o obliku, veličini i položaju Zemlje u kosmosu.

U teoriji, Zemlja oblika lopte nije mlađa – ako već nije starija – pretpostavka. Anaksimandar je "učio da Zemlja ima sferični oblik i da zauzima mesto u sredini. Dalje, da Mesec sija pozajmljenom svetlošću, da prima svetlost od Sunca", a Anaksagora čak i "da na Mesecu postoje prebivališta, pa čak i brda i provalije…".

Ideja o Zemlji kao lopti, međutim, nije rezultat nekog sistematskog, naučnog istraživanja u današnjem smislu te reči. Lopta je, kratko rečeno, savršeno telo: na toj filozofsko-geometrijskoj ideji počivaju najstarije teorije o loptastom obliku Zemlje. Čak ni kasnije hrišćanstvo, koje se širilo po Zemlji u obliku ravne ploče, nije odustalo od nebeske sfere – dakle, lopte ili više njih – koje zemaljsku ploču okružuju. I mnogi, još kasniji naučni dokazi o loptastom obliku Zemlje i kružnim putanjama planeta zasnivani su na matematici koliko i na predrasudama o "sistemskoj težnji" svemira ka savršenim oblicima, među kojima lopti pripada počasno mesto.

Samo dve godine pošto je Đenovljanin Kristifor Kolumbo otkrio "Indiju" preplovivši Atlantik, došlo je do sukoba između Portugala i Španije. Obe zemlje tvrdile su da imaju pravo na novootkrivene teritorije.

Ondašnji papa, zabrinut zbog svađe dva najblistavija dragulja u kruni katoličke crkve, odlučio je da Zemlju – ako je nekim slučajem okrugla – podeli. Po ondašnjim proračunima veličine globusa, meridijan do kog se Zapad ima smatrati portugalskim "odsecao" je deo Južne Amerike na kome se danas nalazi Brazil, a Špancima prepuštao ostatak. I tako, Brazilci danas pričaju portugalski, a ostali Južnoamerikanci španski.

Papska podela sveta iz 1494. godine i neutaživa želja evropskih dvorova za egzotičnim začinima dovela je i do prvog svima jasnog dokaza da je Zemlja okrugla. Portugalac Fernao Mageljaeš, razočaran zapostavljanjem u službi, ponudio je svoje usluge španskom dvoru i obećao da će do Ostrva začina (Molučka ostrva, danas) stići kraćim, zapadnim, "španskim" pravcem (po papskoj podeli sveta, istočni put prema Indiji, oko Afrike, bio je dodeljen Portugalu).

Admiral okeana Fernando Magelan – kako su glasile njegova titula i špansko ime – otisnuo se put zapada 20. septembra 1519. Flota od pet brodova s posadom od oko 260 ljudi najpre se sudarila s Južnom Amerikom, za koju se u to vreme nje znalo dokle se prostire na jug. Izgubivši dva broda i obesivši pobunjene španske kapetane kojima je bilo ispod časti da plove pod komandom nekog Portugalca neplemenite krvi, Magelan je otkrio prolaz na zapad – koji će 1525. godine po njemu dobiti ime i kroz koji se i danas usuđuju da prođu samo najiskusniji morski vukovi – i Pacifik, Tihi okean. Magelan je 1521. poginuo na Filipinima, koje je takođe otkrio. Do Ostrva začina stigla su dva broda a u Španiju se, posle trogodišnjeg putovanja oko sveta, vratila samo "Viktorija" i 18 preživelih mornara.

Tovar začina koji je s "Viktorijom", najmanjim od Magelanovih brodova koji su na put krenuli, višestruko je nadmašio sve troškove ekspedicije. U to vreme, evropski gastronomi plaćali su šaku bibera šakom zlata. Ili jače.

Usput, pokazalo se da je Zemlja zaista okrugla.

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu