Foto: Twitter
Kuvajtski sajt Kuvajt njuz predstavio je virtuelnu prezenterku vesti koja je nastala uz upotrebu veštačke inteligencije
„Ja sam Feda, prvi prezenter u Kuvajtu sa veštačkom inteligencijom .“
Ovom rečenicom se na arapskom jeziku pratiocima Kuvajt njuza na Tviteru obratila žena otkrivene kose u crnom sakou i beloj majici – voditeljka vesti koju je generisala veštačka inteligencija. Potom je gledaoce video klipa upitala: „Kakve vesti volite? Recite nam vaše mišljenje.“
Plan je, najavio je Kuvajt njuz, da Feda čita vesti objavljene na sajtu.
Kuvajt njuz je deo Kuvajt tajmsa osnovanog 1961. godine kao prvi dnevni list na engleskom jeziku u regionu Zaliva.
Feda predstavlja sve
Zamenik glavnog urednika oba medija Abdulah Boften rekao je da je to test potencijala veštačke inteligencije da ponudi „nov i inovativan sadržaj“.
U budućnosti bi Feda, kako kaže, mogla da poprimi kuvajtski akcenat i da čita vesti na Tviter nalogu sajta koji ima 1,2 miliona pratilaca.
“Feda je popularno, staro kuvajtsko ime koje se odnosi na srebro… Uvek zamišljamo robote srebrne, metalik boje, pa smo kombinovali te dve stvari“, objasnio je Boftain.
On je rekao da prezenterkina plava kosa i svetle oči odražavaju raznolikost domaćeg stanovništva i doseljenika u zemlju bogatu naftom i dodao: “Feda predstavlja sve”.
Prvi video klip u trajanju od 13 sekundi izazvao je poplavu reakcija na društvenim mrežama i komentare novinara.
Vrtoglavi uspon veštačke inteligencije na globalnom nivou podstakao je nadu da će ljudi od nje imati sve više korist, posebno u oblastima kao što je zdravstvena zaštita.
S druge strane, postoji bojazan od masovnog gubitka radnih mesta, raste strah od veštačke inteligencije kao potencijala za širenje dezinformacija i gubitka umetničkog integriteta.
B.G./RTS/Guardian
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Na Kosovu je nedavno najavljena primena Zakona o strancima, a to pravi probleme studentima i zaposlenima u obrazovnim, ali i zdravstvenim institucijama. Kakva je sudbina Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici?
Centar za društvenu stabilnost iz Novog Sada u nedelju poziva na skupove „Građani protiv blokada“. U Vranju planiraju „ispraćaj ćacadi“
Opozicija iz Negotina kaže da u tom gradu, pred nadolazeće lokalne izbore, SNS već ide od vrata do vrata i deli poklone, i da vladajuća partija na te izbore gleda „kao na borbu na život i smrt“
Da li režim finansira ili samo čuva murale na kojima širom Srbije piše: „Kad se vojska na Kosovo vrati…“? I, šta uopšte znači ta poruka? DW istražuje ovu borbu za simbole i zidove
Nekadašnji načelnik Generalštaba i komandant Treće armije Vojske Jugoslavije u vreme rata na Kosovu pravosnažno je osuđen na zatvorsku kaznu od 22 godine za zločine počinjene nad Albancima
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Čini se da umetnost proizvedena veštačkom inteligencijom neće nestati u bliskoj budućnosti, a s njom ni polemike koje ona sa sobom nosi. Korisnici platforme za digitalnu umetnost ArtStejšn preplavili su sajt slikama protesta protiv veštačke inteligencije, nakon što je sajt odbio da ukloni generisane umetničke radove
Marina Smit je na pitanja ožalošćenih o njenom životu odgovarala na sopstvenoj sahrani. Učinila je to ovekovečena u svom klonu uz pomoć veštačke inteligencije, pisalo je „Vreme“ u tekstu "Sto sa tri noge" u broju 1651
Čovečanstvo je sada otprilike tamo gde je bilo pre oko sto dvadeset godina, kada je ozbiljno počela elektrifikacija i kada smo otkrivali gde sve struja može korisno da se upotrebi. Sada smo pred novom industrijskom revolucijom, većom nego što je još nedovršena digitalizacija. Čet botovi će se odomaćiti kao frižider, bojler ili električni šporet
Ovu godinu obeležiće divljenje čet botovima i strah od njih i veštačke inteligencije, ali do kraja ove decenije sve što radimo podržavaće obe ove tehnologije. Preciznije rečeno, aktuelni proces digitalizacije naslediće “opamećivanje”
Globalna istraživanja pokazuju da četbotovi mogu da iznesu celokupan razgovor s korisnikom u 69% slučajeva, a da troškove pružanja usluge korisniku smanjuju za 30%. U Srbiji ih je tek desetak, a među njima je najbolja MIA koju imaju Šabac i Sombor
