Dovedeno je u pitanje pravo srpskih filmova da koriste evropske fondove za razvoj kulture jer se kasni sa izmenama Zakona o elektronskim medijima, a kasni se zbog nedostatka političke volje da se smene članovi REM-a
“Nečista krv”, “Južni vetar”, “Trag divljači” – samo su neka od srpskih filmskih ostvarenja koja su podržana novcem Evropske unije kroz program “Kreativna Evropa”.
Ali, da bi ovi i drugi filmovi dobili namenjeni joj novac iz ovog programa Evropske komisije, potrebno je da Srbija uskladi svoje zakonske regulative sa Audio-vizuelnom direktivom Evropske unije. Konkretno, da usvoji izmene Zakona o elektronskim medijima (ZEM).
Rok za izmene u ovoj oblasti istekao je još prošle godine, ali je nakon toga produžen do 30. juna ove godine.
Prema saznanjima portala European Western Balkans, rok je ponovo produžen za šest meseci, što znači da vlasti u Srbiji imaju rok do kraja godine da usvoje pomenuti Zakon, koji je još uvek u formi nacrta i čeka javnu raspravu.
Srbija je novembru 2021. godine zvanično pristupila novom ciklusu u programu “Krativna Evropa” za period od 2021-2027. godine, a sredstva su u odnosu na prethodni ciklus su udvostručena.
Prema tom sporazumu, EU će sa 2.44 milijarde evra podržati projekte i inicijative koji unapređuju kulturnu raznolikost i odgovaraju na potrebe i izazove sa kojima se susreće oblast kulture i nezavisnosti.
Koplja se lome zbog REM-a
Najveći deo pomenutog Zakona o elektronskim medijima koji filmovima koći već dobijeni novac iz Evrope, tiče se rada Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koje deo javnosti u Srbiji vidi kao odgovorno za stanje u medijima.
Zakon o elektronskim medijima trebalo je da bude završen još u drugom kvartalu 2022. godine. Bez obzira na obećanja ministra informisanja i telekomunikacija Mihajla Jovanovića iz novembra prošle godine , da bi do marta ove trebalo da bude sačinjen predlog ovog zakona, to se nije dogodilo.
Prvo se kasnilo sa formiranjem Radne grupe za izmenu ZEM-a, a prema oceni brojnih medijskih udruženja čitav proces bio je netransparentan. Onda je Radna grupa formirana pod velom tajne, a u pisanju najvažnijeg akta u sferi elektronskih medija nisu učestvovali predstavnici novinarskih udruženja.
Početkom aprila ove godine novinarskim i medijskim udruženjima u Vladi Srbije predstavljena je verzija novog Zakona o elektronskim medijima, a ne izmene starog, kako su to udruženja očekivala. Iako je prvobitno planirano da javna rasprava počne krajem aprila i traje mesec dana, čitav proces je zaustavljen.
Novim odredbama predviđeno je da aktuelni sastav REM-a ostaje na snazi, iako Vladina Medijska strategija i Akcioni plan propisuju izbor novih članova REM-a, sa stupanjem na snagu novog zakona.
Na pitanje portala EWB, zašto je proces zaustavljen, profesor FPN-a Rade Veljanovski, inače član Radne grupe za izradu nacrta Zakona o elektronskim medijima, naveo je da se sada “sva koplja lome” oko promene aktuelnog sastava REM-a kada novi Zakon o elektronskim medijima stupi na snagu.
On je rekao i da srpske vlasti kada su pisale Medijsku strategiju nisu očekivale da će se dogoditi ono što se događa već dva meseca na ulicama Beograda i drugih velikih gradova u Srbiji.
„Zahtevi građana na ulicama koincidiraju sa Medijskom strategijom i sada vlast očigledno reterira jer ne želi da se ispostavi da oni udovoljavaju tim zahtevima“, kaže Veljanovski.
Usvajanje ZEM-a jedna je od izmena na koju se Vlada Srbije obavezala usvajanjem Medijske strategije za period od 2020 – 2025. godine.
Osim ZEM-a, Akcionim planom je predviđeno i usvajanje krovog Zakona o javnom informisanju i medijima kao i Zakona o javnim medijskim servisima. Nijedan od tri medijska zakona nije usvojen prema „redu vožnje” iz Akcionog plana za Medijsku strategiju, a svi rokovi davno su probijeni.
„Kreativna Evropa“ – dugodišnji partner
“Kreativna Evropa” je program Evropske komisije za podršku audiovizuelnom sektoru i sektoru kulture, a u njemu Srbija učestvuje od 2014. godine. Tako je do 2020. godine u ovom programu učešće uzelo oko 146 organizacija iz Srbije, u preko 305 projekata, iz kojih je ukupno povučeno preko 12 miliona evra.
Tim novcem u praksi su podržana 23 filmska ostvarenja, prevedeno je 317 knjiga, godinama se održavaju brojni filmski festivali poput “Beldocs-a” i “Festivala evropskog filma – Palić”, organizuju se studijske posete, brojne radionice… Na delu sajta “Kreativna Evropa – uspešne priče” mogu se pronaći na stotine uspešnih projekata iz oblasti kulture koji su realizovani uz evropsku podršku.
Program “Kreativna Evropa” obuhvata dva potprograma, “Media” i “Kultura”. Potprogram medija postiče razvoj audiovizuelnog i multimedijalnog sektora, dajući podršku razvoju, distribuciji i promociji evropskih igranih, animiranih i dokumentarnih filmova i televizijskih serija, kao i razvoju i promociji novih medijskih sadržaja i stručnom usavršavanju filmskih profesionalaca.
Mnoga filmska ostvarenja, kao i filmski festivali, podržani su kroz potprogram „Media“. Zbog kašnjenja u usvajanju ZEM-a upravo je dovedeno u pitanje učešće Srbije u ovom potprogramu.
Inače, prema informacijama do kojih je došao EWB, od 2021. godine povučeno je oko 3 miliona evra iz potprograma “Media”.
S.P./EWB
Sednica Skupštine Valjeva prekinuta je nakon izbijanja incidenta između odbornika vlasti i opozicije. Haos je eskalirao nakon što je predsednik Skupštine pokušao da nastavi zasedanje uz privatno obezbeđenje
Iako vlast tvrdi da izbora neće biti skoro, Aleksandar Vučić i režimski tabloidi uveliko su u predizbornoj kampanji. Lajtmotiv je: hvala predsedniku na boljem životu
Šta god da režim pokuša, olupa mu se u glavu. Vreme više ne radi za Aleksandra Vučića. Otuda i ova žestoka predizborna kampanja kao da vanredni parlamentarni izbori tek što nisu raspisani
Odnos prema Đuri Macutu samo je poslednji u nizu poniženja koje Vučić priređuje svojim prvim saradnicima. Vujović, Drobnjak, Grčić već su osetili to
Otisak prsta i fotografija lica, neki su od novih zahteva za građane Srbije prilikom prelaska u neku državu Šengena, a po Sistemu ulaska i izlaska koji je uvela Evropska unija
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
