„Našli smo, prema prvim preliminarnim izveštajima, a vrše se i dodatne provere, jedno od prvih 100, a možda i bolje od toga, nalazišta zlata u celom svetu“, obavestio je naciju u ponedeljak veče predsednik Aleksandar Vučić.
Otkriveno je više zlata na jednom mestu, nego što je to slučaj kod Žagubice, ali ne može da otkriva tačnu lokaciju jer bi se u protivnom svi tamo sjatili, a i cene bi u tom mestu porasle deset ili pedeset puta. Sada samo on i premijerka Ana Brnabić znaju gde je zlato.
Ministarka energetike Dubravka Đedović je danas otkrila da i ona zna gde je ta lokacija, ali i da bi „svaka preuranjena informacija mogla da ima određene posledice i za učesnike i druge aktere“.
Predsednik je još sredinom decembra objavio da su u Srbiji otkrivena nalazišta zlata i kalcijum-karbonata, a odmah posle Božića i da je drugo nalazište u jednom od najsiromašnijih delova Srbije.
„Za jedno se zna da je u Gadžinom Hanu, a čekam dozvolu da kažem gde je tačno i ovo drugo“, rekao je, pa pojasnio da je u toj, inače vrlo siromašnoj opštini, pronađeno „mnogo više zlata nego što imamo u rudniku Čukaru Peki“.
Zatim je prošle nedelje ministarka Đedović izjavila je danas da je do sada realizovanim istražnim aktivnostima na lokalitetu Čoka Rakita, u opštini Žagubica, pronađeno bogato ležište zlata, a rezultati tehnoloških ispitivanja pokazuju da je moguće proizvesti čist koncentrat zlata, sa ukupnim iskorišćenjem zlata većim od 93 odsto.
Elaborat je u fazi ispitivanja, rekla je ona, i istakla da potencijalno ležište daje dodatnu vrednost ležištima koja su već detektovana na projektu Timok kod Žagubice, koji realizuje kanadska kompanija Dundee Precious Metals INC, koja je i objavila vest o novom nalazištu zlata.
I konačno, sve to su potvrdili i stručnjaci.
„Tu se zlato nalazi kao prateća sirovina u ležištima bakra“, rekao je zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije Predrag Mijatović, i objasnio da se nalazi „u okviru Timočko-magmatskog kompleksa“, te da su „ najintenzivnija istraživanja na potezu Majdanpek-Bor i jugoistočno od Bora ka zoni Donje Nevlje, na granici sa Bugarskom“.
U geološkim krugovima nije poznato koja kompanija je pronašla tako bogato buduće ležište zlata, kojim je u ponedeljak predsednik Vučić zagolicao javnost. Na jugoistoku Srbije ima oko 30 lokacija na kojima strane kompanije istražuju zlato. To je uglavnom na području opština Bosilegrad, Trgovište, Surdulica, istočnih delova opštine Vranje, Crna Trava, a južno u Medveđi i Lebanu.
Prema poslednjim procenama Geološkog zavoda, na postojećim nalazištima Srbije ima 250 tona, a na potencijalnim 150 tona. Posle najnovijih otkrića, kao što je Čukaru Peki, grubo se može proceniti da naša zemlja ima rezerve od oko 500 tona zlata.
Prema podacima Ministarstva i energetike zlato se trenutno istražuje na više od 80 lokacija u Srbiji i to uglavnom rade strane kompanije. Pronalazak novih količina rudnih rezervi zlata, bakra i drugih mineralnih sirovina ima veliki značaj za Srbiju.
Rudarstvo je u ekspanziji ne samo u Srbiji, nego i u svetu, ističe zamenik direktora Geološkog zavoda Predrag Mijatović.
„Na nedavnom sastanku svih evropskih geoloških institucija u Briselu izneti su podaci da se u svetu trenutno ulaže 1,8 triliona dolara u rudarstvo. U Evropi se investira 73,7 milijardi evra za oko 100 projekata u različitim fazama. Predlaže se da se u narednom periodu ta cifra poveća na 100 milijardi evra.“
S.Ć./BizInfo/Euromews
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
