Sto godina „Krcka Oraščića“: Dan kad je Beograd otkrio špic-patike

Večeras Narodno pozorište obeležava stogodišnjicu od prvog izvođenja baleta „Krcko Oraščić“ na svojoj sceni, pa samim tim i u Srbiji.

„Krcko Oraščić Petra Iliča Čajkovskog je jedan od najomiljenijih klasika svih vremena, a zasnovan je na priči, bajkolikoj božićnoj avanturi, E.T.A. Hofmana „Krcko Oraščić i Kralj miševa“.

Pre sto godina pokazani su samo odlomci ovog velikog baleta spojeni u jedan čin, u koreografiji Jelene Poljakove, šefica u to doba tek oformljenog Baleta u Beogradu, koja je sama igrala glavnu rolu.

Celovit balet, znači dva čina u šest slika, odigrani su u Narodnom pozorištu prvi put tek 1937, skoro petnaest godina kasnije, pod zarivom „Rskalo“, u koreografiji Margarite Froman.

Ova večerašnja, najnovija postavka „Krcka Oraščića“, premijerno je odigrana 2014. godine u režiji i koreografiji Konstantina Kostjukova. Do danas, videlo ju je 43.000 gledalaca. U direkciji Baleta kažu da se ulaznice rasprodaju čim se pojavi mesečni repertoar.

Večerašnji solisti su Hoze Iglesias u ulozi Krcka. Margarita Čeromuhina u ulozi Maše, i Dejan Kolarov u ulozi Gospodina Droselmajera. Dirigent je Đorđe Pavlović.

Izvođenje „Krcka Oraščića“ je prva izvedba baleta u jednom činu u nas, koji je predstavljao jedinstvenu celinu. Zato je večerašnje izvođenje uvod u obeležavanje jubileja – sto godina Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu čija će centralna svečanost biti održana 19. marta. Početak baleta na srpskoj sceni su vezani za mart kad su 1923. godine odigrani prvi celovečernji baleti  „Šeherezada“ i „Silfide“.  Kaže se da je Beograd tada otkrio špic-patike.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com