U Dečijoj bolnici u Novom Sadu u poslednja tri meseca lečene su tri bebe mlađe od dva meseca od velikog kašlja.
Slična situacija je i u Beogradu gde je na Klinici u Tiršovoj za mesec dana ta dijagnoza upisana u zdravstvene kartone petoro dece, piše Euronews Srbija. Lekare nije iznenadilo što se vraćaju zaboravljene bolesti, jer je sve manje vakcinisane dece.
Naime, Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisano je da deca moraju da prime zaštitu od 11 zaraznih bolesti, ali mnogi roditelji se ne pridržavaju te zakonske obaveze. Zakon je jasan i predvideo je da u slučaju nevakcinisanja deteta roditelji plaćaju novčanu kaznu od 30.000 do 150.000 dinara. Odlaganje vakcinacije moguće je samo ukoliko postoje medicinski razlozi, koje utvrđuje lekar specijalista.
Međutim, Zakon je jedno, a ono što se dešava u praksi potpuno drugo. Na kršenje zakona roditeljima se gleda kroz prste. Postupci koji se vode pred prekršajnim sudovima u Srbiji uglavnom zastarevaju, mnogi budu okončani samo opomenom i retki su roditelji koji dobiju novčanu kaznu.
Pedijatri navode da se vakcinacijom ne štiti samo dete koje je primilo vakcinu, već i oni mališani koji iz zdravstvenih razloga ne mogu da je prime. Ukoliko se vakciniše više od 95 odsto dece stvara se jak kolektivni imunitet, te bolest čak i ako se pojavi ne može da se širi.
Danak nevakcinaciji već plaćaju oni koji su najnemoćniji – novorođenčad. Konstantinidis kaže da se prva doza vakcine protiv velikog kašlja prima sa navršena dva meseca, a da su bebe koje su kod njih lečene od velikog kašlja bile mlađe. Dakle, nisu mogle da budu zaštićene vakcinom.
Vakcina koja štiti od velikog kašlja ili pertusisa je DTP (di-te-per). Mališani danas primaju petovalentnu vakcinu – Pentaksim koja je zaštita od velikog kašlja, difterije, tetanusa. Primaju je u pet doza. Primarna vakcinacija ide u tri doze i prima se u prvih šest meseci (drugom, četvrtom i šestom mesecu). Prva revakcina je sa 18 meseci, a zatim sa sedam godina.
Veliki kašalj i u Hrvatskoj
Posle Splita, opasni veliki kašalj potvrđen je kod troje učenika jedne zagrebačke osnovne škole, a zaraženo je i nekoliko njihovih kontakata, piše hrvatski portal Danas. Dečji infektolog Goran Tešović upozorava da preti opasnost od ubrzanog širenja ove, kako navodi, jedne od najzaraznijih infektivnih bolesti generalno.
„Zaraza se kreće negde na nivou koji imaju boginje i neke varijate kovida 19“, precizira Tešović. Zaraza se širi kapljičnim putem, a za najmlađe može biti pogubna. Počinje kao obična prehlada zbog čega se blaži oblici čak ne mogu ni klinički prepoznati.
„Nakon sedam do deset dana razvija se kašalj, koji je tipičan i suv u napadima i češći je noću, pacijenti se guše jer im izaziva osećaj nedostatka vazduha. Vrlo često deca povraćaju i nemaju povišenu temperaturu“, pojašanja doktor Tešović.
Situacija u Zagrebu još nije toliko ozbiljna kao što je to bio slušaj u Splitu gde je trenutno više od 70 obolelih.
M.J./Euronews
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
