Foto: Goranka Matić
Obratite pažnju i na tekst i na muziku, preporuka je Konstrakte kandidatima na konkursu za Nagradu Milan Mladenović. Milan Mladenović i muzika Ekaterine Velike“ dokaz je da je Jugoslavija bila moguća
Zadužbina Milana Mladenovića najavila je da će 1. maja biti otvoren konkurs za najbolju pesmu na teritoriji bivše Jugoslavije, za Nagradu Milan Mladenović. Konkurs je otvoren do 31. maja.
Zadužbina preporučuje kandidatima da posebno obrate pažnju i na tekst i na muziku.
„Lično dosta pažnje poklanjam tekstu i temi koja je izabrana i načinu na koji je taj tekst podržan muzikom: što aranžmanski, što dramaturški, što produkcijski, što žanrovski“, kazala je muzičarka iz Srbije Ana Đurić Konstrakta, jedna od članica stručnog žirija.
Svake godine žiri je regionalan. Ove, pete godine, osim Konstrakte, članovi su autorka i urednica emisije „Bunt“ Branka Glavonjić (Srbija), muzičar Boris Leiner (Hrvatska), muzičar Zoran Predin (Slovenija) i pisac i muzičar Marko Šelić Marčelo (Srbija).
„Verovatno nije bilo toliko puta ispričane storije iz mitologije domaćeg rokenrola kao što je to priča o Ekatarini Velikoj“, napisao je Dragan Ambrozić u „Vremenu“. A zatim i:
„Savršeno sledeći obrazac „ukletih pesnika“, ova epizoda nam se stalno iznova prezentuje kao mračna i tužna, zbog nesrećnog kraja svih učesnika. Ali, šta zapravo ima nesrećno u tim životima koje su proveli iskreno verujući u nešto i praveći pesme što su nam ostale kao trajno dobro?
Milan Mladenović svakako je jedna od najznačajnijih figura ovdašnjeg rokenrola, jer je sa uspehom preneo književni model romantičarskog pesnika, zabrinutog nad sudbinom sveta, usadivši ga duboko u ovdašnju rok ikonografiju. Grupa Ekatarina Velika tako je sudbinski postala deo opšte umetničke boemije 20. veka, tog verovanja u prokletstvo umetnika, koja je na svoj način pobila dovoljno slikara i pesnika pre njih, čak i u našim krajevima. I to je cela istina o njima, mimo muzike… sa druge strane, samo muzika ostaje, jer sve to ne bi funkcionisalo da Milan nije tako opasno pevao i dobro svirao gitaru; da Magi nije bila tako smela za klavijaturama i dobar aranžer iz senke; da Bojan nije svirao te melodije na basu; da nisu uvek imali sjajne bubnjare.
Iz današnje perspektive, jasno je – u svem tom perfektnom sviranju celog benda, u Milanovoj neprepričljivoj strastvenosti u pevanju, krila se ozbiljna namera: Ekatarina Velika je bila san o drugačijoj mainstream kulturi u Jugoslaviji, pre svega civilizovanijoj. Njihova muzika je svedočanstvo da ona jeste bila moguća.“
S.Ć./nova.rs
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
