Foto:Tamara Markovic Nova.rs
„Kod Srba je pozivanje na narod upravo pozivanje na silu, na večito ugroženu masu koja u svakom trenutku treba da se pojavi i reši stvar svrstavajući se uz govornika koji pretenduje na to da je on njen isključivi zastupnik“, rekao je vladika Grigorije
„Društvo i ustanove koje odustanu od ideala i onih koji u njih veruju i tom verom žive mogu računati na to da će preživeti od danas do sutra, ali ne i na to da će imati budućnost“, kazao je episkop diseldorfski i nemački Grigorije na međunarodnom skupu „Intelektualci, juče i danas“ koje je održan u Srpskoj akademici nauka i umetnosti.
Govoreći na temu „Postoji li u Crkvi prostor za slobodu naučnog istraživanja i govora“, on je istakao da iskreno veruje da u današnje vreme u Crkvi postoje ljudi koji imaju šta da kažu i koji su u stanju da ravnopravno učestvuje u društvenom dijalogu sa intelektualcima najrazličitijih provenijencija, kao i da bi Crkva trebalo na to bude ponosna.
„No, mi taj naraštaj, bojim se, nedopustivo često ućutkujemo u ime nekakve poslušnosti i smirenja, premda sami nismo spremni da tu poslušnost i smirenje učinimo načelom sopstvenoga vladanja. Posledica toga je da su talentovani i mladi ljudi, dakle – upravo intelektualci, koji su odlučili da svoj život posvete crkvi, sada prinuđeni da odustaju od svog poziva upravo zato što su preozbiljno shvatili ono čemu su učeni. Ovo se ne sme dopustiti.“
Kada je reč o srpskom društvu, kako je istakao vladika Grigorije, iako su u ovdašnjoj javnosti prisutni obrazovani i kritički nastrojeni pojedinci, naša kultura dijaloga je na veoma niskom nivou.
„Ovu kulturu, ili bolje – njen nedostatak, karakteriše zaverenička atmosfera, a glavni argument je, gotovo po pravilu, argument sile – kod Srba je pozivanje na narod upravo pozivanje na silu, na večito ugroženu masu koja u svakom trenutku treba da se pojavi i reši stvar svrstavajući se uz govornika koji pretenduje na to da je on njen isključivi zastupnik.“
Otuda vladika smatra da kada se nastupa sa ovakvih pozicija, ma koliko pojedinac bio obrazovan i ma koliko se na visokom društvenom položaju nalazio, tu nema govora o intelektualcu i njegovom društvenom angažovanju.
Glavni uzrok za to što smo danas u ovakvoj situaciji, on vidi u nesposobnosti da se kritički sagleda sopstvena idejna i moralna pozicija i mesto u društvu. „Intelektualac se na prvom mestu mora kritički odnositi prema sebi i sopstvenim stavovima, kako bi njegova reč bila društveno relevantna“, zaključio je.
Naglasio je, takođe, da su intelektualne sposobnosti i karakter Božiji darovi koji se samo oblikuju rukama učitelja, ali sloboda govora je ono što sasvim zavisi od ljudi i za šta se svi zajedno neprestano moramo zalagati, ukoliko hoćemo da nam kao zajednici ti darovi služe, drugim rečima – ukoliko želimo da imamo budućnost.
Svoje izlaganje završio je pozivom da se „opet i opet“ svako pojedinačno i svi zajedno založimo za ono što je „za svakog istinskog intelektualca neophodno poput čistog vazduha, a to je sloboda govora.“
J.J.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Ustavni sud Srbije je odbacio zahtev za poništenje beogradskih izbora 2023. godine za koje su mnogi stručnjaci rekli da su pokradeni. Profesorka prava Jelena Jerinić iz ZLF-a za „Vreme“ analizira presudu najvišeg sudskog tela kojim predsedava Vladan Petrov
Uprkos dobrim uslovima za uzgoj, domaća proizvodnja pokriva tek oko trećinu potreba tržišta. Zašto Srbija naveliko uvozi beli luk
Aleksandar Vučić ponovo „opipava puls“ svojih pristalica. Kao i prošlog leta, pompezno najavljuje nove socijalne mere. Prošle godine ih je nazvao čudesnim, ali verovatno nisu urodile plodom - jer izbora nije bilo
Slaviša Kokeza je, prema Skaj prepiskama, angažovao kriminalne grupe da prate i fizički zastraše Nemanju Vidića, objavio KRIK
„Ako me moji saborci predlože i ako budem želeo da budem kandidat za predsednika vlade, to neću da krijem, izaći ću sa tim“, kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
“Mislim da jedan vladika mora biti društveno odgovoran. Biti episkop znači imati odgovornost za zajednicu kojoj se služi, za dobrobit njenih članova, ali i čitavog društva u kojem oni žive i u kojem ta zajednica deluje. Ne pretendujem na to da sam nužno u pravu kada je reč o mojim političkim procenama, ali sam siguran da bi jedino gore od toga da pogrešim bilo to da sedim skrštenih ruku i ćutim gledajući očiglednu nepravdu i zloupotrebe. Moje građansko pravo mi daje mogućnost i da se suzdržavam od sudelovanja u političkom životu. Međutim, moja episkopska dužnost mi nalaže da vodim brigu o dobrobiti svih ljudi”
