Foto: Tanjug
Manjine nestaju brže od većinskog naroda uglavnom zbog starosti i iseljavanja, pa se očekuje da će ovogodišnji popis stanovništva pokazati da je multikulturalni karakter Vojvodine smanjen
Srbija je jedna od zemalja koja najbrže gubi svoje stanovništvo na svetu, a prognoze kažu da će do 2050. godine u našoj zemlji biti 20 odsto manje ljudi nego danas.
S obzirom da nacionalne manjine „nestaju“ brže od većinskog naroda, očekuje se da će ovogodišnji popis stanovništva u Srbiji pokazati da se multikulturalni karakter Vojvodine, u kojoj živi 28 manjina, smanjuje.
Dva su osnovna razloga za to: starost i iseljavanje.
Manjinsko stanovništvo u Vojvodini, sem Roma, obično je starije od srpskog. Srbi su prosečno stari 42,2 godine, Slovaci su stariji od njih za 2,1 godinu, Rumuni za 2,4, Mađari za 2,8, Rusini za 2,9, Crnogorci za 4,3, a Hrvati čak 8,8 godina.
Romska populacija odskače sa stopom rađanja, relativno i Bošnjaci, s tim da su kod Roma stope smrtnosti više u odnosu na druge nacije. Zapravo ne zna se ni koliki je njihov broj, zato što, kako se smatra, oko 50 odsto Roma nije ni popisano.
Pripadnici manjina u Vojvodini lakše dolazi do EU pasoša pa tako lakše i odlazi, ali ne treba zanemariti ni Srbe iz Hrvatske sa EU pasošem kojih ima dosta u Vojvodini. Slovaka je na prošlom popisu u Vojvodini bilo oko 50.000 a sada se očekuje da će ih biti duplo manje , zato što su se iselili.
Istina, trend smanjivanja pripadnika manjina postojao je i ranije. Na primer, Mađara je u Srbiji prema poslednjem popisu bilo 13 odsto, a deset godina pre toga – 16,9 odsto.
Na izjašnjavanje o nacionalnom poreklu utiče i politička situacija. Naime, zna se da je na popisu 2011. godine najveći broj neizjašnjenih bio na području lokalnih samouprava gde je najveći broj hrvatskog stanovništva, na priumer u szubotici, Somboru i u Šidu.
Demografi ukazuju na primer iz Hrvatske i severne Makedonije gde su rezultati popisa iznenadili.
Međutim, postoje indicije da migracije ne moraju biti trajnog karaktera, odnosno da će mogućnost da se popisuju i ljudi koji trenutno nisu u zemlji ali imaju prebivalište i imovinu na teritoriji Srbije, donekle ublažiti nepovoljni rezultat.
S.Ć./Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dok opada podrška evropskom putu, vlast balansira između Zapada i Istoka, šaljući signale i Briselu i Moskvi. U tom duhu održana je u Beogradu i konferencija o BRIKS-u
Udruženja poljoprivrednika najavila su nastavak protesta i višednevne izlaske na ulice i puteve širom Srbije zbog toga što se nadležno ministarstvo i institucije uporno uglošuju o njihove zahteve
Zašto predstavnici režima protestuju protiv u dobroj meri prorežimskog RTS-a, četiri meseca pre nego što generalnom direktoru Javnog servisa Draganu Bujoševiću ističe mandat
Otkazi, zastrašivanja i zabrana roditeljima da uđu u školu – ovako izgleda prvi mesec nove školske godine u Petoj beogradskoj gimnaziji
Brojni incidenti obeležili su okupljanja naprednjaka u nedelju, 28. septembra, jer su u pojedinim gradovima održani i kontraskupovi zborova građana
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
