Foto: Jelena Mrđa
Slava treba da je slavlje a ne tek da se kaže da je slava, kao što su bile Đurđic i Aranđelovdan, novembra ove godine
Juče je bio Aranđelovdan, druga velika slava ovog meseca.
Od osmoro prijatelja i rođaka kojima ne zna se koliko godina unazad čestitam praznik, ove godine mi je ostalo samo jedno ime. Ostali ili nisu ovde a tamo gde su ne slave, ili im se osladila pauza od gostiju tokom korone pa su je (pauzu) produžili i na ovu godinu.
Prošle nedelje je bio Đurđic.
Zvala sam rođaku iz Futoga da čestitam i ona se neobično silno obradovala. Kaže, mislila je da sam zaboravila, već je sedam uveče, gde sam do sad, je l’ smo dobro.
Pravdam se da namerno zovem ovako kasno zato što nisam htela da joj smetam u spremanju – ona je velika domaćica, kod nje na slavi ima jela za na dva velika stola u obe sobe, pa sam čekala neko vreme kad bi trebalo da je sve završila.
Bilo nekad, kaže mi, mogla sam i oko ručka da zovem jer je već tad sve bilo gotovo. Ove godine – simbolično. Ali da ne shvatim pogrešno, svega ima na broju što treba da bude, mada samo osnovno i simbolično. I malo, po jedan pleh, jednu šerpu.
A ni ne treba više, što da baca, kaže. Imala je tek nekoliko gostiju, a i ti koji su joj došli moraju da paze šta jedu i koliko.
Pa krene da mi nabraja ko sve i zbog čega nije došao. Neki su bolesni pa ne mogu iz kreveta, to je opravdano. Ali ne razume one zdrave što ih mrzi. Jedan je u nekim nemirima, drugog mrzi da pali auto zato što je našao parking ispred kuće, treći se boji da neće moći da otćuti ako neko pomene Vučića.
Ali ipak nisu oni krivi. Svet se promenio, kaže.
Nadala se da će videti drugaricu iz Mitrovice. Iz Kosovske, ne iz Sremske, naglašava. Bila je sigurna da će doći i to ne sama s mužem, nego i sa dva unuka da ih pokaže.
Kad ono, nisu mogli. Boje se.
Šta ako se nešto desi pa se zatvore granice a oni se nađu na sred puta. Kud’ će s unučićima? A i ne zna se ništa šta će biti s tablicama. Šta ako ih zaustavi milicija i kaže da te njihove više ne važe, da ne smeju dalje da voze? A i ćerka i sin su im rekli da se što manje kreću, samo kad se mora. Da li se ljuti, pitala ju je drugarica. Jadni ljudi, kaže.
Čuje da su i drugi koji slave imali malo gostiju. I to je tužno, slava treba da je slavlje a ne tek da se kaže da je slava.
I pita: kaži mi, ti si novinar, ti znaš, kad će ovo da prestane? Kad će da bude k’o nekad? Pa pune sobe gostiju, pa puni stolovi nemaš gde viljušku da spustiš, pa svirka, pa veselje, pa sve lepo i svetlo opet da bude?
„To je bio jedan pokušaj da se pokaže da i vladajuća stranka, odnosno vladajuća koalicija, može da izvede puno ljude na ulicu“, smatra politikolog Vujo Ilić
„Poruke koje se šalju sa studentskih skupova su sada već evidentno regionalno uslovljene", profesor Vranić za „Vreme"
Šta stoji iza hapšenja 37 ljudi na Gazimestanu na Vidovdan koje je sprovela policija Kosova? Da li su zaista uhapšeni roditelji sa decom? Ko je odlučivao o tome šta su kriterijumi za hapšenje pojedinaca?
Na studentskom skupu „Sve se vidi na Vidovdan“ u Kraljevu okupilo se 5.700 ljudi, objavio je Arhiv javnih skupova, uz napomenu da je to, srazmerno broju stanovnika, kao da se u Beogradu okupilo 128.000 građana.
Od planiranih 11 odeljenja u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu, u prvom upisnom roku popunjena su samo dva, tvrde roditelji učenika koji ocenjuju da je škola ušla u ozbiljnu krizu
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
