Foto: FoNet
„Ljudi se plaše. Zato se mi borimo protiv te nemoći, za vlastiti integritet, dostojanstvo. Znate, mi koji vodimo tu borbu možda smo nevidljivi, ali je naša mreža ogromna. To je borba za vlastitu slobodu.“
Stanislava Staša Zajović ovogodišnja je dobitnica nagrade „Osvajanje slobode“ za rad na promociji ljudskih prava, pravne države, demokratije i tolerancije u političkoj komunikaciji, kako piše u obrazloženju.
Staša Zajović, sinonim je za „Žene u crnom“, nevladine organizacije čije su članice prvi put izašle na ulicu 9. oktobra 1991. godine protiv rata i srpskog režima. Do sada su imale oko 2500 akcija.
Primajući nagradu, Staša Zajović je rekla da u Srbiji ne dobija nagrade, a za one koje dobija, na dodelama govori na drugim jezicima. Jedna od prvih je Prva milenijumska nagrada za mir UNIFEM-a, specijalizovane agencije UN, 2001. godine.
Dve trećine akcija „Žena u crnom“ bile su posvećene suočavanju sa ratnim zločinima.
„Mislile smo da će se sa padom režima Slobodana Miloševića promeniti klima, da će se društvo prema toj temi odnositi ljudski i pravično. Ali, posle Zorana Đinđića sve se vratilo kako je i bilo. Amnestiraju se zločini i slave se zločinci. I, u takvoj situaciji šta nam preostaje osim da uznemiravamo javnost i režim i stalno ih, svojim prisustvom, opominjemo kakvi su“, kaže Staša Zajović.
Akcije i performansi „Žena u crnom“ izazivaju, blago rečeno, negodovanje neistomišljenika. Nedavno su objavile „Dosije o napadima“, knjigu o „kontinuitetu napada i pritisaka. Ima ih svakakvih, od verbalnih i fizičkih, do administrativnih i javnog sramoćenja. U vreme Vojislava Koštunice, zabranjen je naš Osmomartovski marš 2008. godine. To se tada nije desilo ni u Kabulu.“
Staša Zajović kaže da niko zbog napada na njih nikad nije procesuiran, pa ni Radovan Počuča koji je 2014. godine javno pozvao ljude da ih linčuju. „On je pred Višim sudom dobio oslobađajuću presudu“, kaže Zajović.
„Doživljavamo represiju od prvog dana. Sad, pod aktuelnom vlašću, ona je na neki način legitimna zbog sprege paraformacija i huligana. U ovom režimu oni su oslobođeni odgovornosti, njihovo ponašanje je čak i poželjno. Svašta smo doživele: demonizaciju, javno blaćenje, ponižavanje, stigmatizaciju kao stranog tela u državi. To je strategija rata niskog intenziteta. Pitam se samo što li smo mi važne jednom režimu koji ima sve institucije i većinu birača?“
U tim napadima Zajović prepoznaje i rodno nasilje. „Žene koje javno, glasno, jasno i direktno govore i rade ovo što mi radimo, koje krše palanački moralizam, patriotsku retoriku i sve vidove licemernog moralizma, one su velika smetnja svakom neistomišljeniku.“
Namerno deluju sa margine. „To je jedino kako jedna mala grupa, koja istina ima veliku podršku istomišljenika i drugih organizacija, može da radi u ovakvom okruženju. U zemlji u kojoj je mirenje sa zločinom obuhvatnije i prisutnije od nemirenja, to je najbolja pozicija.“
Kakva je to „drugačija Srbija“ za koju se bore? „Pitate me da li mogu barem da je zamislim? To je Srbija koja se ne miri sa ratnim zločinima, koja ne vređa ljudskost, saoseća sa žrtvama koje su proglašene nepostojećim. Sramota je što je Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj nije priznat ratni zločin silovanja. Ti koji su tada silovali, nastavili su i posle to da rade. To je kontinuum nasilja.“
Staša Zajović priča i o ne prekinutoj mržnji čiji je početak u devedesetim, i o aktuelnom jačanju nacionalizma i desnice. „Ljudi se plaše. Zato sve što mi radimo je borba protiv te nemoći, borba za vlastiti integritet, dostojanstvo. Znate, mi koji vodimo tu borbu možda smo nevidljivi, ali je naša mreža ogromna. To je borba za vlastitu slobodu.“
Inače, kaže Staša Zajović, slobodu nije moguće osvojiti. „Ali, ako uspevamo da podstaknemo ljude da izađu iz ćutanja i straha, i da se javno, jasno, glasno i direktno suprotstave politici zločina i slavljenja zločinaca, to je veoma značajan čin osvajanja slobode.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je statuu vage na Terazijama proglasio simbolom ovog dela grada, iako je u svesti Beograđana to - Terazijska česma. Od marta 1991. ona je i simbol protesta protiv vlasti
Ustavni sud Srbije je odbacio zahtev za poništenje beogradskih izbora 2023. godine za koje su mnogi stručnjaci rekli da su pokradeni. Profesorka prava Jelena Jerinić iz ZLF-a za „Vreme“ analizira presudu najvišeg sudskog tela kojim predsedava Vladan Petrov
Uprkos dobrim uslovima za uzgoj, domaća proizvodnja pokriva tek oko trećinu potreba tržišta. Zašto Srbija naveliko uvozi beli luk
Aleksandar Vučić ponovo „opipava puls“ svojih pristalica. Kao i prošlog leta, pompezno najavljuje nove socijalne mere. Prošle godine ih je nazvao čudesnim, ali verovatno nisu urodile plodom - jer izbora nije bilo
Slaviša Kokeza je, prema Skaj prepiskama, angažovao kriminalne grupe da prate i fizički zastraše Nemanju Vidića, objavio KRIK
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
