Foto: AP
Uprkos protestima, francuski Senat je usvojio plan penzione reforme predsednika Emanuela Makrona, čeka se Skupština. Iako Makronova vlada ne uspe da sakupi većinu, mogao bi da se primeni član 49/3 i zakon usvoji bez glasanja
Francuski senat usvojio je u subotu uveče 11. marta plan penzione reforme predsednika Emanuela Makrona sa 195 glasova „za“ i 112 „protiv“.
Za to vreme na ulicama zemlje su već sedmi dan protesti izazvani ovom promenom zakona, po kome se starosna granica za penziju podiže za dve godine, na 64 godine.
Paket mera koji je usvojio Senat još jedan korak bliže tome da postane zakon.
Francuska premijerka Elizabet Born je nakon glasanja izjavila da veruje da vlada ima parlamentarnu većinu da se ovaj paket reformi pretvori u zakon.
Ukoliko, međutim, Makronova vlada ne uspe da sakupi neophodnu većinu, Bornova bi mogla da upotrebi retko korišćeno i veoma kontroverzno ustavno ovlašćenje, poznato kao član 49/3, da progura zakon bez glasanja.
Tenzije su pojačane uveče, u vreme glasanja a pariska policija je saopštila da je uhapsila 32 osobe nakon što su neki demonstranti bacili predmete na snage bezbednosti, palili kontejnere i lomili prozore.
Pre toga, u utorak, poslednjeg velikog dana štrajka i protesta, izlaznost je bila nešto manje od 1,3 miliona ljudi prema procenama policiji, a više od tri miliona prema navodima sindikata.
Makron je tokom nedelje dva puta odbio hitne pozive sindikata da se sastanu s njim u poslednjem pokušaju da ga nateraju da promeni mišljenje.
„To je veoma naljutilo sindikate“, rekao je Filip Martinez, šef sindikata CGT.
„Kada milioni ljudi izađu na ulicama i sve što dobijamo sa druge strane je tišina, ljudi se pitaju: šta još treba da uradimo da bismo bili saslušani“, dodao je.
Nekoliko sektora u francuskoj privredi bilo je obuhvaćeno štrajkom uključujući železnički i vazdušni saobraćaj, elektrane, terminale za prirodni gas i sakupljanje smeća, koje je počelo da se gomila u nekim kvartovima prestonice, a avio-kompanije su otkazale oko 20 odsto letova zakazanih na francuskim aerodromima.
Istraživanje javnog mnjenja koje je u subotu objavila televizija BFMTV pokazalo je da 63 odsto Francuza odobrava proteste protiv reforme, a 54 odsto je takođe za štrajkove i blokade u nekim sektorima.
Međutim, 78 odsto je reklo da veruje da će Makron na kraju usvojiti reformu.
Nov protest je zakazan za sredu.
S.Ć./Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Premijer Macut kaže da narod misli svojom glavom, a radnica komunalnog preduzeća da ima dvostruki posao – šef je tražio da prvo dođu na miting, a onda da očiste grad kad se većina pristalica SNS-a spakuje u autobuse i ode
Poruke iz Viber grupe „Služba za brza dejstva“, objavljene na portalu InfoVranjske svedoče o pritisku na zaposlene u Zdravstvenom centru Vranje da prisustvuju mitingu „Srbija protiv blokada“. Potpisnik poruka je šef službe i član SPS-a Darko Stanojević, poznat lokalnoj javnosti po ranijim incidentima
Zborovi građana Novog Sada u nedelju (26. oktobar) organizuju okupljanja na više od 30 lokacija u 11.52
Na komemoraciju koja će 1. novembra biti održana u Novom Sadu, u subotu (25. oktobar) krenuli su pešaka i studenti iz Čačka i Kraljeva
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Mađarske Orban Vikor laureati su ovogodišnje nagrade „Ištvan Pastor“. Dobili su je za multinacionalno ubijanje demokratije
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
