Dosije "Vremena"

Smrt porodilje Bobane Momčilović Veličković: Nesrećni slučaj ili lekarska greška 2

Pomoć je stigla prekasno: Bobana Momčilović Veličković

Foto: Instagram

24. 5. 2022. / 14.25

Smrt porodilje Bobane Momčilović Veličković: Nesrećni slučaj ili lekarska greška

Reprezentativka Srbije u streljaštvu Bobana Momčilović Veličković (30) preminula je 21. juna 2020. godine u Ginekološko akušerskoj klinici “Narodni front” u Beogradu, tri nedelje nakon porođaja. Njen suprug Miroslav je 23. juna Osnovnom javnom tužilaštvu u Zaječaru podneo krivičnu prijava protiv doktora Zorana Roška iz Opšte bolnice u Zaječaru zbog teškog dela protiv zdravlja ljudi. Slučaj od tada stoji u mestu a nadležne državne instutucije ćute

Početak leta 2020. godine za porodice Veličković i Momčilović ostaće upamćen kao najtužniji i najstrašniji u njihovim životima. Pandemija korona virusa ulazila je u drugi talas, o virusu se još malo znalo, a možda najuplašenije bile su trudnice, porodilje i njihove porodice. Tog dana, 21. juna 2020. godine, Bobana Momčilović Veličković (30), reprezentativka Srbije u streljaštvu, preminula je u Ginekološko akušerskoj klinici “Narodni front” u Beogradu, tri nedelje nakon porođaja. Uzrok smrti: eklampsija, stanje ne tako retko za trudnice i porodilje, opasno po život, ali rešivo, pogotovo ako žena spada u rizičnu grupu, što je kod Bobane bio slučaj. Naime, imala je dijabetes.

Bobana se 1. juna porodila u Opštoj bolnici u Zaječaru i na svet donela dečaka. Da će nešto krenuti naopako naslutila je i sama neposredno pred porođaj, a nakon što se porodila, njeno stanje bivalo je sve lošije. Činjenica da je bila dijabetičarka podrazumeva da je, prema protokolu, od prvog dana ulaska u deveti mesec trudnoće, morala da bude hospitalizovana kako bi se trudnoća detaljno pratila i vodila. Međutim, ginekolog iz bolnice u Zaječaru Zoran Roško imao je drugačije mišljenje, suprotno uobičajenoj lekarskoj praksi.

Zbog pandemije, Bobanina trudnoća nije mogla da bude vođena u Beogradu, iako je 16. marta trebalo da dođe na pregled u GAK “Narodni front”. Kao što znamo, 15. marta u Srbiji je uvedeno vanredno stanje i zabrane kretanja. Zbog svega toga, Bobana Momčilović Veličković trudnoću nastavlja da vodi u Zaječaru. U periodu od marta pa sve do porođaja 1. juna, Bobana je imala svega dva pregleda: jedan u privatnoj Poliklinici “Đoković“ u kojoj radi doktor Roško, a drugi pregled obavljen je 18. maja u Domu zdravlja u Zaječaru, i, prema tvrdnjama Bobaninog muža Miroslava, nije nigde zaveden.

Komunikacija preko Vibera

Sve do porođaja, Bobana komunicira sa doktorom Roškom putem Viber poruka. Tokom te dve nedelje iznosi mu niz potencijalnih komplikacija. Sama iznosi sumnju da možda ima kandidu, na šta doktor odgovara da nema potrebe za pregledom već da "stavlja makmiror“ (vaginalete za lečenje bakterijskih, gljivičnih i infekcija uzrokovanih trihomonasom). Između ostalog, Viber porukom mu javlja rezultate urinokulture koji pokazuju da ima bakteriju enterokoku (Bobanin rezultat urinokulture beleži enterococus faecalis 30000 cfu/ml). Bobana obaveštava dr Roška da je alergična na penicilin, te da ne zna da li sme nešto da uzima. Doktor odgovara: "Ceporex 0.5 2×2, ako smeš“. Reč je o antibiotiku cefaleksinu, kod koga je, prema uputstvu Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) potreban oprez kod pacijenata sa prethodnom istorijom alergijskih reakcija na penicilin, ali i u trudnoći i kod dojenja. Takođe, još veći oprez se savetuje ako se uzimaju određeni lekovi za snižavanje šećera u krvi. Podsećamo, Bobana je imala dijabetes.

