Zanatlije zarađuju više od lekara

Stara narodna izreka „Zanat je zlata vredan“ po svemu sudeći, je tačna.  Iako je IT sektor već dugo na listi najplaćenijih poslova, zanatlije im se sve više primiču. Čak mnogi koji se bave zanatima često zarade i više od stručnjaka za kompjuterom, piše RTS.

Ipak, statistika pokazuje da programeri i kontrolori leta u proseku zarađuju više od 2.000 evra mesečno. Na pojedinim poslovima u IT sektoru prosečna plata dostiže čak i 500.000 dinara.

Skoro deset puta manju prosečnu zaradu ima medicinsko osoblje – oko 70.000 dinara, dok lekari zarađuju najmanje oko 100.000 dinara. 

Među najobrazovanijima, nastavnici i profesori u školama imaju najmanje prihode – mesečno zarađuju u proseku od 56.000 do 100.000 dinara.

Više posla, više novca 

Sa zanatima se zarađuje značajno više, ali je pravilo – što više radiš više zaradiš. Najbolje ide frizerima, vodoinstalaterima, variocima i automehaničarima. Na nekim oglasima se nudi početna plata koja je čak ista ili veća od lekarske ili profesorske.

Plata varioca na nekim oglasima bila je i do 4.000 evra, ali to su uglavnom sezonski poslovi, od tri do šest meseci. Zarada jeste velika, ali često nije zagarantovan posao tokom cele godine.

Srbiji nedostaje 20.000 vozača

Član udruženje drumskog saobraćaja „Srbijatransport“ Goran Aleksić izjavio je da Srbiji nedostaje 20.000 profesionalnih vozača i ocenio da je teško očekivati da će u narednih pet godina problem biti ublažen.

Prema njegovim rečima, Srbija treba da obuči bar 4.000 vozača na godišnjem nivou.

„Hiljadu vozača treba da dođe iz srednjih stručnih škola, a tri hiljade iz sistema iz društva kroz Centre za stručnu profesionalnu kompetenciju“, rekao je on.

Naveo je da novim zakonom snižena starosna granica samo za one koji prođu izuzetno kvalitetnu obuku.

Prema njegovim rečima, u Srbiji sada postoji 26 centara za stručnu profesionalnu kompetenciju.

„Mislimo da ćemo vrlo brzo imati više od 60, čime će biti pokrivena cela Srbija. Ranije je obuka trajala sedam sati teoretske nastave i 15 sati vožnje u autoškoli. Sad traje 140 sati, to je temeljna obuka koja uči mlade kako se vozi u krivini, po kiši, uzbrdo, nizbrdo, kako se održava vozilo“, rekao je Aleksić.

Naveo je i da transportna privreda ima izuzetno kvalitetnu saradnju sa ministartvima građevinarstva, saobraćaja, unutrašnjih poslova, Agencijom za bezbednost saobraćaja.

„Moramo ozbiljno da razmišljamo o povećanju zarada. Zarade koje su već dovoljno velike stvoriće atraktivno zanimanje koje će Srbiji obezbediti dovoljan broj profesionalnih vozača kako bi ispunili zahteve proizvodne privede, industrije i građana“, rekao je on.

U Srbiji, kako kaže, postoji 175.000 licenciranih vozača, od čega je deo u inostranstvu, dok se deo bavi taksi prevozom.

Z.S/RTV/RTS

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com