Foto: TanjugDvanaestogodišnju Aleksandru Zec i njene roditelje Mariju i Mihajla su pre 32 godine ubili pripadnici specijalne jedinice MUP-a Hrvatske čiji je zapovednik bio Tomislav Merčep. Za taj zločin niko nije odgovarao
U Zagrebu je povodom 32. godišnjice ubistva porodice Zec na Sljemenu otkrivena spomen-ploča i održana komemoracija, a gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević poručio je da je to podsetnik i mračna uspomena kako se takav zločin više nikada ne bi ponovio.
Dvanaestogodišnju Aleksandru Zec i njene roditelje Mariju i Mihajla u decembru 1991. godine ubili su pripadnici specijalne jedinice MUP-a Hrvatske čiji je zapovednik bio Tomislav Merčep. Za taj zločin niko nije odgovarao.
Tomašević je u četvrtak uveče naglasio da je spomen-ploča podsetnik i „mračna uspomena“ ovekovečena u kolektivnom pamćenju i istoriji Zagreba na strašan zločin, kako se više nikada ne bi ponovio, prenela je Hina.
„Tog 7. decembra 1991. godine Aleksandra Zec je imala 12 godina. Ja sam imao nepunih 10 godina i bili smo gotovo vršnjaci. Ubice koje su počinile taj strašni zločin, iako su ga priznali, nikada nisu za to odgovarali – i to je sramota“, poručio je Tomašević.
On je istakao da je Zagreb otvoreni grad, grad razlika i različitosti, grad u kojem niko nije i nikada ne sme biti diskriminisan po ni kojoj osnovi.
Pedsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac rekao je da svi oni koji su godinama insistirali na tome, izražavaju svoju zahvalnost gradu Zagrebu koji je podržao podizanje ovog znamena.
„To je značajno za grad i za zemlju, kao pokazatelj kako se treba sećati, kako treba završavati s ratnim strahotama i kako treba graditi toleranciju i mir među ljudima”, poručio je Pupovac, istakavši da je mesto ubistva porodice Zec konačno dostojno obeleženo.
Zagrebački mesar, Mihajlo Zec ubijen je na pragu svoje kuće na Trešnjevici. Njegova supruga Marija i kćerka Aleksandra likvidirane su na Sljemenu, a njihova tela zatrpana smećem. Zločin su preživeli deca Dušan i Gordana koji su se sakrili u kući. Decu je potom njihova baka odvela u kasarnu JNA, odakle su evakuisani u Banjaluku gde i danas žive.
Z.S/FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Nijednom zaposlenom nisam dala otkaz ugovora o radu“, poručuje direktorka OŠ „20. oktobar“ Gordana Radojević u demantiju povodom teksta o roditeljima koji traže njenu ostavku. Tvrdi da su zaposleni odlazili na sopstveni zahtev ili im je istekao ugovor na određeno vreme.
Gradonačelnica Smedereva Jasmina Vojinović je uhapšena sa još dvoje gradskih funkcionera
BIA je odbacila navode Radara o kadrovskim promenama i dokumentaciji, nazvavši ih deo hibridnog napada na bezbednosni sistem. Agencija ističe da po zakonu ne obaveštava javnost o internim kadrovskim rešenjima.
Nalaz veštaka predstavlja novi dokaz u postupku koji se vodi povodom fizičkog sukoba Šapića i Mićić, koji se dogodio 28. septembra na Bežanijskoj kosi.
Udruženje tužilaca Srbije podržalo je Komisiju Vrhovnog javnog tužilaštva posle objavljivanja njenog prvog izveštaja o radu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Traži pravovremen i odlučan odgovor nadležnih organa i utvrđivanje odgovornosti.
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Kako su se razvijali odnosi između službenog Beograda i Zagreba u protekle dve i po decenije i do čega su doveli
Čini se da su svi čelnici pravosuđa zemalja regiona svesni da se nešto mora menjati i verovatno će u budućim susretima otići i korak dalje u rušenju barijera za progon, kažnjavanje i izvršenje krivičnih presuda osuđenih u zemljama regije. To je neophodno za kažnjavanje i sprečavanje krivičnih dela organizovanog kriminala u prvom redu, ali tek nakon rešavanja zaostalih "repova" ratnih zločina u zemljama regiona