Dva dana pred porođaj, u subotu 30. maja, Bobana se doktoru javlja sa novim problemima.

Smrt porodilje Bobane Momčilović Veličković: Nesrećni slučaj ili lekarska greška 3

Smrt porodilje Bobane Momčilović Veličković: Nesrećni slučaj ili lekarska greška 4

 

"Verovala mu je zato što se dva puta njena sestra porađala kod njega i porodični su prijatelji sa njenom porodicom. I pre porođaja je išla kod njega na redovne preglede“, kaže Miroslav Momčilović za “Vreme”.

Iako je prvobitno porođaj trebalo da bude obavljen carskim rezom i zakazan je za 9. jun, Bobana odlazi u porodilište već 1. juna kada joj saopštavaju da će biti porođena 3. juna. Međutim, usled komplikacija, porodicu obaveštavaju da će joj istog dana biti hitno urađen carski rez. Oko 13:30 časova na svet donosi dečaka.

“Bobana je stabilno”

Samo nekoliko sati posle porođaja Bobana javlja suprugu da trpi "nenormalne bolove u glavi“.

"U strahu šta se dešava, pozivam doktora Roška koji me umiruje i kaže da ima malo povišen pritisak i da je to normalno, da je ne bi uznemiravali, oduzet joj telefon!“ – ovo je deo dnevničkog zapisa Miroslava Momčilovića koje je vodio, kako kaže, u želji da ne propusti ni jedan dan događaja koji slede.

Već sutradan, Miroslava obaveštavaju da Bobana ima eklampsiju, da je imala nekoliko epileptičnih napada praćenih povišenim krvnim pritiskom, ali da je “stabilno“. Tog 2. juna, suprug zahteva da Bobana bude hitno prebačena u Beograd, na šta doktor Roško odgovara da "nema potrebe“. Uprkos epidemijskim merama i zabrani bolničkih poseta, doktor Roško dopušta Miroslavu da vidi suprugu. Miroslav kaže da je Bobana bila vidno loše, pod sedativima i dezorijentisana.

Kako je tu situaciju doživeo i zapamtio Miroslav, svedoče njegovi dnevnički zapisi načinjeni 2. juna 2020. godine, dan nakon Bobaninog porođaja:

“Dolazim u bolnicu da se nađem sa doktorom. On mi saopštava da je Bobana upala u eklampsiju, da je imala nekoliko epi napada sa visokom hipertenzijom i do 240/120 ali da je stabilno. Pored njega je i kardiolog, ali žena je bila uzdržana, on je ponovio da će je stabilizovati i da tu neće biti problema. JA ZAHTEVAM DA JE ŠALJU U BEOGRAD. On: nema potrebe, ona je stabilno i biće uskoro na odeljenju. Nakon nekih 15 minuta ja se vraćam kod dr Roška i tražim mu razgovor u kancelariji, on me odvodi, kažem mu da sam se čuo sa njenim ličnim trenerom Jasnom (Šekarić, prim. nov.), da za premeštaj u Beograd nema problema, da je ona reprezentativac i olimpijski sportista Srbije i da samo treba da je pošalje, jer sam smatrao da ustanova u Zaječaru nema ni uslove ni kapacitet, jer mi je tražio da kupim magnezijum koji nisu imali, to mi je bilo sasvim dovoljno za tu konstataciju. Isto sam mu ponovio da nikako ne eksperimentiše jer sam već znao šta je eklampsija. On odbija i kaže da je imao 1000 slučajeva, svi su bili uplašeni naročito anesteziolog, ali da on ima baš iskustva i da to njemu nije ništa. Istog dana oko 16h dolazim da vidim Bobanino stanje, gde mi sestra javlja da ne može da mi kaže ništa i da se čujem sa doktorom. Zovem doktora koji dolazi kroz nekih sat vremena gde deluje dosta samouvereno i kaže mi da je sve ok, ona je pod sedativima i na terapiji i nije u svesnom stanju. Uvodi me kod nje gde je Bobana u stanju totalne dezorijentisanosti i komunicira nesvesno. Ja vidno potrešen izlazim, gde mi on kaže da nemam razloga za brigu i ujutru se čujemo.”

