Vreme uživanja
Čista ljubav 1

autor: selena žarković (9)

8. 9. 2010. / 13.07

Čista ljubav

Najmlađe od troje dece sa kojima smo se uputili na posmatranje kitova nije imalo pojma šta su to kitovi, ali su mu starije devojčice objasnile da su to veeeelike ribe. Tj. nisu ribe nego sisari, šta god to značilo, ispravile su se one. Obećali smo im i kupanje u ledenom Atlantiku i spakovali dušek u obliku kita za surfovanje na talasima. Provinstaun je na samom vrhu Kejp Koda, prelep gradić u kome se, između ostalog, vijorile rainbow zastave, na šta su nas upozorili Amerikanci heteroseksualne orijentacije iz univerzitetskog gradića u Konektikatu gde smo boravili. Naime, Kejp Kod se nalazi u Masačusetsu, državi koja je legalizovala gej brakove. Nije baš porodično mesto, kažu oni.

Ukrcali smo se na najveći brod koji je bio usidren u marini, zvao se "The Dolphin Fleet of Provincetown". Tri palube, restoran, lađa uliva poverenje u slučaju ne znam ni ja čega. Pre ukrcavanja pročitali smo na internetu sve o kitovima, a nije nam promakla ni vest o iznerviranom kitu koji je pre par godina otprilike u tim vodama iskočio iz vode i obrušio se na neku jahtu. Niko nije nastradao, a kit je otplovio dalje. Na brodu je hladno, obukli smo vetrovke i popeli se na gornju palubu. Vetar snažno duva i jedva čujemo šta govori vodičkinja puta. Aha, priča o fitoplanktonu i zooplanktonu i pokazuje neke posudice sa uzorcima istih i fotografije kitova. Većina vrsta proizvodi različite zvukove koji imaju društveni značaj, kao npr. "pesma" grbavih kitova ili zvižduk-potpis delfina. Na mesto okupljanja kitova stižemo otprilike za sat, sat i po, kaže da ćemo videti grbave kitove (Megaptera novaeangliae), severnoatlantskog arktičkog kita (Eubalaena glacialis) ili right whale, i još neke vrste uključujući i delfine (spadaju u red kitova zubana, kao i orke). Kitovi (Cetacea) su red sisara koji broji više od 80 vrsta, odlikuje ga neobična dugovečnost, a neke vrste kao što je npr. grenlandski kit mogu doživeti više od 200 godina. Kitovi iz zaliva Kejp Kod su bezopasni, a najugroženija vrsta je tzv. right, koji je ime dobio zato što su bili laki za ubijanje (right or easy way to kill). Ostalo ih je jedva 320 u zalivu.

Ekipa s gornje palube je druželjubiva, uglavnom hetero orijentacije. Neki su već bili na vejl-voču sa polaskom iz nekih drugih gradova i nisu ništa videli, možda jedan rep ili dva. Kažu da je odavde najbolje, kao, ovi ih najbolje hrane tim fito-zoo planktonima. Snimatelji se penju na treću palubu, znači da se vreme za show time približilo.

Prvo smo u daljini videli jedan gejzir, pa drugi i treći. Podelili smo se, dva člana moje ekipe su uzela kameru i fotoaparat u ruke, a meni je zapalo da pazim da troje dece ne upadne u more. Vrisak kad se vejl pojavio na levoj strani. Trk tamo. Opet vrisak, peraje na desnoj. Trk onamo. Rep nadesno. Narednih petnaestak minuta isto – nalevo, nadesno. Adrenalin radi, niko nema morsku bolest. Brod se opasno krivi, vidim ja, prevrnućemo se kao u jednom od nastavaka Pirata s Kariba, kad Džek Sperou namerno ljulja brod da bi iz sveta mrtvih prešao u svet živih. Deca luduju, ne mogu da ih pohvatam, izbezumili se od sreće.

U jednom trenutku, zavrtelo mi se u glavi i nisam znala gde da gledam. Kitovi su bili svuda oko nas, u preletu, u skoku, u doskoku. Nismo bili jedini na moru, bilo je još brodova nedaleko od našeg. Činilo se da su svi kitovi iz zaliva došli na žurku. Žena sa megafonom govorila je o tome kako se maze i udvaraju jedni drugima, da žive u grupama, tj. "školama", da se repovi kitova razlikuju kao otisci prstiju ljudi, spominjala je njihova imena: Krisl, Elefant, Skejtbord… Decu više nisam gledala, valjda sam zaboravila na njih. Čula sam kad je moje dete reklo: "Mama, videla sam mu oko!" Turisti bez granica ulagali su neviđen napor da naprave fotografiju na kojoj oni poziraju u prvom planu, dok (nasmejani) grbavi kit izvodi piruetu u pozadini. Ne šalim se, vrhunac je bio kada su tri kita istovremeno izvela skok na nekih pedesetak metara od pramca broda. Šou je trajao oko 45 minuta i krenuli smo nazad.

Provinstaun, grad homoseksualaca i kitova, danas je predivan gradić sa najlepšim plažama na Kejpu i odličnim jastozima. Izlozi su krcati majicama sa natpisima "Imam dve mame/dvojicu tata", a ulicama vrve parovi homoseksualne orijentacije od kojih su poneki u pratnji dece. Vekovima pre toga, ovaj grad je bio poznat prvenstveno po lovu na kitove i delfine. Najpre su ih domoroci, a potom i doseljenici, lovili zbog mesa, ulja i kostiju; koristili su ih za gorivo, a čeljusne kosti upotrebljavali za gradnju kuća. Krajem srednjeg veka, čitave flote su isplovljavale u lov ne velike kitove, uglavnom glatke i grenlandske kitove. Tokom XVII i XIX veka lovljeni su kitovi usani, a do kraja XX veka većina kitova postala je ozbiljno ugrožena – do ruba istrebljenja dovedeni su atlantski sivi kit, korejski sivi kit i biskajski sivi kit. U južnom Atlantiku ubijeno je preko dva miliona velikih kitova. Ubijanje kitova za komercijalne svrhe zabranjeno je u periodu 1985–2005. godine u celom svetu, ali se i danas kitovi love pod različitim obrazloženjima.

Izvesni Drunvalo Malchizedek u svom fantazmagoričnom delu Ancient Secrets of the Flower of Love tvrdi da kitovi i delfini, parafraziram, vode praporeklo sa planete Okeanije iz sazvežđa oko planete Sirijus B, što ih čini takoreći vanzemaljcima. Koji prenose kosmičku poruku o čistoj ljubavi. U drugi deo teorije uopšte ne sumnjam.

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu