Samit u Berlinu: Tri sporazuma i Ana Brnabić

Na prvom samitu Berlinskog procesa od kada je na čelo nemačke Vlade došao Olaf Šolc, lideri sa Zapadnog Balkana potpisali su tri sporazuma o mobilnosti. Tako je načinjen korak napred ka kreiranju Zajedničkog regionalnog tržišta (CRM). Radi se o sporazumima o ličnim kartama, priznavanju univerzitetskih diploma i  profesionalnih kvalifikacija.

To bi u praksi trebalo da znači da će ubuduće za putovanje između država regiona biti potrebna samo lična karta. Sporazum bi trebalo da donese i napredak u slobodi kretanja između Srbije i Kosova, jer Kosovo zabranjuje upotrebu srpskih ličnih karata za građane sa prebivalištem na Kosovu, dok Srbija zabranjuje građanima sa kosovskom ličnom kartom izlaz na sve granične prelaze.

Za Srbiju to znači da priznaje lični dokument na kome piše „Republika Kosovo“. Samitu je prisustvovao i predsednik Vlade Kosova Aljbin Kurti, a kosovska zastava je bila istaknuta među zastavama drugih pet država Zapadnog Balkana – između bosnaske i zastave Evropske unije, četiri zastave udaljena od srpske.

Što se tiče diploma, države regiona usvojiće zajednička pravila i postupke za priznavanje fakultetskih kvalifikacija. Tako će se na priznavanje diploma čekati samo 14 dana, a studenti neće snositi troškove nostrifikacije. Sve to trebalo bi da omogući veću mobilnost studenata ali i akademskog osoblja.

Trećim sporazumom, koji podrazumeva priznanje profesionalnih kvalifikacija, biće olakšana sloboda kretanja radne snage i zapošljavanja za određene profesije poput lekara, stomatologa i arhitekata. Kako je objašnjeno danas tokom samita, ovaj sporazum predstavlja temelj za pregovore i o drugim profesijama.

Novi zamah Berlinskog procesa

Više nema dileme da su nove vlasti u Nemačkoj posvećene Berlinskom procesu koji je inicirala Angela Merkel sa ciljem da se države Zapadnog Balkana međusobno povežu i integrišu pre pristupanja Evropskoj uniji. I mada je proces poslednjih godina vidno stagnirao, što zbog korona virusa, što zbog manjeg fokusa Berlina na regionu, ono što je do sada nastalo u okviru ove inicijative je više nego u prethodnih 50 koje su pokrenute u dvehiljaditim.

Ukidanje rominga, Energetska zajednica, Transportna zajednica, Zajednički fond za Balkan u Tirani, RYCO, zajednička privredna komora, „zeleni koridori“ koji su omogućili slobodan protok robe kamionima tokom pandemije, samo su neke od konkretnih benefita od regionalne saradnje u okviru Berlinskog procesa.

Kulminacija svih procesa, na kojima se radilo od 2014, trebalo je da se dogodi u julu prošle godine upravo potpisivanjem sporazuma koji su potpisani sada. Nemačka Vlada koju je tada vodila Angela Merkel nikada nije dala odgovore gde je zapelo, kao i ko je kočio dogovor o kreiranju CRM-a.

Sve je to lepo, ali Otvoreni Balkan

Koliko srpska vlast mari za Berlinski proces, govori i što je u Berlinu bila Ana Brnabić, a ne predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji ide na sve događaje koje on, a to znači država Srbija,  smatra važnim, pa i na one gde mu po ustavnoj hierarhiji nije mesto. „Istorijske događaje“ samitovanja u ovkiru Otvorenog Balkana ne propušta.

Još od samita u Trstu 2017. godine Berlinski proces ne spada u Vučićevu sferu interesovanja. Možda je to jedan od razloga zašto je 2019. godine, zajedno sa tadašnjim makedonskim i albanskim premijerima Zoranom Zaevim i Edijem Ramom, pokrenuo inicijativu „mini-Šengen“, današnji Otvoreni Balkan, koju podržavaju Sjedinjene Američke Države.

Nije malo ovdašnjih eksperata za regionalnu saradnju i tržišnu ekonomiju, koji su za  sporazume koji su danas potpisani u Berlinu rekli: ništa novo, sve ovo ima Otvoreni Balkan. Samo što je u agresivnoj medijskoj kampanji oko Otvorenog Balkana teško videti njegove stvarne efekte: do sada su lideri Severne Makedonije, Albanije i Srbije potpisivali samo memorandume, ne i konkretne sporazume ili akcione planove koji bi lepe želje na papiru realizovali u delo.

Pored toga, to što u Otvoreni Balkan neće svi, svako iz svojih razloga, stvarne domete ove ideje znatno ograničava.

Ostaje pitanje kako će u budućnosti ove dve inicijative zajedno funkcionisati. Taj snažni argument u rukama Vučića i Rame, da se u Otvoreni Balkan ušlo jer Berlinski proces ne daje nikakve rezultate, prestaje da važi.  Danas je postalo jasno da su EU i Nemačka veoma zainteresovane samo za Zajedničko regionalno tržište (CRM) na Zapadnom Balkanu.

Usput, današnji sastanak lideri iz regiona iskoristili su i za bilateralne susrete. Dok je kosovski premijer Aljbin Kurti razgovarao o stanju na Kosovu sa Visokim predstavnikom EU Žozepom Boreljom, a Rama sa nemačkim kancelarom, Ana Brnabić je u Berlinu razgovarala sa ministrom spoljnih poslova Velike Britanije.

Ona je ocenila da ovakvi sporazumi za Srbiju nisu nešto preterano novo, zato što je sve to već urađeno, „i to u većem obimu“, u okviru inicijative Otvoreni Balkan sa Albanijom i Severnom Makedonijom, ali je za nju posebno važno da ovi sporazumi ne derogiraju „ono što smo dogovorili ili dogovaramo u okviru dijaloga Beograda i Prištine“.

„To je bilo dosta teško ispregovarati, ali uspeli smo“, pohvalila se premijerka, jer da se i zadržava državnost Srbije na Kosovu u Metohiji i olakšava život Srbima na KiM.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com