Narednih nekoliko dana, Zoran Roško sve vreme ubeđuje porodicu da je sve pod kontrolom, da Bobani treba mir i da će uskoro moći da ide kući.

Međutim, Bobanino stanje je iz dana u dan sve gore.

Urgentna vožnja za Beograd i smrt

"Doktor stiže (4. juna, prim. nov.) i kritikuje njenu porodicu kako su neodgovorni i kako su zaplakali, i ona se potresla pa joj je pritisak odreagovao“, piše Miroslav Momčilović u svom dnevniku.

Dan kasnije, 5. Juna, Miroslavu javljaju da mu je supruga prebačena na interno odeljenje. Oko 18 časova dežurna doktorka Opšte bolnice u Zaječaru govori kako je njen pritisak dosta nestabilan i da stanje hipertenzije i eklampsije sada zahtevaju drugačiji pristup u lečenju.

Iako je Miroslav danima insistirao da se Bobana prebaci u Beograd, pa čak i organizovao prevoz helikopterom preko Olimpijskog komiteta Srbije, dr Roško porodicu uporno ubeđuje da za tim nema potrebe. Tako ostaje sve do subote, 6. juna kada su se u Bobanino lečenje uključili i drugi lekari. Porodica dobija obaveštenje da je Bobani urađen skener glave i da ima edem (oticanje mekih tkiva) na mozgu, da je u kritičnom stanju, pa je hitno prebacuju sanitetom za Beograd. Miroslav takođe kreće za Beograd svojim autom i prati sanitet. Na jednoj deonici puta, sanitetsko vozilo pod rotacijom staje, vozač izlazi i saopštava Miroslavu da su se zaustavili kako bi Bobani “zamenili infuziju”. Nastavljaju put ka Beogradu.

Tokom vožnje, Miroslav zove telefonom doktorku koja je naložila da Bobani urade skener glave, jer nema broj lekara koji je sa njom u vozilu. Saznaje da Bobanin pritisak oscilira i da je sve vreme jako visok (od 180/100 do 200/100) i da se lekari bore za njen život. Sve do dolaska u Beograd, ta lekarka biće mu jedini izvor informacija. Konačno, stižu u GAK “Narodni front”. Miroslav u dnevniku beleži da ga ispred klinike dočekuju njegova sestra i Bobanina trenerica Jasna Šekarić. Bobana je bez svesti.

"Načelnica Narodnog fronta vidno uznemirena naređuje da je odvezu u Urgentni centar i da su minuti u pitanju. Traži broj doktora Roška koji se ne javlja i odbija poziv. Hitno odlazimo u Urgentni centar gde je Bobana na reanimaciji nekih dva sata i rade joj novi CT glave.“

Miroslav nastavlja svoju dnevničku ispovest pa tako beleži da tokom Bobanine reanimacije, njemu stiže poruka od doktora Roška:

"Prof. Lukas Rasulić i prof. Marko Ercegovac već su upoznati sa svime. Biće na neurologiji a sadašnji podatak je da je dobro.“

Dva sata od prijema te poruke, oko 19 časova, porodici javljaju da je smeštena na neurologiji Urgentnog centra i da je životno ugrožena.

Bobana umire 21. juna 2020. u 15 časova.

“Teško delo protiv zdravlja ljudi”

Krivična prijava protiv doktora Zorana Roška podneta je 23. juna 2020. Osnovnom javnom tužilaštvu u Zaječaru. Prijavu je podneo Miroslav, koji je nakon konsultacija sa advokatom u prijavi naveo i konkretno krivično delo: teško delo protiv zdravlja ljudi. Već 25. juna Tužilaštvo naređuje hitnu obdukciju tela.

