Foto: Satellite image ©2022 Maxar Technologies via AP
U perspektivi, otvorena je tema angažovanja NATO-a u zaštiti brodova sa hranom i Rusi bi imali izbor da ignorišu razvoj prilika, što politički nije prihvatljivo rešenje, ili da udare po brodovima NATO-a, što bi bio casus belli. Odlaskom sa ostrva problem sada ne postoji, i krenuće izvoz hrane
Ruska vojska povukla se sa Zmijskog ostrva jer je njihova odbrana bila previše izložena. Postalo je neodrživo snabdevati istureno ostrvo, stenovitu golet površine nekih dvadesetak hektara, smeštenu na samo 35 kilometara od delte Dunava.
Garnizon koji su Rusi snabdevali sa Krima ratnim brodovima imao je snažnu protivvazdušnu odbranu i uređene odbrambene položaje, ali ukrajinska artiljerija je sve češće dejstvovala sa obale. Navodno je 27. juna sa višecevnim lanserima raketa M142 HIMARS, pridošlim iz recentne pošiljke američke tehnike, sa 12 raketa pogođen položaj baterije sistema protivvazdušne odbrane Pancir-S1. Za Ruse je zadržati položaj bilo pitanje prestiža i potvrde moći i odlučnosti, ali očigledno je bilo da su gubici postali previsoki. Garnizon bi morao da se snabdeva tehnikom po ceni sve većeg rizika od protivbrodskih raketa koje stižu iz NATO-a. Sve što stigne stradalo bi pre ili kasnije. Na ostrvu nije bilo realne šanse da se razmeste raketni sistemi obala-more, koje bi održali blokadu Odese. Konačno, ruski glavokomandujući su odustali od borbe za ostrvo i naredili su izvlačenje u noći između 29. i 30. juna.
Ukrajinska propaganda hvali se sa pobedom u borbama za Zmijsko ostrvo, ali istina je da u kontekstu težišta ruskih dejstava u Donbasu uloga koju je istureni položaj blizu rumunske obale ranije imao, više ne postoji. Na početku rata planovi su bili drugačiji, i blokada Odeske oblasti bila je važna za u to vreme pripremani pomorski desant.
Zato je prvog dana rata, 24. februara, Crnomorska flota poslala u zauzimanje Zmijskog ostrva plovni sastav predvođen krstaricom Moskva. Ukrajinci su stvorili mit o tom događaju u kojem su njihovi graničari, navodno vulgarnim rečnikom, ruskoj mornarici otresito poručili da ode i zatim izginuli. Pokazalo se da je to propagandna laž, jer su 82 ukrajinska vojnika zarobljena i kasnije razmenjena. Neki od njih su pre toga posthumno dobili orden heroja.
Rusi su se smestili na ostrvo, ali bilo je teško organizovati odbranu tog previše isturenog položaja, koji je zavisio od bezbednosti pomorske komunikacije od najmanje 175 nautičkih milja pravom linijom od Sevastopolja, glavne luke Crnomorske flote. Dominacija te flote činila se kao dobra garancija za održavanje garnizona, ali prve nedelje ukrajinska vojska uvela je u borbe dronove turskog porekla Bajraktar TB.2, naoružane vođenim projektilima. Pokušali su da izoluju ostrvo dejstvom po brzim patrolnim čamcima i desantno-jurišnim čamcima. Zatim, pogodili su položaje PVO i komandno mesto. Sledila su dejstva ukrajinske avijacije 7. maja, potom pokušaj desanta i zauzimanja ostrva. Događaji tih dana doveli su do gubitaka sa obe strane, ali Rusi su zadržali ostrvo pod kontrolom. Poslali su pojačanja i još više tehnike za PVO.
Ukrajinci nisu odustali i 17. juna pogodili su civilni remorker Vasilij Beh, koji je bio na zadatku prevoza raketnog sistema PVO na Zmijskog ostrvo. Od 20. juna odbrana ostrva je bila stalno pod udarom, čas haubica i dronova, poslednje nedelje juna višecevnih lansera raketa. Zvanično, rusko ministarstvo odbrane reklo je da su ljudi povučeni jer je trebalo otvoriti pomorski koridor za izvoz hrane iz Ukrajine, iz humanitranih razloga.
NATO je donacijama tehnike dao priliku Ukrajincima da drže pod vatrom Zmijsko ostrvo. U perspektivi, otvorena je tema angažovanja NATO-a u zaštiti brodova sa hranom i Rusi bi imali izbor da ignorišu razvoj prilika, što politički nije prihvatljivo rešenje, ili da udare po brodovima NATO-a, što bi bio casus belli. Odlaskom sa ostrva problem sada ne postoji, i krenuće izvoz hrane.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
