Posledica rušenja brane na Djepru je da u rezervoaru nadomak najveće evropske nuklearne elektrane Zaporožje nivo vode koja služi za hlađenje reaktora i goriva opada brzinom 5 centimetara na sat. Ukoliko bi se zaustavio dotok vode za hlađenje došlo bi do topljenja reaktora i nuklearne katastrofe
Nakon što je tokom noći, 6. juna, svet obišla vest da je srušena legendarna brana Nova Kahovka, a voda iz kaskadnih akumulacija na Dnjepru počela masivno da se izliva ka južnim područjima u blizini Hersona, Rusija i Ukrajina razmenjuju žestoke optužbe i prebacuju krivicu jedan na drugog. Rušenje ove brane se već sada nazire kao jedan od prelomnih događaja rata u Ukrajini.
U međuvremenu, 150 kilometara dalje na severu, na gornjem delu ogromnog veštačkog jezera Kahovka koji je impozantna sovjetska brana već 67 godina održavala na Dnjepru, u rezervoaru nadomak nuklearne elektrane Zaporožje, nivo vode koja služi za hlađenje reaktora i goriva opada brzinom 5 centimetara na sat.
Šest reaktora ukupne snage od 5700 MW u najvećoj evropskoj nuklearki, koja se pre više od godinu dana zatekla usred ratnih operacija i koja je, na levoj obali akumulacionog jezera Kahovka, pod kontrolom ruskih snaga, hladi se pomoću vode iz ove divovske akumulacije. Kao i kod svakog nuklearnog reaktora, održavanje rashladnog ciklusa je presudno bezbednosno pitanje jer ako se, kakvim slučajem, dotok vode za hlađenje zaustavi, može doći do topljenja reaktora i posledično – katastrofe.
Glavna linija za hlađenje reaktora puni se vodom iz akumulacionog jezera i pumpa se kroz kanale koji prolaze pored obližnje termoelektrane. Kada nivo u rezervoaru padne ispod 12,7 metara, a nakon probijanja brane bio je na 16,4 metara, postaće nemoguće dalje upumpavanje vode. Kako saopštava Međunarodna agencija za atomsku energiju, IAEA, sistem bi tako mogao da se hladi još nekoliko dana, ali uvedene su restrikcije vode, osoblje elektrane trenutno upumpava dodatnu vodu i za sada, nema neposredne opasnosti od nuklearnog incidenta.
Masovna evakuacija
Na drugoj strani, južno od probijene brane, ukrajinske vlasti su na desnoj obali Dnjepra (koju drže pod kontrolom) proglasile masovnu evakuaciju. Ruska uprava, sa druge strane, ne smatra da su žitelji leve obale velike ukrajinske reke trenutno ugroženi.
No, uništavanjem brane kakva je bila Nova Hakovka svi su izgubili. Bez nje hidroelektrana Kahovka snage od 335 MW, koja je proizvodila 1420 miliona kilovat-sati struje godišnje, sada sasvim prestaje sa radom. Velike plodne površine na jugu će biti poplavljenje, sistemi odvodnjavanja uništeni, čitav sistem ribnjaka će biti razoren, a ugrožen je i Veliki krimski kanal, vrlo važan plovni put sa juga na sever.
Russia Ukraine WarBrana Nova Kahovka nakon eeksplozije / Foto: Ukrainian Presidential Office via AP
Brana koja je u sovjetsko doba bila simbol čovekove moći nad prirodom, sada je postala jahač ratnog razaranja. Zajedno sa akumulacijom i kanalima, Kahovka je jedan od najvećih graditeljskih poduhvata SSSR-a, bila je deo četvrtog petogodišnjeg plana kada su nakon Drugog svetskog rata Sovjeti gradili divovske brane, kopali ogromne kanale, isušivali jezera i gradili infrastrukturu čudovišnih dimenzija. Na Zapadu se govorilo o “Staljinovom planu tranformacije prirode”.
Jedno od čuda komunizma
Zato se svojevremeno smatrala jednim od pet velikih čuda komunizma. Pored Kahovke, u čuda koja su simbolizovala “izgradnju komunizma” spadaju najveća evropska brana na Volgi kod Staljingrada, hidroelektrana Kjubišev, kanal Volga-Don i veliki Turkemnski kanal.
Gradnja Kahovke je počela 1950. i dovršena 1957. godine, da bi sa njenom izgradnjom na Dnjepru nastalo ogromno akumulaciono jerezo dužine 240 i širine 23 kilometra. Ova ogromna akumulacija proteže se kroz hersonsku i zaporošku oblast. Ovaj važan plovni put je tokom ukrajinskog rata predstavljao liniju razdvajanja između ruske i ukrajinske vojske.
Brana Nova Kahovka koja je zadržavala jezero da ne otekne niz Dnjepar visoka je 16 metara i ukupno duga skoro 4 kilometara. Sama rečna pregrada, koja je sada uništena i probijena, sastojala se od 28 kapija ukupne dužine od 447 metara.