Odukcioni nalaz izdao je Institut za sudsku medicinu u Beogradu. Po tom dokumentu, u koji je "Vreme“ imalo uvid, stoji da je obdukcija urađena 25. juna 2020. godine u 11 sati i 30 minuta. Zaključak obducenata je da je uzrok smrti “eklampsija i nastale komplikacije”.

Prema rečima advokata Bobanine porodice, veštaci treba da utvrde, na osnovu krivične prijave i obdukcionog nalaza, da li je Bobana Momčilović Veličković preminula usled nepravilnog lečenja. Tužilac koji vodi postupak podneo je zahtev i Ministarstvu zdravlja u kome traži da se izvrši nadzor Opšte bolnice u Zaječaru. Sve do danas, odgovora nema ni od Ministarstva zdravlja ni od drugih institucija koje treba da utvrde da li je za smrt Bobane Momčilović Veličković kriv splet nesrećnih okolnosti ili – ljudski faktor, odnosno lekarska greška.

Miroslav i ostatak Bobanine porodice nedvosmisleno smatraju da je za njenu smrt odgovoran doktor Zoran Roško. Međutim, bez odluke suda, njihova uverenja ostaju samo to – uverenja, bez dokaza.

Slučaj Tamare Stojković

Ipak, krajem 2020, pola godine nakon Bobanine smrti, protiv dr Roška krivičnu prijavu podnela je još jedna porodica. Tamara Stojković porodila se u zaječarskoj bolnici 2019. godine. To joj je bio treći carski rez, a prethodna dva dovela su do istanjenog zida materice. Nakon trećeg carskog reza, usledile su komplikacije, nekoliko hirurških zahvata, dugotrajne hospitalizacije i, naposletku, odstranjivanje materice. Tamara Stojković za svoje stanje krivi dr Roška. On joj je vodio sve tri trudnoće, on je primetio da joj je zid materice istanjen i predočio da je treća trudnoća visoko rizična ali joj nije predočio mogućnost prekida trudnoće. Da je u opasnosti i da je lekar morao da joj savetuje prekid (bez obzira na to da li bi ona savet prihvatila ili ne) saznala je pred kraj trudnoće kada je posumnjala u savete dr Roška i otišla na pregled u jednu privatnu beogradsku kliniku. Iako je doktor Roško tokom čitave trudnoće ovu porodicu ubeđivao da je plod bebe mali, doktorka iz privatne klinike im govori da je sa bebom sve u redu, da se jave svom lekaru i zakažu hitan carski rez zbog celokupnog stanja majke. Međutim, Zoran Roško odlučio je da sačeka da Tamara Stojković uđe u deseti mesec trudnoće.

“Njegov stil je da on plaši pacijente, to mi nismo znali, da bi oni mogli da ponude novac i tako on iznuđuje novac od ljudi. Plaši pacijente do maksimuma do momenta da oni nemaju više šta da rade,” kaže da je tako načuo, Darko Stefanović – muž Tamare Stojković.

Nakon porođaja, usledile su nove komplikacije. Tamari se trbuh napunio tečnošću, pa joj je hitno urađena još jedna operacija. Prema rečima njenog supruga, odvedena je u nesterilisanu salu i uvedena je u anesteziju. Kako kaže Darko Stefanović, doktor Roško je njegovoj supruzi odstranio matericu dok nije stgao hirurg koji je podvezao glavne krvne sudove i sprečio dalje krvarenje.  Doktor Roško nekoliko sati kasnije Darka dočekuje sa rečima: “Bilo je malo dobrih, malo loših stvari ali u principu sve je super.”

Svi ostali doktori govorili su da je Tamarino stanje kritično i da se bori za život. Ona je preživela, ali i dve godine kasnije bori se sa psihičkim posledicama.

Proces stoji u mestu

Svedočenja obe porodice deluju identično: Bobana je sanitetom hitno prebačena za Beograd, Tamara je sanitetom hitno prebačena u Niš. Takođe, oba predmeta prebačena su na Institut za sudsku medicinu i oba još uvek čekaju epilog.

