Rezolucija EP: Sankcije Rusiji i preispitivanje EU fondova za Srbiju

Na dnevnom redu plenarne sednice Evropskog parlamenta u Strazburu u utorak se diskutuje o nacrtu rezolucije Evropskog parlamenta o stanju politike proširenja. Ocene za Srbiju nisu optimistične, s obzirom da EP poziva države članice EU da se napredak u pregovorima ostvari samo ukoliko se uvedu sankcije Rusiji i napravi opipljiv napredak u reformama.

U tekstu rezolucije zabrinjava i to što se poziva na preispitivanje fondova EU za Srbiju, posebno onih koji se finansiraju u okviru Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, kako bi se „osiguralo da svi rashodi EU budu u potpunosti u skladu sa strateškim interesima Evropske unije“.

S obzirom da su ove dve formulacije u nacrtu rezolucije o kojoj će se odlučivati u okviru nastale kao kompromis svih političkih grupacija u EP, uključujući i Evropsku narodnu partiju blisku SNS-u, gotovo je izvesno da će se ovaj deo rezolucije u ovom obliku danas biti i usvojen.

Iako rezolucije Evropskog parlamenta nisu obavezujuće, jednom kada se usvoje one predstavljaju zvaničan politički stav Evropskog parlamenta prema nekom pitanju. Prema dosadašnjem iskustvu, države članice itekako koriste nalaze Evropskog parlamenta kada donose odluku da li će se sa nekom državom napraviti pomak u evropskim integracijama.

Mada vlasti u Srbiji godinama unazad kritike Evropskog parlamenta relativizuju činjenicom da se ne radi o obavezujućem dokumentu, izvesno je da poslanici Evropskog parlamenta dolaze iz političkih partija koje formiraju nacionalne vlade širom Evropske unije.

Utisak je da se o obustavljanju fondova za Srbiju od početka rata u Ukrajini sve više govori. Tako je i nemački Bundestag početkom maja u zvaničnim smernicama svojoj vladi, pozvao na otežavanje pristupa fondovima EU za one kandidate neusklađene sa evropskim sankcijama – što je jedino Srbija.

Svake godine Evropska unija u budžet Srbija upumpa između 200 i 250 miliona evra novca poreskih obveznika građana Evropske unije. U proteklih 18 godina, Evropska unija kao najveći donator državi Srbiji dala je preko 3,6 milijarde bespovratih sredstava u različitim oblastima.

Bez obzira na to što 250 miliona evra manje ne bi značajno unazadilo srpsku ekonomiju, ukoliko bi države članice EU zaista prihvatile preporuke Evropskog parlamenta i obustavile EU projekte u zemlji, to bi u praksi značilo prekid pregovora Srbije o članstvu kakve poznajemo do sada.

S.P. / EWB

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com