Foto: Wikipedia.org
Posle presude Višeg suda u Valjevu o „rehabilitaciji“ Nikole Kalabića, što je izazvalo brojne reakcije, Više javno tužilaštvo je podnelo žalbu Apelacionom sudu
Više javno tužilaštvo u Valjevu podnelo je žalbu Apelacionom sudu u Beogradu, na odluku Višeg suda u Valjevu, kojim je usvojen zahtev za rehabilitaciju Nikole Kalabića. Žalbom se traži preinačenje rešenja, i odbijanje zahteva za rehabilitaciju, koje je pre deset godina podnela Kalabićeva unuka Vesna Kalabić.
Da podsetimo, Viši sud u Valjevu je pre pet godina već doneo rešenje o „rehabilitaciji“, ali ga je Apelacioni sud poništio. U ponovljenom postupku isti sudija, dr Dragan Obradović koji je doktorirao na temi prekršaja u saobraćaju, je ponovo doneo odluku o „rehabilitaciji“.
U novoj žalbi se kaže da odluke Državne komisije za potvrđivanje ratnih zločina okupatora i njegovih pomagača tokom Drugog svetskog rata, iz perioda od marta do septembra 1945, koje su se odnosile na Nikolu Kalabića, nisu donete protivno načelima pravne države i opšteprihvaćenim standardima ljudskih prava i sloboda, na šta se Viši sud poziva u odluci, te da Nikola Kalabić nema prava na rehabilitaciju.
U žalbi se kaže i da je odredbama Zakona o rehabilitaciji propisano da se ne mogu rehabilitovati pripadnici okupacionih snaga i kvinsliških formacija koji su izvršili, odnosno učestvovali u izvršenju ratnih zločina tokom Drugog svetskog rata. Pod tim se podrazumevaju svi oni koje su sudovi i drugi organi Demokratske federativne Jugoslavije, i Federalne narodne republike Jugoslavije, kao i Državna komisija, proglasili da su ratni zločinci.
Na okolnost žalbe viši javni tužilac Dragana Marković je za portal „Kolubarske“ izjavila da je tokom postupka nesumnjivo utvrđeno da je odlukom Državne komisije Nikola Kalabić proglašen za ratnog zločinca, te da niko, kako stoji u žalbi, pa ni istoričari, ne može da daje pravne kvalifikacije značaja odluka Državne komisije, kada je to Zakonom o rehabilitaciji jasno propisano, kao i da je neosnovano stanovište Višeg suda da su odluke o Kalabiću kao ratnom zločincu bile motivisane političkim i ideološkim razlozima.
Podsećamo da je Kalabić, odnosno njegove jedinice, optužen za brojne zločine, pored ostalog za pokolj civila u Vraniću kod Beograda, kao za to što su njegovi četnici 1942. na Debelom brdu, koje je se nalazi između Valjeva i Bajine bašte, živog, na ražnju ispekli Živana Đurđevića, koji je među prvima proglašen za narodnog heroja.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Protesti pod sloganom „Gde smo ono stali?“ održavaju se u Beogradu i u gradovima širom Srbije. Grupa demonstranata je kamenicama zasula izlog prostorija SNS-a u Cvijićevoj ulici u Beogradu. Nakon toga pojavilo se vozilo sa pripadnicima Žandarmerije, koji su potisnuli demonstrante
Profesor Zoran Ivošević, ugledni pravnik i sudija Vrhovnog suda Srbije, preminuo je u 89. godini
Potpredsednik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić pozvao je Tužilaštvo da odmah ispita Brnabić o saznanjima koje navodno ima o padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu
U Beogradu su zakazana dva termina okupljanja – u 19.30 kod Poljoprivrednog fakulteta i od 20 časova na dve lokacije: kod Vukovog spomenika i kružnog toka ispred Opštine Novi Beograd
„Popravljanje“ tužilaštva, zamena neposlušnih sudija, uvlačenje vojske u obuzdavanje protesta...? Sagovornici „Vremena“ razmatraju šta bi sve Aleksandru Vučiću moglo da padne na pamet u zaludnim pokušajima da uguši građanske proteste i Srbiju pretvori u Belorusiju
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Predsednik svih batinaša Srbije upravo ispisuje istorijsku grotesku: od batinaša pokušava, procesom baljezganja, da načini građane, a građane da pretvori u batinaše
Mnoge od onih koje su do juče hapsili, policajci danas štite. Tako su postali privatno batinaško obezbeđenje MUP Srbije d.o.o. Zato je za novinare mnogo važnije da znaju ko je ko u podzemlju, nego u policiji ili strankama na vlasti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