Stara i Nova Kahovka
Tokom izgradnje brane, na peščanom poluostrvu uz samo gradilište, Sovjeti su bili podigli naselje za radnike koji su na obalu Dnjepra stigli iz svih krajeva Crvene imperije, da bi ga potom pretvorili u novi grad. Uporedo sa izgradnjom hidroelektrane, grad je dobio bulevare i dopadljiva rezidencijalna naselja od bele cigle. Većina radnika je ostala da živi u gradiću koji je nazvan Nova Kahovka i koji je sa više od 40.000 stanovnika danas administrativno središte oblasti. Grad je 1958. godine posetio lično lider SSSR Nikita Hruščov, da bi kasnije, nakon 1961. godine, u njemu živela i kolonija Kubanaca.
Stara Kahovka, gradić 15 kilometara udaljen od Nove Kahovke, a po kome je brana dobila ime, je pet vekova staro utvrđenje na Dnjepru koje su podigli Tatari koje je u doba carske Rusije predstavljalo značajnu stratešku tačku. Tokom Oktobarske revolucije na ovom mestu su se vodili žestoki sukobi između Belih i Crvenih oko kontrole nad Dnjeprom. Na istom mestu, u Drugom svetskom ratu, vodile su se žestoke borbe 1941. tokom nacističkog napredovanja i potom, 1943, tokom sovjetske ofanzive ka zapadu. Sa nesrećnim sukobom u Ukrajini 2022. godine rat je ponovo stigao na Kahovku.
Igra sa vodostajem
Nakon osvajanja grada, Rusi su postavili sebi lojalnog upravitelja u Novoj Kahovki koji je bio deo prethodne administracije. Sukobi oko brane trajali su tokom čitave prve godine rata, što je bilo praćeno i serijom uzajamnih propagadnih saopštenja obe strane. Nakon potpunog povlačenja ruskih snaga na levu obalu Dnjepra u novembru 2022. Rusi su za sobom uništili sedam mostova kako bi sprečili ukrajinsku kontraofanzivu, a jedan od njih je bio vezan i za branu u Novoj Kahovci.
Rusi su isprva sve kapije na brani držali otvorenim, što je opasno smanjilo nivo vode u Kahovci i uticalo na rad pet drugih, severnih hidroelektrana na kaskadi akumulacija na Dnjepru. O razlozima za ovaj potez se mnogo polemisalo, s obzirom da je nizvodno od Kahovke voda plavila i ukrajinsku i rusku stranu reke, ali se smatra da je to učinjeno da bi zaustavilo prodor Ukrajinaca na istok.
Na proleće 2023. situacija se sa sasvim preokrenula. Rusi su najednom zatvorili sve pregrade, pa je sa prolećnim rastom vodostaja nivo vode počeo da se podiže. No, kada je nivo vode postao vrlo visok, Rusi ništa nisu preduzimali tako da je na severu došlo do vodostaja kakav nije zabeležen u poslednjih 30 godina, a voda se prelivala preko brane u Novoj Kahovci.
Alternativno hlađenje nuklerake
U finalu igre oko legendarne sovjetske brane, ona je uništena.
Dok bujica plavi jug, sada vodostaj na severu opasno opada. IAEA saopštava da nuklearka Zaporožje za svoje hlađenje može alternativno da se osloni na rezeorvar koji se se nalazi uz samu elektranu i koji je projektovan da zadrži viši nivo vode od onog u akumulaciji.
Kako su reaktori već dugo isključeni, ova voda, ako ne bude novih izazova, može biti dovoljna za njihovo hlađenje tokom nekoliko meseci.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poslednjih nedelja ide od sela do sela, prisustvuje šatorskim cirkusima, obećava puteve, veće penzije i bolji život. Posebnu pažnu posvećuje istočnoj i južnoj Srbiji. Čini se da studenti kaskaju za njim, a opozicija gotovo da ne postoji
Dr Dragan Milić, predsednik Pokreta za decentralizaciju Srbije, tvrdi da SNS sprema „neviđenu izbornu krađu“. Kaže da je od 2015. do 2025. dnevno dodeljivano više od 60 državljanstava Republike Srbije
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Bitka za najveću evropsku nuklearnu elektranu dovela je do požara koji je brzo ugašen. Nije došlo do curenja radijacije u Zaporožju, ali se kontinentom ovog martovskog jutra proširio strah koji će uticati na dalji tok ratnih sukoba u Ukrajini
Rusi i Ukrajinci se međusobno optužuju za borbe koje se vode preblizu najveće evropske nuklearne elektrane. Zapad zahteva hintu demilitarizaciju tog područja
Veliki Dnjepar ovde je kilometrima širok. Na njegovoj levoj obali, kraj gradića Energodar, nalazi se Nuklearna elektrana Zaporožje, poprište jedne od bitaka u nesrećnom ratu u Ukrajini, gde se poslednjih nedelja zapravo vodi istovremena poziciona, propagandna i povremeno prava borba oko kontrole nad šest zaporoških VVER-1000 reaktora koje predstavljaju rizik kako za Ukrajinu i Rusiju, tako i za nemali deo Evrope
Ukrajina nije samo zemlja u kojoj se pre 35 godina dogodila najveća nuklearna havarija na svetu, već država sa impozantom flotom aktivnih nuklearnih reaktora koji usred rata predstavljaju veći hazard od u beton zalivenog Černobilja
