Marković, Radonjić i Romić izjavili su da nisu krivi i da nisu izvedeni dokazi da su učestvovali u ubistvu Ćuruvije, niti ko je i zašto izvršio taj zločin. Tvrde da su u otvaranje sudskog postupka bili uključeni neki mediji i vaninstitucionalni centri finansirani iz inostranstva
Danas je održan drugostepeni postupak protiv četvorice nekadašnjih pripadnika Službe državne bezbednosti Radomira Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka, prvostepeno osuđenih za ubistvo novinara i vlasnika „Dnevnog Telegrafa“ Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. godine.
U optužnici je navedeno da je ubistvo počinjeno po nalogu NN osobe „iz najviših struktura vlasti“.
Specijalni sud je prvostepeno osudio Markovića i Radonjića na po 30 godina zatvora, a Romića i Kuraka na po 20 godina. Apelacioni sud nije prihvatio tu presudu, ocenivši da je Specijalni sud „prekoračio optužbu“.
Na današnjem drugostepenom postupku, zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić je, izlažući završnu reč, predložio da optuženi Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak budu osuđeni na po 40 godina zatvora.
Marković, Radonjić i Romić danas su izjavili pred sudom da nisu krivi povodom optužnice koja ih tereti za ubistvo Slavka Ćuruvije. Rekli su kako nisu izvedeni dokazi da su učestvovali u ubistvu Ćuruvije, niti ko je i zašto izvršio taj zločin, uz tvrdnju da su u otvaranje sudskog postupka bili uključeni neki mediji i vaninstitucionalni centri finasirani iz inostanstva.
U završnoj reči, zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić je rekao da je Ćuruvija bio dominantan novinar, sa velikom medijskom podrškom. Hrabrost ga je koštala života, pošto je godinama beskompromisno iznosio svoj stav, čime je privukao pažnju RDB, kao državni neprijatelj, izjavio je Mandić.
Prema njegovim rečima, 1999. godine je Ćuruvijina medijska aktivnost bila praktično uništena.
Nije utvrđen bezbednosni razlog za praćenje Ćuruvije. U vreme bombardovanja bio je angažovan najjači centar RDB bio angažovan da prati Ćuruviju, iako on nije imao mogućnost da deluje u javnom prostoru, izjavio je Mandić.
S.Ć.,/FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Navodi da bi Milorad Dodik mogao da bude Vučićev kandidat za predsednika Srbije su „intrigantna kafansko-politička spekulacija“, smatra politički analitičar Đorđe Vukadinović
Nemačka je zabrinuta događajima u Srbiji i traži rasvetljavanje napada na demonstrante, rečeno je u Berlinu. Takođe se pozivaju „sve strane“ da se odreknu nasilja
Vučiću se žuri. Iako je najavio kraj N1 i Nove S do novembra, ubrzan je plan da se državnim novcem kupi kontrola nad ovim medijima, saznaje „Vreme“
Vladajuća koalicija u RS odlučila je da se referendum o presudi Suda BiH i odluci CIK-a kojom je Miloradu Dodiku oduzet mandat predsednika održi 18. ili 25. oktobra. Konačan datum biće potvrđen u parlamentu
Nepoznati muškarac pokušao je da zapali cvećaru „Imela” u Ustaničkoj ulici u Beogradu. Vlasnik Jovan Nenadić tvrdi da je meta napada jer učestvuje u protestima i pruža podršku studentima
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Predsednik svih batinaša Srbije upravo ispisuje istorijsku grotesku: od batinaša pokušava, procesom baljezganja, da načini građane, a građane da pretvori u batinaše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
