Foto: SANU
Izložba slika u Galeriji SANU koja se večeras otvara glavni je segment obeležavanja stogodišnjice rođenja poznatog slikara, nakon niza izložbi i knjiga održanih i objavljenih od početka godine
Večeras se u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) otvara izložba „Mića Popović – Slikarstvo permanentne pobune“. Biće to glavni segment obeležavanja stogodišnjice rođenja ovog važnog slikara, nakon niza izložbi i knjiga održanih i objavljenih od početka godine.
Autorka izložbe u SANU Vesna Kruljac odlučila se za paradigmatična dela iz svih razvojnih faza slikarstva Miće Popovića, dakle od 1946. do 1990. godine, za portrete, figuralne kompozicije, mrtve prirode i pejzaže, kako bi dokumentovala njegov međuratni „poetski realizam“, zatim simbolički govor, asocijativne i enformelne apstrakcije, do figuracija.
Izloženi radovi potvrđuju da je Popovićev opus imao jedan postojani centar, a to je – istina, pre svega o običnom čoveku i njegovoj sudbini u konkretnom istorijskom vremenu i sredini.
Kao uvod u uvu izložbu, u Biblioteci SANU je do 8. septembra otvorena izložba prvih izdanja njegovih knjiga koje čuva ova Biblioteka, knjiga koje je ilustrovao, i kataloga njegovih samostalnih izložbi pa i prve, održane 1950. godine u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“. Izloženi su i Popovićevi likovni eseji i kritike, monografije, članci o njemu, pa i njegova pristupna beseda akademiji koju je naslovio „Umetničko delo kao poslednja odbrana jednog naroda“. Autorka ove izložbe je Sanja Petrović.
Tokom juna u Biblioteci Matice srpske bila je elektronska izložba građe koju čuva o Mići Popoviću, što u prevodu znači da je mogla da se pogleda na web-sajtu, u njenom javnom katalogu.
Takođe u junu, u beogradskoj Galeriji „Haos“, bila je izuzetno zapažena izložba crteža i grafika Miće Popovića. Autorka izložbe je bila direktorka ove galerije Borka Božović.
„Crtao je ovaj stvaralac neprestano, od rane mladosti i ostavio za sobom više ciklusa sa velikim brojem crteža. Radio je skice i beleške, ilustracije, predloške za slike, dnevničke zapise, a ponajviše tzv. „čiste crteže“, kao autentične likovne kreacije. Upotrebljavao je olovku, tuš i pero, ugljen, flomastere, četku, retko boju i kolažiranje, mada je i toga bilo“, rekla je tim povodom Borka Božović.
Popovićeve crteže prikazala je i galerija „Sanjaj“ u Dositejevoj ulici u Beogradu. Bili su to radovi iz porodične kolekcije, i mnogi od njih nisu ranije izlagani.
Početkom godine, u Muzeju Vuka i Dositeja bila je izložba „Ispričana Nepričava povodom sto godina od rođenja pisca Borislava Mihajlovića Mihiza i slikara Miodraga Miće Popovića“. Priča o povodu ove izložbe je izuzetno lepa. Prilikom osnivanja prve stalne postavke u Muzeju, Mihiz je godinu dana bio kustos-asistent, i u arhivi postoji revers kojim je svojim potpisom potvrdio da preuzima iz Narodnog muzeja deo ostavštine Vuka Stevanovića Karadžića, a ima ga i na platnim spiskovima. Na predlog i odgovornost Mihiza, a uz saglasnost upravnika Đure Galvele, 1952. godine, tu je otvorena druga samostalna izložba Miće Popovića Selo Nepričava.
„Vukotić media“ je objavila knjigu Pobuna duha, opširan intervju koji je sa Popovićem vodio Milo Gligorijević 1983. godine. U knjizi je i izbor Popovićevih crteža, i predgovor njegovog sina Jovana.
I, juče, dan pre otvaranje velike izložbe slika u SANU, „Geopoetika“ je objavila novo izdanje knjige Miće Popovića Putopisni dnevnici u kojoj su i crteži ovog poznatog slikara, pisca, likovnog kritičara, reditelja i akademika.
Prvo izdanje ove knjige, iz 2006. godine, i knjigu Svet Antun Miće Popovića koju je „Geopoetika“ objavila ranije, izložene su na pomenutoj izložbi u Biblioteci SANU.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Potreba za mržnjom“, napisao je Lešek Kolakovski, „objašnjava se okolnošću da ona iznutra uništava one koji mrze, da ih čini bespomoćnim protiv države“. Otud impresivni napori predsednika svih građana Srbije da građane pretvori u mrzitelje
Da li će Vučić raspisati izbore? Greši li pobunjeno društvo kada od režima očekuje racionalno ponašanje?
Drugog dana pešačenja studenti iz Beograda stigli su do Novog Sada, gde ih je sačekalo na hiljade građana ovog grada. Reporterka „Vremena“ Katarina Stevanović bila je sa njima od početka. U Novi sad su se tokom večeri slivale kolone studenata iz čitave Srbije. Prva grupa studenata koja je stigla bila je iz Novog Pazara, a zatim su pristigle i druge kolone. Poslednja je stigla iz Beograda, koja je bila i najveća
N1, Nova, Radar i Danas traže od Junajted grupe, njihovog vlasnika, da otkupe ove medije od vlasnika po tržišnim principima, uz finansijsku podršku kredibilnih eksternih investitora
U za njegove pojmove nikad kraćem obraćanju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da će u subotu otići u crkvu da se pomoli Bogu, da zapali sveću za sve žrtve novosadske tragedije, i pozvao druge da slede njegov primer
Bol Dijane Hrke od ovog trenutka bol je svakog građanina Srbije, koji je sačuvao u sebi jezgro ljudskosti u neljudskom režimu Aleksandra Vučića
Junaci priče o oslobađanju Srbije od varvara već godinu dana su studenti. Oni su prozreli srpskog gospodara muva, isprečili se nekadašnjim gradorušiteljima na putu uništavanja civilizacijskih vrednosti
Mladi ljudi spavali su pod oktobarskim nebom u Inđiji. Šta su za to dobili tamošnji naprednjaci? Još jedan mandat direktora škole ili javnog poduzeća? Legalizaciju divlje gradnje? Ugradnju u lokalne biznisiće
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
