Vreme uživanja

Birački odbor

Birački odbor 1

Turistički vodič, rendgenolog, pozornik, grafolog, dobrotvor, manikir, svirac. Ako želite da se na jedan dan oprobate u nekoj od ovih struka, postoji način. Probajte da se ubacite negde u birački odbor. Sećate se, to je ona jako smorena družina koja na biračkom mestu čeka glasače s druge strane dugačkog stola i vodi ih kroz "faze glasanja".

Prvi na koga nailazite je Turistički vodič. On je tu zato što u jednoj zgradi obično rade dva do tri biračka mesta. Uloga mu je da objašnjava babama na kome od njih treba da glasaju. Najpogodniji način da se to utvrdi jeste pomoću poziva za glasanje koji pred izbore stižu u sandučiće. Po pravilu, babe ga drže u unutrašnjoj strani novčanika. Dakle, ako vas zanima ovo zaduženje, spremite se da stotinak puta u toku tog dana odgledate sledeći proces: 1. odlaganje kišobrana; 2. vađenje novčanika; 3. vrćenje glavom; 4. vraćanje novčanika u džep; 5. vađenje futrole s naočarima; 6. stavljanje naočara, uz obavezno vrskanje ustima; 7. ponovno vađenje novčanika; 8. nalaženje listića u njemu; 9. pokazivanje listića uz upitan pogled; 10-13. vraćanje listića u novčanik, novčanika u džep, naočara u futrolu i futrole u džep (ako pokušate da kažete gospođi da će joj sve to za koji trenutak opet trebati, odgovoriće vam jedino ponovnim vrskanjem ustima).

Sledi provera kod Rendgenologa, dakle člana biračkog odbora koji rukuje UV lampom (u žargonu: let-lampa) i utvrđuje da li je naivna gospođa već negde glasala. Uobičajeni tekst glasi: "Kažiprst vaše desne ruke molim", odnosno: "Prstić, ako može…" (pametan će uzvratiti: "Ne može."). Ako vas ovaj posao privlači, imajte na umu da ćete mnogima morati da pojasnite šta je desna ruka a šta na njoj kažiprst. Neki će, takođe, da pitaju je li ta sprava modifikovano radiološko oružje. Najbolji odgovor je: "Bolje da ne znate, gospodine. Bolje da ne znate."

Na redu je Pozornik. To je, pretpostavljate, onaj koji proverava identitet glasača, za šta se koriste lična karta, pasoš ili vozačka dozvola (ne indeks, pres-kartica, povlastica GSP-a, dozvola za pecanje…). Ako živite blizu biračkog mesta, gledajte da izbegnete ovo zaduženje jer će klinac iz komšiluka vašu molbu da pokaže dokumenta shvatiti lično: "Batice, znaš me, znam te. Ja tebe poštujem, ispoštuj i ti mene." Koga god da "ispoštujete" i pustite na lepe oči, rizikujete da se zbog nečije primedbe ponište izbori.

Ovo zaduženje, međutim, ima i dve prijatne strane. Prvo, imaćete priliku da se osvedočite kako su razne babe, uključujući i onu od malopre, izgledale nekada. Drugo, eto lepe prilike da za promenu vi malo legitimišete prave policajce, pošto će i oni doći da glasaju, verovatno pod punom opremom. Slobodno ih pitajte: "Jesi li privođen kad, osuđivan?"; "Imaš li šta od oružja, narkotika?"

Šalim se, nemojte.

Dakle, Pozornik naglas čita ime, adresu i Jedinstveni Matični Broj Građanina našem sledećem junaku, koji proverava da li se to slaže s podacima u biračkom spisku. Zatim se Građanin potpisuje. Zato se član odbora zadužen za birački spisak zove Grafolog. Ovo je najteže, ali i najzanimljivije zaduženje. Brzo ćete naučiti da po licu i pojavi predvidite ko će se potpisati preko tri kolone, ko "kaligrafski" a ko "lekarski" i tako dalje. Uočićete i dve specifične vrste pacijenata. Prvi je nadobudni Vlasnik Sopstvene Olovke, koji kategorički odbija da se potpiše vašom. U drugu grupu spadaju oni kojima je sumnjivo zbog čega treba da se potpišu "s ove strane", kad birački spisak stoji "s one". Objasnite im da će ceo spisak kasnije biti skeniran, pri čemu će se kolona s potpisima rotirati za 180 stepeni u Fotošopu. Ili ih zamolite da obiđu s druge strane stola. Ne, bolje ispod stola…

Posle toga nailazi Dobrotvor – onaj koji deli listiće. Ime je dobio jer jedini u čitavoj priči nešto daje. Uobičajeni tekst: "Glasa se zaokruživanjem rednog broja ispred imena jednog od kandidata." Budite sigurni da ćete ubrzo osetiti potrebu da dodate: "… i to sledećeg." Kako biste izbegli belaj, pokušajte da svoju poruku sugerišete podsvesno, diskretnim držanjem palca pored odgovarajućeg imena na listiću, što iziskuje malo vežbe.

Čim dobiju listić, ljudi mahinalno hitaju za paravan. Posao našeg Manikira je da ih vrati i zamoli za još jednu neprijatnost – ponovno izlaganje kažiprsta, ovog puta dejstvu hemijskog oružja – spreja za obeležavanje. Na indisponirano pitanje: "Kakva je ovo supstanca?" poželjan odgovor glasi: "Iperit, gospođo. Plikavac."

Nakon što je zaokružio koga treba (koga on misli da treba), glasač se suočava s poslednjim članom družine. To je Svirac, dakle onaj kome se udeljuju glasački listići u kutiju, a sitniš u futrolu od violine. On pazi da neko u kutiju ne ubaci dva listića, što bi ceo trud ostatka orkestra upropastilo, jer se zbog viška listića izbori takođe poništavaju.

Verovatno ste primetili da na biračkom mestu obično sedi više ljudi nego što trenutno radi, odnosno da polovina ne radi ništa. Varka. Oni u stvari paze na ove koji rade, naročito na Grafologa i Dobrotvora, koji su najviše u poziciji da kradu. Reč je dakle o nekoj vrsti "požarstva". Jer, kao što se neki od vas sećaju, ni "požarni kod naoružanja i opreme" u kasarni nije tu da štiti od požara već od lepljivih prstiju kolege požarnog iz spavaone preko puta.

A, da, zaboravio sam. Jedan od prisutnih stvarno ništa ne radi. To je posmatrač iz nevladine organizacije. Prepoznaćete ga po švalerskoj pozi i ležernom držanju šoljice za kafu, uz ravnomerne kružne pokrete kašičicom.

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu