Veštačka inteligencija ugrožava više od četvrtine radnih mesta

Čak 27 odsto poslova u zemljama članicama Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj oslanja se na veštine koje bi lako mogle biti automatizovane zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, dok radnici strahuju da će da izgube posao.

Za sada ima malo dokaza da je pojava veštačke inteligencije imala značajan uticaj na radna mesta, ali to može da bude zato što je revolucija i dalje u ranoj fazi. 

„Vlade moraju da pomognu radnicima da se pripreme za promene i da iskoriste mogućnosti koje će im doneti veštačka inteligencija“, izjavio je generalni sekretar OECD-a Matijas Korman.

Poslovi sa najvećim rizikom da budu automatizovani čine u proseku oko 27 odsto radne snage u zemljama OECD-a, a zemlje istočne Evrope najviše su izložene tom riziku.

Poslovi sa najvećim rizikom definisani su kao oni koji koriste više od 25 od ukupno 100 veština i sposobnosti za koje stručnjaci za veštačku inteligenciju smatraju da se mogu lako automatizovati.

Tri od pet radnika strahuju da bi mogli da izgube posao zbog veštačke inteligencije u narednih 10 godina, pokazalo je istraživanje OECD-a kojim je obuhvaćeno 5.300 radnika u 2.000 preduzeća u oblasti proizvodnje i finansija u sedam zemalja OECD-a.

Uprkos zabrinutosti zbog pojave veštačke inteligencije, dve trećine radnika koji već rade uz njenu pomoć navelo je da je automatizacija učinila njihov posao manje zamornim i manje opasnim. 

OECD ocenjuje da će uticaj veštačke inteligencije zavisiti od političkih akcija koje će biti preduzete, kako bi koristi bile veće od rizika.

OECD ističe da bi kolektivno pregovaranje moglo da pomogne u ublažavanju pritisaka koje bi veštačka inteligencija mogla da izvrši na plate, dok vlade i regulatori moraju da obezbede poštovanje prava radnika, ističe OECD.

B.G./Biznis.rs