Foto: FoNet
Nije tačno da je nasip zapravo u središnjem delu onoga što mi vidimo, da postoji sloj od metar i dvadeset koji sme da se kopa, nije tačno to što narodu objašnjava gradski urbanista, kaže doktor biotehničkih nauka Aleksandar Anđelković
„Nije tačna tvrdnja gradskog urbaniste Marka Stojčića, koji je pokušao da objasni građanima okupljenim na protestu, da postoji sloj zemljišta na nasipu koji može da se kopa zarad provlačenja instalacija“, kaže za Danas doktor biotehničkih nauka sa Šumarskog fakulteta Aleksandar Anđelković, predsednik resornog Odbora za zaštitu životne sredine Narodne stranke.
„Nasuti objekti koji se koriste kao barijera za akumuliranje vode ili odbranu od velikih voda ne smeju se prokopavati jer su sagrađeni po specifičnim pravilima. Za gradnju se najčešće koriste materijali kojih ima u blizini, glinovito-peskovita zemlja, sa najmanje 30 odsto sadržaja gline. Svi nasipi se kod nas grade sabijanjem zemlje sloj po sloj, po standardizovanom principu, dok ne postanu nepropusni za vodu.“
Anđelković objašnjava i da „onog momenta kada raskopate nasip, makar i metar širine, poremetili ste te uslove i ako samo zakopate, misleći da ste vratili u prvobitno stanje, vi pravite put za vodu. Kada voda jednom probije u središte nasipa, on se bukvalno rastapa, kao kocka šećera u čaju. Vrlo brzo postaje žitka masa koju voda raznese na nekoliko desetina metara pod hidrostatičkim pritiscima koji su veliki u momentima poplava i tu više nema nikakve intervencije, ne možete da preduzmete gotovo ništa“.
On dodaje da nasipe od vode čuva i niska vegetacija, travni pokrivač po kosinama.
Zato „ako se poremeti zbijenost i još uništi pokrivač od trave, vi ste oslabili nasip. Jasno je da ta vegetacija ne može da se uspostavi za kratko vreme i da se korenov sistem toliko uveže da opet učvrsti taj materijal, da ga štiti, a nećete postići tu zbijenost zemljišta koja se radi mašinama koje se koriste prilikom gradnje nasipa.“
„Zato ono što je urbanista Stojčić pokušao da objasni, da je nasip zapravo u središnjem delu onoga što mi vidimo, da postoji sloj od metar i dvadeset koji sme da se kopa, nije tačno. Najpre zbog vegetacionog pokrivača, ta mogućnost ne postoji“, objašnjava Anđelković.
S.Ć./Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Otvoreno je pitanje koliko će na skupu SNS-a „Srbija, jedna porodica“ kombinacija užarenog asfalta, dima sa roštilja i gotovo četrdeset stepeni prijati fanovima Aleksandra Vučića
Televiziji Informer je dozvola za emitovanje u Crnoj Gori ukinuta u maju
„Otkriće BIRN da je Vučić sprovodio plan Nemačke o iskopavanju litijuma jasno pokazuje da je Vučić agent stranog uticaja u Srbiji“, kaže Savo Manojlović
Evropska komisija očekuje da istraga u slučaju „zvučni top“ bude sprovedena u potpunosti u skladu sa zakonom, bez političkog pritiska ili uticaja
Vojni analitičar Aleksandar Radić izjavio je da je otišao u inostranstvo nakon što su mediji objavili snimke njegovog praćenja, ocenjujući da je ugrožena bezbednost njegove porodice.
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
