Ministri spoljnih poslova zemalja NATO nisu u Briselu doneli puno toga – ni nove milijarde pomoći Ukrajini, ni nove vojne pakete koji bi mogli pomoći zemlji da prebrodi zimu, prenosi portal javnog servisa tagesšau. I tako je posle prvog dana zasedanja, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg imao malo toga da kaže:
„Na današnjem sastanku članice su pokazale odlučnost da podrže Ukrajinu na njenom putu u NATO.“ To nije puno – a verovatno čak ni ne važi za sve: Turska i Mađarska još nisu dale zeleno svetlo za pristupanje Švedske vojnom savezu. Zašto onda to očekivati kada je se radi o Ukrajini?
NATO ljut na Tursku
Činjenica da Švedska još uvek nije punopravna članica NATO zbog Viktora Orbana i Redžepa Tajipa Erdogana ljuti mnoge ministre spoljnih poslova NATO. Francuskinja Katrin Kolona govorila je o šteti koja se time nanosi vojnoj alijansi, a Stoltenberg je zahtevao:
„Očekujem da (turski, nap.red.) parlament prekine svoju raspravu i što pre je moguće donese pozitivnu odluku.“
Finska granica sa Rusijom
Finci trenutno na svojoj koži osećaju koliko je sever Evrope ranjiv. Zatvorili su svoj posljednji granični prelaz s Rusijom jer su otuda u zemlju stalno dolazili novi migranti. Za Stoltenberga to je još jedan primer kako Rusija vrši pritisak na svog suseda.
„Do sada nije bilo zahteva za većom prisutnošću NATO na granici. Zaštita granica je stvar pojedinačnih zemalja, ponekad im u tome pomaže organizacija za zaštitu granica Frontex“, rekli su iz NATO-a o stanju na finsko-ruskoj granici.
Prvi sastanak Saveta NATO-Ukrajina
Možda su ministri spoljnih poslova zemalja NATO svoje konkretne najave sačuvali za drugi deo sastanka u sredu (29.11.), kada se sastaje Savet NATO-Ukrajina. Po prvi put će biti prisutan i ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba. On će razgovarati prvenstveno s predstavnicima SAD. Do sada je SAD Ukrajini bila pouzdan saveznik. Američki državni sekretar Entoni Blinken je i u Briselu ponovio:
„Ističemo našu spremnost da pomažemo Ukrajini dok god se ona bude suočavala s agresijom Rusije.“
No koliko dugo i u kojoj meri će to stvarno biti zavisi prvenstveno o ishodu izbora u SAD za manje od godinu dana. Ako pobede republikanci na čelu s Donaldom Trampom, pomoći će verovatno biti manje. Sada SAD snose oko polovinu ukupne vojne pomoći Ukrajini.
Berbok: „Ispunjavamo svoje obaveze“
Na pitanje stranih novinara – da li Nemačka planira da smanji pomoć Ukrajini s obzirom na probleme s budžetom – ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je odgovorila:
„Nikako, mi ćemo ispuniti naše obveze i čak smo povećali pomoć na osam milijardi evra.“ Mir u Ukrajini je garancija za mir u Evropi, ponovo je naglasila nemačka ministarka spoljnih poslova.
Ali mir u Ukrajini se još ne nazire. Zima je pred vratima, ofanziva ne napreduje, obećana municija iz Evrope ne stiže, a infrastruktura je u teškom stanju. O svemu tome će ministri spoljnih poslova NATO-a razgovarati s ukrajinskim ministrom spoljnih poslova.
A u ovom probranom društvu se ponovno pojavilo i jedno poznato lice. Dejvid Kameron, novi britanski ministar spoljnih poslova. On je ranije sedeo za stolom zajedno s drugim šefovima vlada NATO zemalja, a onda je došao Bregzit. No, Britanci su ostali u vojnom savezu – i tako se Kameron vratio u Brisel, ali sada kao ministar spoljnih poslova.
B.G./Dojče vele
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
