Foto: KROKODIL
Na Malim stepenicama u Beogradu bačena je crna farba na tek oslikan mural sa likom i stihovima pesnikinje Lesje Ukrajinke. Malo dalje, na šetalištu Kalemegdana, preko crteža poljske i ukrajinske dece iscrtano je crno slovo Z. Očekuje se da nadležni reaguju
Na tek oslikan mural s likom i odabranim stihovima Lesje Ukrajinke, na Malim stepenicama nadomak Brankovog mosta u Beogradu, juče oko 13 časova bačena je crna farba, javili su iz književnog udruženja KROKODIL.
Objašnjavaju da je citat ispisan na muralu na ukrajinskom i u prevodu na srpski jezik iz njene poetske drame u tri čina Šumska pesma objavljene 1911. godine, i da glasi: “Ne, živa sam! I živeću večno! U srcu nosim nešto što ne umire!”
„Podsećamo javnost da je Lesja Ukrajinka (1871-1913) spisateljica koja spada među rodonačelnike savremenog ukrajinskog pesništva. Bila je politička i feministička aktivistkinja, sakupljačica narodnih umotvorina, visoko obrazovana i poliglota a njen lik danas krasi i novčanicu od 200 ukrajinskih grivnji“, kažu u KROKODILU.
Duž šetališta na Kalemegdanu uništeni su, napominju, i crteži poljske dece koji su nastali između 1939. i 1945. godine, i radovi ukrajinske dece iz ove godine, na izložbi „Mama ne želim rat!“. Precrtani su velikim crnim slovom Z. Izložbu je organizovala Ambasada Republike Poljske u Beogradu.
„Upozoravamo da je u oba slučaja reč o otvorenom napadu na uličnu umetnost koja predstavlja kontrapunkt dominantno desničarskom senzibilitetu prisutnom u delu našeg društva, među onima koji otvoreno podržavaju agresore, uživaju u tuđoj nesreći a kukavički uništavaju radove nevine dece i crnom bojom se bacaju na klasične stihove jedne evropski priznate pesnikinje, poručuju iz KROKODILA.
Ocenjuju da ovaj „opasni ulični intervencionizam direktno podstiče širenje mržnje, nasilja i izaziva strah kod građana Srbije“, i pozivaju nadležne institucije da reaguju i kazne sve one koji krše zakon.
„Da li treba da nas čudi što u gradu zagađenom muralima koji veličaju ovejane ratne zločince i strane predsednike čije su ruke do lakata umrljane krvlju nedužnih civila neko redovno vandalizuje spomenik Branka Ćopića?“, zapitali su tada iz ovog udruženja.
Počinioci još uvek nisu nađeni.
S.Ć.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kako je moguće da je „Informer" znao do detalja šta je Zdravko Ponoš rekao u policiji čim je saslušanje završeno? Kako su tačno znali kada će policija upasti u zgradu Rektorata u martu ove godine? Zašto se krivična dela curenja informacija iz istražnih postupaka ne gone po službenoj dužnosti
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović pozvao je političke lidere i poslanike svih političkih stranaka da pokažu državničku odgovornost i okupe se oko pitanja koja određuju evropsku budućnost Crne Gore
Očekivana taktika je počela da se sprovodi. Formalni predsednik SNS-a Miloš Vučević izjavio je da u stranci žele da Aleksandar Vučić bude nosilac njihove liste i kandidat za premijera
Dokle god nema Saveta REM-a režimski, propagandni mediji mogu do mile volje da krše zakon, šire rasnu, versku i nacionalnu mržnju i svakodnevno targetiraju nepodobne građane. Sagovornici „Vremena“ saglasni su da nekonstituisanje Saveta ovog tela ide na ruku samo aktuelnom režimu
Miloš Medenica, kriminalac u bekstvu, u epizodama iznosi šta sve „zna“ o kriminalnim poslovima vlasti u Beogradu i Podgorici. I postao je stvarno „uticajan“. To je naslovne tema novog broja „Vremena“
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
