Foto: Promo
Šezdeset angažovanih filmova iz celog sveta u 14 sala Beograda, Niša, Novog Sada i Kragujevca na festivalu „Slobodna zona“, koji je poznat i po govornom programu „Kompas“
Međunarodni festival angažovanih filmova „Slobodna zona“ prikazaće u 19. izdanju, od 31. oktobra do 5. novembra, više od 60 filmova u 14 bioskopskih sala u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i prvi put u Kragujevcu, a deo programa biće dostupan širom Srbije od 6. do 19. novembra na onlajn platformi KinoKauch.
„Slobodna zona“ je festival igranih i dokumentarnih angažovanih filma iz celog sveta.
Festival otvara u beogradskoj MTS dvorani film “Zlo ne postoji” japanskog oskarovca Rjusukea Hamagučija, koji je imao premijeru ove jeseni u Veneciji. Iste večeri biće prikazan i u Novom Sadu i Nišu.
Hamaguči je u intervjuu za „Slobodnu zonu“ rekao da je “istražujući prirodu i radeći ovaj film koji je vezan za ljude koji duboko žive sa prirodom, otkrio da u prirodi zlo ne postoji”.
Uz Hamagučijev, tu su i drugi svetski festivalski hitovi: „Čudna strana života“, „Crveno nebo“, „Blagine lekcije“, „Džoan Baez: Ja sam buka“.
Ovaj festival je poznat po filmovima čije priče osvetljavaju svakodnevne a manje istaknute teme.
Na primer, dokumentarno eksperimentalni film „!Aitsa“ Dejna Dodsa bavi se pustim predelom na jugu Južnoafričke republike, veoma neobičan film koji pokušava da pokaže ono što se golim okom ne vidi.
Glavni junak dokumentarca „Neizbrisiva sećanja“, rediteljke Maite Alberdi iz Čilea je Augusto Gongora, veliki protivnik Pinočeovog režima, koji je čitavog života dokumentovao njegove zločine i bio u komisiji koja ih je istraživala. Gongori je dijagnostifikovana Alcahajmerova bolest, a film prikazuje njegovu borbu sa bolešću, proces zaboravljanja i odnos sa suprugom koja je preuzela brigu o njemu. Scene o tome su veoma intimne i potresne.
Dušan Solomun, autor filma „Prebroj moja lutanja” bavi se rak ranom nemačkog društva – birokratijom i odnosom prema strancima, dok „Raj u plamenu” Mike Gustafson daje drugačiju sliku Švedske kao raja socijalnih uslova i brige o porodici, ženama i deci. Junakinje filma su tri sestre koje su prinuđene da se snalaze same, bez pomoći odraslih. Film Gorana Devića „Što da se radi?“ priča o samopreispitivanju radnika koji je vodio sindikat u jednoj od najvećih fabrika vozova u Hrvatskoj. „Flašaroše“ Nemanje Vojnovića, koji je ove godine osvojio Srce Sarajeva za najbolji dokumentarni film, bavi se sakupljanjem plastičnih flaša na otpadu u Vinči – to je epski film, veoma emotivan i vizuelno spektakularan.
„Slobodna zona“ je poznata i popularna i po pratećem programu „Kompas“, po razgovorima proisteklih iz filmova.
Ivan Milenković urednik „Kompasa“ kazao je na konferenciji za medije da se ovaj govorni program godinama unazad bavio pitanjem obrazovanja a da će ovaj put 1. novembra biti organizovana i poslastica , diskusija o filmu „Nula kalorija“ rediteljke Džesike Hausner: u jednu elitnu školu dolazi veoma posvećena i lepog izgleda profesorka, nutricionistkinja koja veoma brzo pridobija ne samo učenike nego i osoblje škole i roditelje. „Kompas“ će baviti pitanjem gde je granica između posvećenosti i potpune predanosti prema onom što radimo i fanatizma.
Ivan Milenković je najavio i naučni skup „Sloboda kulture i kultura slobode“ za 3. novembar u Domu omladine Beograda u kome će učestvovati francuski filozof Žerom Rudije, zagrebački teoretičar književnosti Tomislav Brlek, beogradska antropološkinja Ildiko Erdei, i beogradska teoretičarka kulture Maja Stanković.
S.Ć./SEEcult
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta će režimu još i grafiti po ulicama, kad već ima skoro sve medije? Zato, kažu sagovornici „Vremena“, jer valja odglumiti da se „narod“ buni protiv „blokadera terorista“ i unapred opravdati represiju prema njima
Ako ne bude nekog zaokreta, jedna kolona biće formirana oko Stranke slobode i pravde, a druga oko Narodnog pokreta Srbije
Advokatica Jana Aćimović Planojević i njena celokupna porodica na meti su lokalne valjevske televizije V5 u koju je ušao Informer. Oni im od početka jula svakodnevno prete u specijalizovanoj emisiji, a glavnu laž koju objavljuju je da je ova porodica „kreirala priču o mrtvom dečaku iz Valjeva“
Prištini super dođu beogradske otrovne strelice, a ceh će platiti Srbi na Kosovu koji su već na meti represije, piše „Vreme“ u novom broju
Interpol je odbio da na zahtev Srbije raspiše poternicu za šestoro aktivista iz Novog Sada optuženih za pokušaj rušenja ustavnog poretka jer da se radi o „političkom krivičnom delu“. Zaključak je da ili je i Međunarodna organizacija kriminalističke policije umešana u zaveru protiv Vučića, onu o kojoj stalno priča, ili srpski sud, tužilaštvo i policija rade kriminalno
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
