Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, nakon sastanka s „petorkom“ u Beogradu, ocenio da je sastanak bio „težak“.
„Težak sastanak sa petorkom. Verujem da ćemo u narednom periodu pronaći put za izlazak iz krize“, napisao je Vučić na Instagram profilu buducnostsrbijeav.
Vučić je dodao da „narednih dana očekuje važne sastanke u Briselu“.
Specijalni izaslanik EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak i njegov američki kolega Gabrijel Eskobar, u pratnji najviših diplomata Nemačke, Francuske i Italije, sastali su se prethodno u Prištini s kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem.
Nema evropske budućnosti bez primene sporazuma
Nema evropske budućnosti za Srbiju i Kosovo bez implementacije dogovora o putu ka normalizaciji i svih prethodnih sporazuma, poručio Lajčak nakon sastanka „velike petorke“ sa predsednikom Aleksandrom Vučićem u Beogradu.
Lajčak je izjavio da su predstavnici EU i SAD danas imali dugačke sastanke sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, i da su oba sastanka bila veoma važna.
„Izrazili smo zabrinutost zbog negativnih kretanja u procesu normalizacije koji je direktno povezan sa putem Srbije i Kosova ka EU“, naveo je Lajčak, ističući da je cilj posete „velike petorke“ bio da se vidi kako napraviti konkretan napredak u implementaciji dogovora iz Ohrida o putu ka normalizaciji odnosa, kao i deeskalaciji situacije na Kosovu.
„Snažno osuđujemo teroristički napad na kosovsku policiju 24. septembra. Svi počinioci treba da budu privedeni pravdi, i očekujemo punu saradnju Srbije“, poručio je Lajčak.
Podsetio je i da su Srbija i Kosovo u februaru i martu ušli u novu fazu dijaloga, i da se od obe strane očekuje da počnu da ispunjavaju obaveze iz novih, ali i ranije postignutih sporazuma.
Lajčak je rekao i da će dijalog Beograda i Prištine biti tema sastanka šefova diplomatija EU u ponedeljak, kao i da će se o njemu razgovarati kasnije na Savetu EU.
AP: Zapadne sile žele sprovođenje plana
Pod naslovom „Izaslanici EU i SAD pozivaju Kosovo i Srbiju na dijalog da bi ublažili rastuću napetost“, američka novinska agencija AP piše o poseti „Velike ptorke“ Prištini i Beogradu.
„To je prva takva poseta od 24. septembra kada je oko 30 srpskih naoružanih napadača prešlo na sever Kosova, ubivši policajca i postavili barikade, pre nego što su započeli višesatni obračun sa kosovskom policijom. Ubijena su trojica naoružanih napadača“, navodi AP u tekstu iz Prištine.
Agencija piše da zapadne sile žele da Kosovo i Srbija sprovedu plan od 10 tačaka koji je EU iznela u februaru da okončaju višemesečne političke krize. Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić su tada dali saglasnost, ali uz neke rezerve koje nisu razrešene, uglavnom na osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO).
EU i SAD vrše pritisak na Kosovo da dozvoli stvaranje ZSO, da koordinira rad na obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, planiranju zemljišta i ekonomskom razvoju na lokalnom nivou, prenosi AP.
Ustavni sud Kosova je, kako se podseća, proglasio neustavnim sporazum Prištine i Beograda iz 2013. o formiranju srpske asocijacije, rekavši da taj plan ne uključuje druge etničke grupe i da bi mogao da podrazumeva korišćenje izvršnih ovlašćenja za nametanje zakona.
„Priština strahuje da je nova asocijacija pokušaj Beograda da stvori srpsku mini državu sa širokom autonomijom, sličnu Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini“, kaže AP.
EU je u julu uvela kaznene mere Kosovu zbog odbijanja ASM, obustavljanja finansiranja nekih projekata i zaustavljanja poseta najviših diplomata, konstatuje AP.
„Posle neuspeha septembarskih pregovora Kurtija i Vučića i nedavnog rasplamsavanja stanja, nejasno je kada bi mogla da se održi još jedna runda sastanaka, a čini se da EU ima malo uticaja“, piše agencija i dodaje da su „Sjedinjene Države drugi ključni igrač u tom procesu“.
Kosovo je pozvalo Evropu da sankcioniše Srbiju koju okrivljuje za napad 24. septembra, rekavši da ne može biti daljih razgovora i zahtevajući veće bezbednosne mere od zapadnih sila zbog straha od povećanog prisustva srpskih vojnih snaga duž njene granice, prenosi AP.
Dalje se kaže da „na Zapadu postoji široko rasprostranjena bojazan da bi Rusija, da bi skrenula pažnju sveta sa svog rata protiv Ukrajine, mogla da iskoristi Beograd za ponovno rasplamsavanje etničkih sukoba na Balkanu koji je doživeo niz krvavih bitaka tokom 1990-ih tokom raspada Jugoslavije“.
NATO je pojačao KFOR, koji inače ima 4.500 vojnika, sa dodatnih 200 iz Ujedinjenog Kraljevstva i više od 100 iz Rumunije i poslao teže naoružanje da pojača borbenu moć mirovnih snaga, podseća AP.
B.G./FoNet/N1/AP
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
