Posle izliva besa na televizij Pink u četvrtak uveče tokom kojeg je premijera Kosova Aljbina Kurtija nazvao “terorističkim ološem”, a predstavnike Evropske unije prozvao da “govore gluposti” i da “lupetaju”, predsednik Srbije se u petak pre podne sastao sa evropskim komesarom za susedsku politiku i pregovore o proširenju Oliverom Varheljijem.
Nakon potpisivanja sporazuma o finansijskom partnerstvu Srbije i EU za sprovođenje programa koji se finansiraju kroz IPA 3 instrument, podršci EU upravljanju migracija u oblasti zdravstva i kontroli granica, održna je kratka konferencija za medije nad kojom je lebdeo oblak teških otužbi Aleksandra Vučića koji je, manje-više, ponovo stao iza njih. Provejavao je utisak da je Varhelji izgubljen u prevodu, sam je posumnjao u prevod jer, kazao je, to što Vučić priča u Briselu zvuči drugačije.
Ukratko: predsedik Srbije je taksativno naveo na koji sve način privremene institucije u Prištini jednostarno sistematski izazivaju krizu, optužio ih za destabilizaciju i naglasio da Srbija ne snosi nikakvu krivicu.
Rečima Vučića: „nije on ni lud, ni pijan, ni blesav“ da ne shvati da se od početka godine postepeno urušavala svaka mogućnost za razgovor sa Prištinom, a pijan svakako nije jer pije samo čaj od kamilice i koka kolu ziro, a i nije se pokajao ni za jednu izgovorenu o Kurtiju, Rašiću i Trajković, možda je mogao da koristi malo birokratskiji rečnik, ali, eto, i on je samo čovek od krvi i mesa i ne stidi se svojih emocija.
Više je puta naglašavao svoj legitimitet potvrđen na svim mogućim izborima, to jest da on govori u ime srpskog naroda i da su, ergo, napadi na njega napadi na srpski narod, te da se on ničega ne plaši i da ga je “baš briga šta misle Brisel i Vašington” kada je u pitanju “patnja srpskog naroda” za koji se on bori.
Više je puta naglašavao i kako je Vrhelji “pravi prijatelj Srbije”, pojašnjavajući tako, valjda, da se ono o “lupetanju” evropskih zvaničnika ne odnosi na njega. “Lupetanje”, je biće, to predsednik Srbije nije baš precizrao ni juče ni danas, svako mišljenje koje proizilazi iz stava da je Kosovo nezavisna dražava i da se ponaša u skladu sa tim, a to je “glupost”, jer Kosovo, zna se, nije nezavisna država i nikada to neće biti jer to Srbija ne priznaje, a Rusija se stara o tome da ne bude primljeno u Ujedinjene nacije.
Vučić je ponovo, što u poslednje vreme čini u svakom javnom nastupu, ne spomnjući njeno ime, ali svima razumljivo, targetirao Nemačku kao glavnog promotera antisrpske politike koji “čuva svoje čedo” – nezavisno Kosovo.
Predsednik Srbije je, stiče se utisak, posle 10 godina stigao do tačke do koje je mnogo ranije bio stigao Boris Tadić kada, iz pozicije pravednika, to jest povređen nepravdom koja se čini Srbima, sve češće i sve otvorenije bukvalno soli pamet zapadnim državnicima evropskim birokratam sokoleći svaki put sebe glasno govoreći kako se on ničega ne plaši i da iza njega stoji srpski narod.
Objasnio je Vučić, nakon što je rezignirano sinoć lupio šakom o sto i izjavio da neće ići u Tiranu u kojoj se 6. decembra održava samit Zapadni Balkan – Evropska unije jer je to, zbog onih “lupetanja”, postalo besmisleno, da njega mole da dođe, ne Anu Brnabić koja se, kako je ustavom definisano, nalazi na najvišoj funkciji u državi, već baš njega, čime je potvrdio, što I inače svi znaju, da se za Ustav ne haje i da se on pita za sve. Tu je malo, jedva primetno, zastao jer je shvatio šta je izgovorio.
Varhelji je pred kamerama bio uzdržan, polako je objasnio šta to znači kada predstavnici EU pozivaju „obe strane“ da se uzdrže i ne povlače jednostarne poteze, što je juče kod Vučića bilo izazvalo primaran gnev.
Rekao je evropski komesar i sve ono obligatorno o tome kako je mesto Srbije i zemalja Zapadnog Balkana u EU i koliko im EU pruža, a tek će da pruži, podršku.
Pitanja je smeo da postavi samo novinar Tanjuga.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
