Srbija druga u Evropi po broju kladionica

Srbija je druga u Evropi po broju kladionica i oko 300.000 građana je zavisno od kocke, najviše onih između 18 i 25 godina. Istraživanja pokazuju da je 30 odsto dece uzrasta do 16 godina imalo kontakt sa klađenjem, rečeno je danas na predstavljenju predloga mera za borbu protiv zavisnosti od kocke Zeleno-levog fronta/Ne davimo Beograd.

Koordinatorka Političkog saveta Ne davimo Beograd Biljana Đorđević istakla je da je neophodno realizovati mere koje se tiču oporezivanja igara na sreću, povećati porez za one koji ostvaruju dobit na taj način, zabraniti reklamiranje igara na sreću, a značajno bi bilo i usvojiti obavezujuće pravilo da se za one koji ulaze u kladionice istaknu jasna upozorenja o štetnosti kockanja. 

„Sve to zahteva temeljne izmene nekoliko zakona, a do sada u ovom društvu nisam primetila političku volju da do te vrste promene dođe, zato se plašim da politička elita ima neki interes da ne reguliše ili da pomaže podsticanje kockanje i otvaranje velikog broja kladinica“, rekla je Đorđević.

Prema njenim rečima, potpuna zabrana kockanja i igara na sreću takođe ne bi bila dobra jer bi na taj način ušla u nelegalne tokove.  Đorđević je objasnila da kladionice i kockarnice plaćaju isti porez kao i sva ostala pravna lica, a da je njihov predlog da porez na igre na sreću bude 50 odsto, kao da se i od onih koji zarađuju na taj način naplati porez u istoj visini.  Odbornica Zeleno-levog fronta Natalija Stojmenović naglasila je da je njena odbornička grupa na sednici gradske skupštine dala predlog za uvećanje lokalnih taksi koje se odnose na kockarnice i kladionice.  

„Od te sednice smo imali pet rebalansa budžeta na osnovu kojih su uvođene raznorazne takse, ali nikad nije usvojen predlog za usvajanje lokalne takse za kladionice i kockarnice, što jasno pokazuje da lokalna vlast ima korist od toga“, rekla je Stojmenović. 

Ona je objasnila da su u rebalansima povećavane takse za osnovne životne potrebe građana, ali ne i za kladionice i kockarnice, a da je isti slučaj i kada su zbog usklađivanja sa inflacijom povećavani porezi na imovinu.  Stojmenović je izrazila sumnju da takav odnos vlasti prema ovom problemu može biti pokazatelj da kladionice i kockarnice služe između ostalog i za pranje novca.

Najopasnija bolest

Član pravnog tima Zeleno-levog fronta Svetislav Kostić ukazao je da kada se govori o kockarnicama i kladionicama vlast kao argument koristi dobit koju na taj način ostvari država, ali niko ne pominje štetu koju trpi budžet kada izdvaja novac za lečenje bolesti zavisnosti.  

„Govorimo o najopasnijoj bolesti zavisnosti koja razara porodice i pravi ozbiljne probleme. Šteta koju budžet trpi je daleko veća nego dobit koju donosi industrija igara za sreću“, rekao je Kostić.  

On je ukazao da je problem klađenja na internetu jednako veliki kao i klađenje u kladionicama i da treba pronaći način kako oporezovati i onlajn kockarnice i kladionice koje su registrovane u inostranstvu, a pružaju usluge u Srbiji. 

Zabrana u Albaniji stvroila nove probleme

U Albaniji je klađenje takođe bilo veliki problem, a statistika pokazuje da je u zemlji s oko 2,8 miliona stanovnika jedan kladioničar na 670 stanovnika.

Početkom 2019. godine donet je Zakon o zabrani kockanja, čime je zatvoreno 4.300 kladionica.

Zabrana klađenja je dovela do procvata nelegalnog tržišta i bogaćenja kriminalnih grupa. Njihova Vlada priznala je  poraz i predstavila zakon kojim se ponovo legalizuju igre na sreću. 

Osim u toj zemlji, igara na sreću u Evropi nema jedino u Vatikanu, a velika ograničenja postoje još samo na Kosovu.

Z.S/FoNet