Sala mira se vraća na Slaviju

Na Slaviji se neće graditi parking, kao što se godinama očekuje. Prema  Nacrtu izmena i dopuna plana detaljne regulacije između ulica Makenzijeve, Alekse Nenadovića, Njegoševe, Beogradske i Trga Slavija, tu će biti  bioskop, biblioteka, galerije i slični prostori za kulturni sadržaj.

Pomenuti Nacrt je upravo na javnom uvidu do 26. jula.

Granicom izmena i dopuna plana obuhvaćen je prostor na ukupnoj površini od 3,16 hektara sa vezama sa postojećom i planiranom infrastrukturom. Prostor je planskim rešenjem podeljen u dve celine – celinu nove izgradnje (prostor uz Makenzijevu) i celinu zonu sanacije (preostali prostor blokova).

Predviđa se da komercijalni sadržaji zauzimaju 63 ara i 45 metara kvadratnih (a 16 ari i 40 metara kvadratnih kao do sad), kao i da se na šest ari izgradi ustanova kulture. Postojećih površina za parking neće biti, a stanovanje i saobraćajnice neće biti bitno menjani.

Planirano je 700 kvadratnih metara za kulturu: biblioteka  na površini od 300 kvadratrnih metara, za 50.000 knjiga, sa čitaonicom i manjim otvorenim prostorom za kulturne skupove, priredbe ili izložbe. Ostatak prostora može se koristiti kao kulturni centar, muzej, galerija, info-centar, medijateka.

U Nacrtu je posebno naglašeno da spomenik kulture „Sala mira“, zbog posebnog značaja koji je u vreme svog nastanka imala u društvenom, socijalnom i urbanističkom razvoju Beograda i Srbije i zbog kojih je i proglašena za spomenik kulture, obavezno njeno adekvatno obeležavanje.

S obzirom da je originalni objekat porušen, u cilju zaštite duha mesta, na pogodnom mestu u okviru novog arhitektonskog sklopa, naophodno je planirati prostor (salu) sa polivalentnom namenom i kompatibilnim sadržajima, opredeljen za javne skupove, debate, izložbe, tribine i drugo.

Salu mira je na Slaviji 1888. godine sagradio Frensis H. Makenzi za predavanja, kurseve i slična okupljanja koja nemaju veze sa kafanskim, po projektu Svetolika Popovića. Proglašena je za kulturno dobro 1981. godine, pa ipak srušena 1991. U zgradi je, između ostalog, bila slikarska škola Kirila Kutlika, Vračarska štedionica, Socijalistički narodni dom, Potrošačka zadruga, i na kraju bioskop. Od 1934. godine zvao se „Vračar“, a zatim „Slavija“.

Kad je srušena, u „Sali mira“ je bio bioskop „Slavija“. Umesto bioskopa, podignut je montažni objekat u kome su se nalazile privatne radnje, pa su i one srušene a prostor je pretvoren u parking.

S.Ć./E-kapija

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com