Vreme uživanja
Antivakseri 2

Antivakseri

Svakodnevne rituale svi imamo. Svako ih gaji, neguje i redovno zaliva žrtvujući vreme. Oni često ulepšavaju te sitne radnje koje uzimamo zdravo za gotovo. Recimo, ja uživam u tome da svakog radnog dana, kada se prihvatim šolje sa vrućom kafom, slobodnu šaku uposlim vrteći palcem po Fejsbuku na mobilnom. Bezbrižno skrolujem po ekranu, lajkujem brojne postove svojih Fejsbuk poznanika, prijatelja i saradnika; razgledam skice i crteže strip-autora, prokomentarišem pokoju – i tragam. Ne treba mi mnogo vremena da naletim na neki post ili skrinšot sa stranica posvećenih narastajućem antivakserskom lobiju, i tu počinje zabava.

Antivakseri su – ukoliko je neko proveo prethodne godine u blaženom neznanju – relativan novitet na internetu, a pre svega na društvenim mrežama. Grupacija paranoika, najčešće okupljena oko nekog fiktivnog ili stvarnog gurua, koja veruje da su vakcine uzročnici autizma, raka, homoseksualnosti i šta znam čega sve. Spamuju virtuelni prostor društvenih mreža često nebuloznim recepturama i tvrdnjama, i čvrsto sam uveren da to rade zarad zabave pojedinaca poput mene, grešna mi duša. Ne ulazeći u porive tih grupacija ili pojedinaca, ti biseri narodnih mudrosti (koje zagušuju retke tvrdnje koje možda i nose zrnce istine) nepresušan su izvor tekstova koji, koseći se sa naukom, logikom i zdravim razumom, predstavljaju pravi odnos satire i pajtonovske gluposti, preko potrebnih organizmu u stadijumu buđenja kome je svaki oblik komunikacije stran sve dok se ne ugleda dno šolje sa kafom.

Inspiracije im ne manjka, pa tako nailazimo na tvrdnje da se svako pošteno čeljade može izlečiti od svakolikih bolesti istrajnim klistirom od kafe (ima i dijagram ugla unosa tečnosti). U obzir, naravno, dolazi samo organska kafa. Isto tako, urinoterapija daje čudesne rezultate i diže iz mrtvih. Brižni članovi porodice tako sipaju urin u obroke svojih članova, ni krivih ni dužnih a najčešće i zdravih. Svoj ili tuđ urin, autor teksta ističe da nije bitno, mada mislim da konzumentu i nije tako svejedno. Zaperi (neke mašine za elektrošokove, valjda) i flaširane kiseline koje se aktiviraju limunom su redovna receptura.

Tu priča tek počinje. Naime, ova grupacija čvrsto veruje kako svetom vlada misteriozna grupacija reptila odenutih u ljudsko ruho, kako su im mačke glasnici i kako im je želja da vakcinama istrebe čovečanstvo. E, da, Bil Gejts je veštom montažom videa na Jutjubu stavljen na čelo ove konspiratorne grupe ni kriv ni dužan. Dobro, nije baš toliko vešta montaža, ali ni ja nisam baš toliko budan. Potom, avioni nam sipaju otrove i teške metale kemtrejlsima (zašto?), koji se manifestuju u vidu tragova nakon prolaska letelice. Valjda su oni tragovi aviona koje smo kao deca gledali ležeći na travi bili samo plod mašte. Masa ne postoji već su sve vibracije, tako da ne treba da se bojite natrčavanja na voz; moguće je zatrudneti bez polnog odnosa gledajući u sunce i usklađujući vibracije tela sa njim (bosonogi, naravno).

Svedočanstva "iz prve ruke" i bacanje anateme, kletvi i obećanja o osveti slede nakon svakog teksta, i predstavljaju malu riznicu zabave.

Međutim, često na sopstveno zaprepašćenje, otkrivam da tu nije kraj. Ovde se lako nadovezuju grupe koje tvrde da je Zemlja ravna ploča, dok se Đordano Bruno i Nikola Kopernik okreću u grobu. Da, Zemlja je ravna, niste čuli? Nije, ne brinite se, ali ima onih koji u to veruju, kao da se mračni srednji vek nije završio. Dokaze za to vide u svemu. Od toga da ljudi u Australiji ne padaju sa planete, do toga da plamen ide nagore na južnoj hemisferi kao i kod nas. Avioni lete, a da se Zemlja okreće stajali bi u mestu, vele oni; oko sveta (koji je ravna ploča, jelte) nalazi se zid, a sve slike planete su zapravo fotomontaža. Zašto? Ne znam, ali grohotom se smejem, što je prvi znak da se proces buđenja privodi kraju.

Logo UN-a je dokaz, znaju ti iluminati istinu, ali ulažu ogroman novac da nas obmanjuju, valjda da bi se sprdali sa nama u mračnim kuloarima dok vrcaju reptilskim jezicima.

Odmahujem glavom i perem šolju od kafe. Možda sam preterani cinik ili, što bi Embrouz Birs rekao, "hulja koja zbog nesavršenog vida vidi stvari onakve kakve jesu, a ne kakve bi trebalo da budu". Možda mi pak treba malo više mašte da bih poverovao u slične stvari. Ali znam samo jedno: sutra, uz kafu, družiću se opet sa antivakserima, kemtrejlersima i fleter… fletear… ma, kako god da se zovu ovi sa ravne Zemlje.

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu