Foto: Milovan MilenkovićU prvoj polovini 2023. godine odobreno je gotovo 25.000 radnih dozvola strancima, što je za hiljadu više nego tokom cele 2021. godine. Kako ovaj broj i dalje raste, očekuje se da će broj odobrenih radnih dozvola preći i onaj od prošle godine, kada je ukupno odobreno više od 35 hiljada dozvola
Za samo četiri meseca broj radnih dozvola izdatih stranicam u Srbiji povećen je za više nego duplo. Dok je u martu ove godine taj broj oko 11.000, a u junu je dostigao cifru od gotovo 25.000, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje.
Najviše stranih radnika u Srbiju dolazi iz Kine, Rusije, Turske, Indije, Kube, Belorusije, Ukrajine i Nepala, dok su na listi „top 10“ i radnici iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije.
„Ranije smo radnicima iz zemalja poput Filipina i Nepala odobravali po nekoliko desetina dozvola godišnje, a za prvih šest meseci ove godine to je i po 150. Na listi je sada mnogo više Rusa, ali za razliku od ranije i državljana Belorusije i Ukrajine“ rekao je za „Blic“ direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović.
Od minimalca do 70.000 dinara
Kada posmatramo stepen stručne spreme stranaca najviše je radnika sa trećim, četvrtim i sedmim stepenom stručne spreme, ali ima i dosta nisko kvalifikovanih radnika. S tim u vezi kreću se i njihove zarade koje su najčešće nešto više od minimalca pa do oko 60.000, najviše 70.000 dinara.
„Najveći broj stranih radnika u prethodnoj godini bio je angažovan pre svega u oblasti građevinarstva. Radi se o različitim profilima građevinskih radnika – zidarima, armiračima, pomoćnim građevinskim radnicima, gipsarima, tesarima, stolarima. Veliki broj dozvola izdat je i variocima. Takođe, veći broj dozvola za rad izdat je IT stručnjacima iz različitih oblasti IT delatnosti“ rekao je Martinović.
Zašto je Srbija interesantna strancima
Pojedine firme poput dostavljačih u momentima su imali i po 20 odsto stranaca u ukupnom broju radnika. Ekonomista Ljubodrag Savić rekao je za „Blic“ da se u periodu kriza mnogo toga komplikuje i da tada svako gleda kako da se snađe.
„Srbija će sve više biti interesantna za strane radnike. Očekujem da se takav trend nastavi i sledeće godine. Jedan od glavnih razloga je to što u poslednje vreme ostajemo bez kvalifikovanih radnika, posebno mislim na majstorska zanimanja. Naši ljudi odlaze u zemlje EU, a kod nas obično dolaze Indusi, Egipćani, Kubanci. U ekonomskom smislu mislim da to nije loše, i da može samo da izazove dobit, posebno kada je reč o građevinskoj industriji“ ocenio je Ljubodrag Savić.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je svojevremeno da je za Srbiju uvoženje stranih radnike “dobro, jer znači da je napredovala i da je zemlja u kojoj može da se zaradi”.
On je tada upitan o zloupotrebama, odnosno poslodavcima koji su domaće radnike zamenili stranima, rekao da takvih zloupotreba ima i u Evropskoj uniji, ali da to ne znači da ne treba da dolazi radna snaga u Srbiju.
I naši su negde stranci
Stručna javnost i sindikalne organizacije u Srbiji pak, ne sporeći da je potpuno legitimno da strani radnici nalaze posao u našoj zemlji, ističu da razlog što to oni čine nije zato što kod nas može dobro da se zaradi, već zbog toga što dosta srpskih radnika odlazi “trbuhom za kruhom” u inostranstvo pa u nekim sektorima postoji manjak radne snage.
Takođe, strani radnici, u sektoru građevine i poljoprivrede o kojima je govorio ministar Vesić, u Srbiju dolaze da rade jer su države iz kojih potiču još siromašnije od naše.
Problem predstavlja i to što pojedini poslodavci koriste težak materijalni položaj radnika iz inostranstva i isplaćuju im minimalac.
Na taj način obaraju cenu rada koja je uobičajena u Srbiji u tim delatnostima i otpuštaju domaće radnike kako bi smanjili rashode za plate i time inkasirali veći profit.
I.S./Blic/Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Premijer Republike Srpske Savo Minić izjavio je danas da aktivisti izborne liste „Studenti pobeđuju“ iz Srbije mogu da održe skup u Banjaluci - ukoliko dobiju dozvolu za skup od policije. Ova izjava je došla nakon što je akcija studenata već bila otkazana
Prorežimski tabloidi šire snimak na kome se vidi da je Z. S, koga označavaju kao „vođu blokadera“ u Kuli, sa sekirom u ruci napao štand SNS-a. Kako "Vreme" nezvanično saznaje radi se o bivšem policajcu, simpatizeru Studentskog pokreta, koji je "pukao" jer su na zidu zgrade u kojoj živi ispisivali da je "ustaša"
Nakon napada sekirom na štand SNS-a u Kuli, Zoranu Sekerušu je određeno zadržavanje od 48 sati. Iz organizacije „Mladi Kula" kažu za „Vreme" da osuđuju ono što je uradio i da je napadu prethodilo višemesečno targetiranje njega i njegove porodice, koje su više puta prijavljivali policiji
Pravo glasa moglo bi da ostvari više od 500.000 građana čija adresa u biračkom spisku nije navedena na način koji omogućava preciznu identifikaciju mesta prebivališta
„Svedočimo činjenici da poluga mafijaškog režima doseže i preko granice“, poručili su studenti
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