Iako je nalog za veštačenje u vezi sa odgovornošču lekara za smrt Bobane Momčilović Veličković izdat pre skoro godinu i po dana, i pored više urgencija Tužilaštva, postupak stoji u mestu. Ove godine, javni tužilac koji vodi Bobanin predmet podneo je zahtev da Institut za sudsku medicinu bude novčano kažnjen, prema rečima advokata porodice, jer veštačenje još nije obavljeno, a slučaju preti zastara.

Ipak, prof. dr Đorđe Alempijević, upravnik Instituta za sudsku medicinu "Milovan Milovanović" za "Vreme“ kaže: “Mi kao Institut tražimo da rok za veštačenje predmeta ne bude kraći od dva meseca, zato što pored veštačenja naši lekari svakodnevno vrše obdukcije, drže predavanja na Medicinskom i drugim fakultetima, idu na suđenja; zbog ovako brojnih obaveza mi ne možemo da okončamo veštačenja u kraćim vremenskim rokovima. U tom slučaju komuniciramo sa organom postupka – javnim tužilaštvom ili sudom i tražimo da se produži rok zato što kadkad naiđemo na objektivne probleme: Institut za sudsku medicinu zapošljava samo specijaliste za sudsku medicinu, ali u situacijama u kojima je potrebno neko drugo specijalističko znanje pored onoga koje mi imamo, na primer u ovom slučaju je to znanje anesteziologije i ginekologije, neophodno je formirati komisiju od specijalista odgovarajućih struka. Uvek može doći do probijanja rokova, u ovom slučaju je bilo još teže jer su bili potrebni anesteziolozi koji su bili zauzeti radom u kovid bolnicama. I onda to treba sve uklopiti i sa ostalim poslovima koji se obavljaju u Institutu, pa se može interpretirati kao da neko tu odugovlači. Ono što mogu da kažem je da je ovaj predmet u završnoj fazi obrade."

Institicije ćute

Međutim, iz Beogradskog centra za ljudska prava objašnjavaju da rokovi mogu biti produžavani samo uz obrazložen i argumentovan zahtev veštaka, a ocenu o osnovanosti istog donosi organ postupka.

“Beogradski centar za ljudska prava se intezivnije bavi zaštitom prava pacijenata i zastupanjem njihovih interesa pred organima vlasti od kada je javnost uzdrmana svedočanstvima žena o načinu na koji su sprovedene kroz procedure indukovanih pobačaja. Mi nismo pravni zastupnici porodice Momčilović Veličković, tu smo kao podrška, pomoć i radi savetovanja. Međutim, kada je reč o ovakvim slučajevima, postoji pravni mehanizam  "vanredna spoljna provera kvaliteta stručnog rada ustanova zdravstvene zaštite", u ovom slučaju je to Opšta bolnica u Zaječaru.

Inicijativa kojom se ovaj mehanizam pokreće dostavlja se Ministarstvu zdravlja, a rešenje o sprovođenju vanredne spoljne provere kvaliteta stručnog rada donosi ministar. To je još jedan od postupaka koje Ministarstvo zdravlja može da vodi paralelno ili nakon postupka koji vodi zdravstvena inspekcija. Dakle, nema smetnji da se oba postupka vode paralelno.

Međutim, imajući u vidu da Ministarstvo zdravlja ne reaguje u slučaju Bobane Momčilović Veličković već duže vreme, stekli su se uslovi da se podnese pritužba Zaštitniku građana. Ne samo da bi Zaštitnik građana utvrdio da je došlo do ćutanja uprave u konkretnom slučaju, već postoji velika mogućnost da bi utvrdio propuste od značaja za procesnu povredu prava građanina. Sprovođenje efikasne i delotvorne istrage velikim delom zavisi od respozivnosti organa vlasti. Čak i da je Tužilaštvo odlučno u nameri da postupa efikasno, njegov rad može biti otežan ili čak i blokiran usled neresponzivnosti drugih organa vlasti.  Kako to može biti od značaja za povredu članova iz Evropske konvencije o ljudskim pravima i Ustava RS,  važno je i da Zaštitnik građana propuste organa vlasti formalno konstatuje u okviru postupaka kontrole koji su u njegovoj nadležnosti." kaže za “Vreme” pravna savetnica na Programu krivične pravde Sanja Radivojević.

