U Srbiji je 11 odsto starijih od 65 godina doživelo neki oblik finansijskog nasilja, rekla je FoNetu Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije, pozivajući se na podatke te organizacije.
Sa druge strane, kako je objasnila u serijalu razgovora Stigma, iz podataka Svetske zdravstvene organizacije proističe da je u svetu 6,8 odsto starih bilo izloženo finansijskom nasilju u porodici. Kada je reč o institucijama, tu vrstu nasilja u svetu doživelo je 13,8 odsto starih, dok podaci o finansijskom nasilju nad zaposlenima nisu poznati.
U slučaju starijih osoba, korišćenje i krađa novca i vrednih stvari, ali i iznuda, predstavljaju najčešće oblike finansijskog nasilja, ukazala je Todorović. Kao posebno velike probleme u domenu finansijskog nasilja, ona je označila ugovore o doživotnom izdržavanju i oduzimanje poslovne sposobnosti starije osobe.
Starije žene često pod pritiskom da se odreknu imovine
Osim toga, kod starijih žena čest je slučaj da budu preskočene prilikom podele imovine i izložene pritisku da se odreknu imetka u korist dece, predočila je Todorović. Prema njenom objašnjenju, to je, takođe, jedna vrsta nasilja, jer na kraju ostaju bez imovine, pogotovo ako je reč o nepokretnostima u kojima bi trebalo da žive.
Finansijsko nasilje se može prepoznati i ukoliko osoba ima adekvatna primanja, ali živi u vrlo lošim uslovima, dodala je Todorović i među oblike nasilja uvrstila i korišćenje čekova i kartica bez znanja starije osobe.
Kako je precizirala, najčešći nasilnici su uglavnom članovi porodice i osobe iz najbližeg okruženja starijih, zbog čega oni ne veruju da su žrtve finansijskog nasilja. „U najvećem riziku od nasilja, uključujući i finansijsko, jesu osobe koje boluju od demencije“, upozorila je Todorović. U tim slučajevima veoma je teško utvrditi da li je došlo do finansijskog nasilja, ocenila je ona i primetila da globalno ima vrlo malo istraživanja koja govore o tome koliko je ta vrsta nasilja učestala u društvu.
Nepravedno oduzimanje radne sposobnosti
Kada je reč o oduzimanju poslovne sposobnosti, Todorović smatra da je neophodno da sudija razgovara sa osobom kojoj se oduzima poslovna sposobnost. U suprotnom, kako je ukazala, postoji veliki rizik da se takvoj osobi nepravedno oduzmu i poslovna sposobnost i imovina, kao i da bude stavljena u dom za stara lica bez njene saglasnosti.
Govoreći o ugovorima o doživotnom izdržavanju, Todorović je naglasila da staratelj mora biti svestan da će kako osoba o kojoj se brine stariti ona biti sve zavisnija, tako da mora da zna i šta su njegove obaveze prema njoj. Uprkos tome što je ponekad teško utvrditi finansijsko nasilje, građanska dužnost svih nas je da prijavimo slučaj za koji sumnjamo da je nasilje, poručila je Todorović.
Ona misli da „sve više pričamo, ali da još nismo došli do nivoa da budemo takvo društvo da svako od nas ima odgovornost da prijavi bilo da ste vi sami žrtva nasilja, bilo da je neko u vašoj okolini žrtva nasilja.
Inače težak položaj penzionera u Srbiji
Podsetimo, u julu su sindikalna udruženja penzionera poslala pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučići i premijerki Ani Brnabić u kom su između ostalog naveli da je jedini parametar kojem penzioneri u Srbiji veruju novčanik i frižider, i da svedoče tome da je život većine najstarijih građana Srbije sve teži.
U zajedničkom saopštenju Udruženja sindikata penzionera Srbije i Udruženje penzionera Srbije “Nezavisnost” tada su podsetili šefa države i premijerku da su proživeli mnogo teških godina i dodatno podneli veliku žrtvu pomogavši državi da stabilizuje budžet 2014-2018. godine, a da je poslednje dve godine očito dramatično osiromašenje penzionerske populacije.
Penzionerima je, kako su tada naglasili potreban je i nacionalni savet za stare, koji bi se bavio isključivo penzionerima i starima, jer oni predstavljaju „trećinu stanovništva, koja izdržava bar još toliko građana Republlike Srbije”.
M.J./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
