Foto: Peggychoucair/PixabayUmesto da opada, emisija štetnih gasova iz fosilnih goriva u svetu raste. Ove godine će u atmosferu otići oko 36,8 milijardi tona ugljendioksida
Prema proračunu organizacje Global Carbon Project do kraja godine će zbog upotrebe fosilnih goriva u zemljinu atmosferu biti emitovano rekordnih 36.800.000.000 tona ugljendioksida.
Pritom bi na osnovu raznoraznih globalnih klimtskih ugovora i dogovora emisija štetnih gasova zpravo trebalo da opada da bi se sprečile najgore posledice klimtskih promena, piše nemački „Špigel“. Pariski sporazum koji je potpisan 2016. godine obavezuje globalnu zajednicu da smanji globalni porast temperature na ispod 2 stepena celzijusa, po mogućnosti da ne prelazi 1,5 stepeni.
U nekim delovima sveta emisija štetnih gasova iz fosilnih goriva zaista je opala: u Evropskoj uniji za 7,4 odsto, u Sjedinjenim Američkim Državama za 3 odsto. Na globalnom nivou, međutim, emisija je u odnosu na prošlu godinu porasla za oko 1,1 odsto. Razlog za to je što se i dalje povećava potrošnja uglja, nafte i gasa.
Tako u Kini emisija štetnih gasova godišnje raste za oko 4 odsto, iako je Peking proklamovao plan da do 2060 zemlja bude klimatski neutralna. U Indiji je emisija porasla za više od 8 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Priroda može da apsorbuje samo oko 50 odsto štetnih gasova koje proizvodi čovečanstvo. U poređenju sa predinsustrijskim dobom u atmosferi se nalazi oko 50 odsto više ugljendioksida.
Ako se trend porasta emisije štetnih gasova nastavi, temperatura bi na globalnom nivou za sedam godina mogla trajno da poraste za preko 1,5 stepeni celzijusa.
Stručnjaci smatraju da bi emisija štetnih gasova do 2030. godine morala da se prepolovi, da bi se globalni porast temperature ograničio na ispod 2 stepena celzijusa.
Međunarodna Agencija za energiju ipak predviđa da će upotreba fosilnih goriva svoj vrhunac doseći 2025, dve godine ranije nego što se do sada pretpostavljalo. Razlog za ovaj optimizam je, piše „Špigel“, što su investicije u obnovljivu energiju u svetu od 2020. porasle za 40 odsto, a istovremeno se na fosilnim gorivima sve manje zarađuje.
J.H./Spiegel
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Došlo je do sukoba u Užicu između građana i pristalica SNS-a koji očekuju dolazak Vučića. Za te potrebe, sklonjen je i vladika Justin. Miloš Vučević tvrdi da je policija napadnuta hladnim oružjem
Tužilac za ratne zločine Bruno Vekarić demantovao je tvrdnje koje poslednjih dana kruže medijima i društvenim mrežama – da je Aleksandar Vučić pomagao u potrazi za Ratkom Mladićem i da je upravo Vekarić razotkrio njegove navodne aktivnosti. „To jednostavno nije tačno“, rekao je tužilac
Šta god Aleksandar Vučić zbilja mislio o Ratku Mladiću, verovatno nije srećan što je ovaj umro baš pred izbore. Sada se vlasti uzdaju u „želje porodice“ koja bi mogla da „poželi“ skromnu sahranu u najužem krugu
Ministar pravde Nenad Vujić rekao je da je Srbija spremna da preuzme telo Ratka Mladića i da će poštovati želje njegove porodice
Evropska komisija je naglasila da glorifikacija osoba osuđenih za ratne zločine nije u skladu sa temeljnim evropskim vrednostima i da takvoj praksi nema mesta ni u državama članicama EU niti u zemljama kandidatima za članstvo
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
U svetu, a i u Srbiji, trenutno se mogu predvideti klimatske promene u narednih 30 do 50 godina. Ukoliko se budu donosile odgvorne odluke na nivou cele planete, možemo da očekujemo najblaži scenario. U suprtotnom se predviđaju toplotni talasi u trajanju i do 130 dana
“Ne postoji jedinstvena granica koja znači kraj sveta, ali što više odmičemo u porastu temperature, život će svima postajati sve komplikovaniji. U situaciji kada temperatura znatno poraste iznad dva stepena, nameće se pitanje da li će društvo moći opstati onakvo kakvo je danas”