Sve do objave ovoga teksta, nismo dobili odgovor od Ministarstva zdravlja, Opšte bolnice u Zaječaru kao ni od Lekarske komore. Ipak, jedan odgovor jesmo – u telefonskom pozivu upitan da razgovaramo o slučaju Bobane Momčilović Veličković, doktor Zoran Roško kratko je odgovorio: “Nemam komentar”.

Hiljade lekarskih grešaka godišnje

Miroslavu Momčiloviću stalo je da Bobanin slučaj dobije sudski epilog.

“Ja ovo radim zbog nje i da više niko ne prođe ono što smo mi prošli”, kaže Miroslav za “Vreme”.

Poslednji raspoloživi podaci o presudama za lekarske greške u Srbiji datiraju iz 2014. godine kada ih je objedinio Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu. Prema njihovoj analizi, lekarskih grešaka u Srbiji bude oko dve do tri hiljade godišnje (ne rezultiraju sve smrću). Osuđujućih presuda, naročito onih koje rezultiraju zatvorskom kaznom jedva da ima. U proseku, lekari češće završavaju u zatvoru zbog primanja mita nego zbog nesavesnog lečenja koje rezultira smrću pacijenata i pacijentkinja.

 

Dotatak

Akušersko nasilje, lekarska greška ili nesavesno lečenje

  •   Poslednjih meseci u Srbiji se mnogo govori o akušerskom nasilju. Međutim, slučaj Bobane Momčilović Veličković, po svemu sudeći, više potpada pod lekarsku grešku ili nesavesno lečenje. Kada je reč o akušerskom nasilju, advokatica Marina Mijatović kaže: "U praksi je veoma važno razlikovati akušersko nasilje od lekarske greške. Ako se nad ženama vrši akušersko nasilje tokom medicinskog tretmana, ona može biti dodatno izložena bolu, psihičkom i fizičkom, što je suprotno Zakonu o pravima pacijenata. U ginekološko-akušerskim ustanovama ženama se ne pruža prilika da se upoznaju sa svim činjenicama o svom zdravstvenom stanju i o medicinskim tretmanima koji će se preduzeti. To se pokazalo kao praksa, a najviše se vidi u povredi prava na informisani pristanak. Potpis pacijentkinje da pristaje na određenu medicinsku meru ne sme se tumačiti da je pristala na svaku posledicu ili nehumano postupanje tokom tretmana. S druge strane, postoje i lekarske greške koje iz ugla prava predstavlja grešku u lečenju i tretmanu, a mogu se javiti tokom dijagnostike, terapije, pa čak i određivanjem preventivnih mera.” Podsećamo, u Srbiji je nedavno formiran i Pravni tim za pomoć žrtvama akušerskog nasilja.

Preeklampsija i eklampsija

  •   Preeklampsija i eklampsija predstavljaju poremećaje visokog krvnog pritiska u trudnoći. Eklampsija je stanje koje se javlja samo tokom trudnoće i uzrokuje napade, najčešće tokom trećeg trimestra. Mnoge trudnoće pogođene eklampsijom ili preeklampsijom su prve trudnoće. Preeklampsija pogađa 3 do 7 odsto trudnica, i žene sa već postojećom hipertenzijom ili vaskularnim oboljenjem (npr. bubrežna bolest, dijabetička vaskulopatija) prema podacima MSD. Preeklampsija se razvija tokom trudnoće kao i eklampsija, ali 25 odsto slučajeva preeklampsije se razvija nakon porođaja, najčešće u prva četiri dana. Nelečena preeklampsija obično popušta u različito vreme, a zatim iznenada napreduje u eklampsiju, koja se javlja kod 1 od 200 pacijenata sa preeklampsijom. Nelečena eklampsija je obično fatalna.

 

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu