Neki advokati ubede svoje klijente da treba da traže podatke za koje znaju da do njih ne može da se dođe u zakonskom roku, pa zatim upućuju žalbe, što znatno opterećuje budžet njihovih poverenika, kaže poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović
Pojedini advokati su bili toliko ažurni u traženju informacija od javnog značaja da su uspeli da za godinu dana naplate iz državnog budžeta 24,7 miliona dinara na ime troškova za nedavanje odgovora po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja, a neke advokatske kancelarije zaradile su na taj način ogromne sume novca, piše „Politika“.
Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović obelodanio je podatak da je procenat advokatskih žalbi koje su stizale u tu instituciju pre godinu dana bio sedam do devet odsto, a sada je 75 odsto, što je posledica izmena Zakona od kojih su „oni najviše profitirali“.
Kako je objasnio, oni su tražili podatke do kojih ne može da se dođe u zakonskom roku i zatim upućivali žalbe, čime je udar na budžet njihovih klijenata postao ogroman.
„Upoznao sam sa tim Ministarstvo finansija i oni su se složili da nešto mora da se uradi, ali imamo i drugu stranu medalje, jer gube i oni koji u čestitom maniru, u cilju za koji je propisan zakonom, podnose zahtev“, napomenuo je Marinović.
On je dodao da zbog toga i mnoga udruženja građana, koje zaista interesuju informacije od javnog značaja, teže i sporije dolaze do njih.
Ove godine je instituciji Poverenika stiglo čak 9.600 žabi, a samo u jednom danu u septembru primljeno ih je 600.
Iz budžeta Poverenika isplaćeno je 978.000 dinara na ime troškova po presudama Upravnog suda, a advokatske usluge koštaju 49.000 po predmetu, pa su u pripremi prijave protiv nekoliko kancelarija za koje je više nego očigledno da zloupotrebljavaju zakon, navodi Politika.
B.G./FoNet/Politika
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i drugi medijski savezi istakli su da smena direktora televizije N1 označava početak koordinisanog preuzimanja nezavisnih medija u Srbiji, što ozbiljno ugrožava slobodu novinarstva i pluralizam u zemlji
Izjava ministra informisanja Borisa Bratine da policija „ima pravo da bije i ubije“ mlade izazvala je oštre reakcije – studenti poručuju: „Sram Vas bilo", a opozicija zahteva smenu i izvinjenje
Sindikat „Nezavisnost“ u N1 i Forbes Srbija izražava ozbiljnu zabrinutost zbog razrešenja Igora Božića sa mesta pravnog zastupnika medijske kuće
Brent Sadler je novi direktor N1 televizije, kao i kodirektor portala Nova.rs. Dosadašnji direktor Igor Božić će biti izbrisan iz APR-a, a za „Vreme“ kaže da će kao do sada, dokle god bude mogao, nastaviti da štiti uređivačku politiku N1
Nekoliko destina studenata i građana okupilo se ispred policijske stanice 29. novembar u Beogradu zbog privođenja i saslušanja studenata. Tokom petka policija je ispitivala one koji su protestovali ispred Rektorata
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Poverenik za informacije od javnog značaja naveo je da je prošle godine doneto 547 rešenja u kojima je organima vlasti naloženo da prethodno uskraćene informacije učine dostupnim, a oni to nisu uradili u 148 slučajeva, što znači da stepen izvršenja odluka Poverenika iznosi skoro 73 odsto
Umesto da ceni dokaze koje mu je tužilac dostavio uz tužbu i obrazloži zašto im nije poklonio veru, na primer, zbog sumnje u njihovu autentičnost ili tačnost, Upravni sud se odlučio za slobodarsku misao, tj. misao slobodnu od pravne logike i logike prosečnog građanina koja se može očekivati u datim okolnostima
