Foto: Tanjug
Ovog leta kod Viminacijuma otkrivena je još jedna olupina broda, blizu mesta gde su slične pronađene i pre tri godine, što dokazuje da je nekada tuda proticao Dunav
U Viminacijumu je pronađena nova olupina broda. Na dva kilometra od mesta gde su slične olupine pronađene pre tri godine, ovog leta arheolozi su otkrili još jednu, što je potvrdilo da je ovuda proticao rukavac Dunava.
Olupina je otkrivena prilikom iskopavanjem bagerom jalovine na površinskom kopu uglja Drmno kod Kostolca, u blizini Viminacijuma. Brod se nalazio u mulju koji ga je prirodno konzervirao, a verovatno je potonuo na dno reke.
Potvrđeno je da je brod očuvan u dužini od 13 m, a da je njegova širina iznosila 3,5 m. Sačuvala se krma sa središnjim delom broda, dok je pramac oštećen radom bagera. Stoga se može pretpostaviti da je brod bio dugačak i preko 20 m. Imao je ravno dno i bočne strane, koje su očuvane samo delimično.
Foto: TanjugNajverovatnije je da se radi o ostacima barže kojom je teret prenošen Dunavom.
Ostaci pronađenog broda veoma su slični ostacima broda, monoksila i čamca koji su nađeni 2020. godine. Kom periodu pripada novootkriveni brod, znaće se nakon detaljnih analiza.
Prethodna drvena plovila otkrivena su takođe slučajno, tokom kopanja uglja samo nekoliko dana pre karantina zbog epidemije korona virusa. Nađeni su brod dugačak 15 metara i nekoliko čamaca. Arheolozi najpre nisu bili sigurni iz kojeg perioda potiču plovila, jer su pronađena nekoliko metara dublje od okolnih rimskih slojeva, ali su na osnovu ostataka grnčarije u brodu zaključili da su neka od njih rimska, a da pojedina potiču iz ranog srednjeg veka (8-9. vek) i ranog modernog perioda (15-17. vek).
Ovaj, otkriven ovog leta, uskoro će biti premešten, konzerviran, i prezentovan u budućem Muzeju drevnih brodova koji se gradi u sklopu Arheološkog parka Viminacijum.
S.Ć./Sve o arheologiji
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
