Foto: Pexels
Udruženje građanja Atina sprovelo je istraživanje koje je pokazalo da osim nedovoljnih kapaciteta sigurnih kuća, koji su za tri četvrtine ispod potrebnog minimuma, postoje i izazovi u licenciranju sigurnih kuća, što ima nepovoljan uticaj na obavljanje i finansiranje usluga
Istraživanje o funkcionisanju i radu sigurnih kuća za žene i decu žrtve nasilja, koje je sprovelo udruženje građana „Atina”, pokazalo je da je broj raspoloživih mesta u sigurnim kućama u Srbiji manji za 74 odsto od propisanog standarda koji važi u zemljama Evropske unije. Osim toga, korisnice sigurnih kuća se suočavaju i sa bezbednosnim rizicima, imajući u vidu da je u svim sigurnim kućama došlo do kršenja tajnosti lokacije.
Sigurne kuće trenutno na 13 lokacija
Istraživanje, koje je sprovedeno tokom 2022. i početkom ove godine, obuhvatilo je svih 13 sigurnih kuća i jedno prihvatilište za žrtve trgovine ljudima u Srbiji, odnosno, 33 predstavnice i predstavnika pružaoca usluge prihvatilišta za žrtve nasilja, i predstavlja pionirsko istraživanje u ovoj oblasti.
Cilj istraživanja je bio da utvrdi realno stanje kada je reč o trenutnom pružanju usluge prihvatilišta za žene i decu žrtve nasilja, kao i da se mapiraju izazovi sa kojima se sigurne kuće suočavaju prilikom pružanja usluga.
Potrebno više sigurnih kuća
Pored nedovoljnih kapaciteta sigurnih kuća, koji su za tri četvrtine ispod potrebnog minimuma, istraživanje je pokazalo i da postoje izazovi u licenciranju sigurnih kuća, što ima nepovoljan uticaj na obavljanje i finansiranje usluga, na šta su ukazali i zaposleni koji su učestvovali u istraživanju. U Srbiji trenutno radi 11 sigurnih kuća za žene i žrtve nasilja u porodici i jedno prihvatilište za žrtve trgovine ljudima, od čega samo pet sigurnih kuća ima licencu za rad, dve su u postupku obnove licenciranja a više od polovine, njih sedam, već osam godina u postupku licenciranja.
Jelena Hrnjak, programska menadžerka UG „Atina”, ukazala je i na neophodnost multisektorske saradnje, odnosno, saradnje sa ženskim organizacijama civilnog društva u oblasti pružanja podrške i pomoći ženama žrtvama nasilja.
“Imajući u vidu da na teritoriji Srbije samo jedna nevladina organizacija vodi licenciranu sigurnu kuću, a da se u Istanbulskoj konvenciji navodi da su sigurni smeštaji za žene kojima upravljaju ženske organizacije najsvrsishodniji način pružanja ove vrste podrške, ovo istraživanje je takođe i poziv državnim institucijama u Srbiji da promisle trenutne politike i postave zaštitu žena i dece sa iskustvom nasilja kao prioritet u svom radu”, rekla je Hrnjak.
Nasilje u partnerskim odnosima i porodici je svakodnevica sa kojom se suočava veliki broj žena u Srbiji. Više o ovoj temi čitajte u tekstu Nedovoljni kapaciteti, neadekvatni standardi i bezbednosni rizici.
Z.S/Atina
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Samo jedna četvrtina svih sigurnih kuća u Srbiji odgovara propisanom minimumu kvaliteta i standarda koji se zahteva. Broj raspoloživih mesta u sigurnim kućama u Srbiji manji je za 74 odsto od propisanog standarda koji važi u zemljama Evropske unije
