Foto: Sava Radovanović/Tanjug
Treći put od kako je počeo rat u Ukrajini, Evropski parlament usvaja rezoluciju kojom ultimativno poziva Srbiju da se uskladi sa sankcijama EU Rusiji i napravi vidljiv pomak u oblastima demokratije i vladavine prava. Aleksandar Vučiće je rezoliciju nazvao „bezobraznom i bezobzirnom“, a one koji su je usvojili „licemerima“
Evropski parlament je na plenarnoj sednici u sredu usvojio rezoluciju o implementaciji zajedničke spoljne i bezbednosne politike za 2022. godinu, na osnovu izveštaja predsedavajućeg Odborom za spoljne poslove u Evropskom parlamentu Dejvida Mekalistera.
Očekivano je bilo da se u ovakvom dokumentu nađe poseban deo za Srbiju, koja je još uvek jedini kandidat za punopravno članstvo u EU koji odbija da uskladi svoju spoljnu politiku sa evropskom i uvede sankcije Rusiji. Poslanici su, kao i u prethodne dve rezolucije od kako je počeo rat u Ukrajini, „izrazili žaljenje“ zbog nivoa usklađenosti Srbije.
Ponovili su svoj stav „da bi dalja pregovaračka poglavlja trebalo otvoriti tek kada Srbija pokaže posvećenost reformama u oblastima demokratije i vladavine prava i pokaže punu usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU“. Podsećaju u novoj rezoluciji evroparlamentarci da Srbija kao „zemlja koja teži evropskim integracijama“ mora da se pridržava zajedničkih vrednosti i prava EU.
Za rezoluciju je glasalo 407 poslanika, među kojima su i oni iz Evropske narodne partije (EPP), čiji je Srpska napredna stranka pridruženi član. Nisu evropski narodnjaci imali ni u prethodne dve rezolucije problem da dalji napredak Srbije na putu ka EU uslove sankcijama Rusiji i vladavinom prava.
Utisak je da je srpska politika prema Rusiji potrošila sve kredite SNS-a u sestrinskoj evropskoj partiji, te da je vreme tolerisanja i povlađivanja srpskim vlastima prošlo.
Kao i prethodne, ni ova rezolucija EP nije obavezujuća. Ona predstavlja preporuku evropskim institucijama i državama članicama. S obzirom da u Evropskom parlamentu sede poslanici koji dolaze i iz partija koje su na vlasti širom država članica EU, njihove vlade sigurno će ove dokumente uzimati u obzir kada budu donosile odluku da li će se sa Srbijom u junu napraviti pomak u pravcu EU ili ne.
Uvesti Dodiku sankcije
Osim Srbije, u rezoluciji EP ovog puta svoje mesto je našao i lider bosanksih Srba Milorad Dodik. Poslanici EP preporučili su da EU uvede ciljane sankcije protiv Dodika i drugih visoko rangiranih zvaničnika Republike Srpska zbog secesionističkih aktivnosti i retorike, kao što su to učinile SAD.
Još jedan prijatelj srpskih vlasti, Oliver Varhelji, spomenut je u izveštaju. Parlamentarci traže istragu o ponašanju komesara za proširenje zbog sumnje da Varhelji „namerno nastoji da zaobiđe i podriva centralni značaj demorkatskih reformi i reformi vladavine prava u zemljama koje su u procesu pristupanja EU“.
Šta hoće ti licemeri
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je u Davosu gde boravi na Svetskom ekonomskom forumu oštro kritikovao najnoviji izveštaj Evropskog parlamenta. Nazvao ga je „bezobraznim i bezobzirnim“, „neverovatnim“, rekao da oni, koji su ga usvojili, „imaju dvostruke standarde“ u vezi sa secesionizmom.
A naljutio se Vučić i što su se evroparlamenarci drznuli na Dodika, što osuđuju niz „eskalatornih poteza Srbije i aktera koje podržava Srbija“, u šta spadaju i „nelegitimne blokade, nasilni napadi i pretnja vojnom akcijom“. Usvojen je i amandan kojim se osuđuju „secesionistička retorika i aktivnosti u Bosni i Hercegovini“ i koji poziva na usvajanje sankcija zvaničnicima trećih dražava koji pružaju podršku secesionističkim politikama u BiH.
„A ima li gorih secesionista, odnosno podržavalaca secesionističkih politika od onih koji pozivaju na to, baš te 22 zemlje Evropske unije (koje su priznale Kosovo)”, zgrozio se Vučić u Davosu i upitao da li „ima kraja ljudskom bezobrazloku“.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Ustavni sud Srbije je odbacio zahtev za poništenje beogradskih izbora 2023. godine za koje su mnogi stručnjaci rekli da su pokradeni. Profesorka prava Jelena Jerinić iz ZLF-a za „Vreme“ analizira presudu najvišeg sudskog tela kojim predsedava Vladan Petrov
Uprkos dobrim uslovima za uzgoj, domaća proizvodnja pokriva tek oko trećinu potreba tržišta. Zašto Srbija naveliko uvozi beli luk
Aleksandar Vučić ponovo „opipava puls“ svojih pristalica. Kao i prošlog leta, pompezno najavljuje nove socijalne mere. Prošle godine ih je nazvao čudesnim, ali verovatno nisu urodile plodom - jer izbora nije bilo
Slaviša Kokeza je, prema Skaj prepiskama, angažovao kriminalne grupe da prate i fizički zastraše Nemanju Vidića, objavio KRIK
„Ako me moji saborci predlože i ako budem želeo da budem kandidat za predsednika vlade, to neću da krijem, izaći ću sa tim“, kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
