Foto: AP Photo/Evgeniy Maloletka
Lučki grad Mariupolj je pod ruskom opsadom i preti mu humanitarna katastrofa. On stoji na putu kopnenog koridora između Krima i samoproglašene proruske Donjecke i Luganske narodne republike koji je očigledno jedan od ciljeva ruske invazije na Ukrajinu. U odbranu grada je uključen i Puk Azov, radikalno desničaraska jedinica koja koristi neonacističke simbole i podređena je Ministarstvu unutrašnjih poslova
Prethodnih dana je između ruske vojske i ukrajinskih vlasti u lučkom gradu Mariupolj na Crnom moru više puta ugovaran prekid vatre da bi civili preko otvorenog koridora mogli da se evakuišu. Mariupolj je već desetak dana pod opsadom, odsečeni su struja, voda, i grejanje, ponestaje hrane. Neprestano odjekuju detonacije. Ima mnogo mrtvih. Lekari bez granica u gradu u kome živi 440.000 stanovnika upožoravaju na katastrofalnu situaciju. Gradonačelnik Vodim Bojčenko optužuje Ruse za „humanitarnu blokadu“. Ruska strana optužuje odbranu grada da se ne pridržava primirja, Ukrajinci za to optužuju ruske trupe.
Da bi uspostavili kopneni koridor između Krima i samoproglašene proruske Donjecke i Luganske narodne republike Rusi moraju da osvoje i stave pod svoju kontrolu Mariupolj.
Nemački „Špigel“ u broju od 4. marta piše da Mariupolj kao deo teritorijalne odbrane brani i radikalno desni Puk Azov koji je podređen Ministarstvu unutrašnjih poslova Ukrajine. O ovom puku, koji koristi neonacističke simbole, su izveštavali i BBC i Al Džazira. Drugi program nemačkog javnog servisa ZDF izveštavao je ranije da se nemački desničari priključuju puku Azov koji je formiran tokom sukoba na istoku Ukrajine 2014.
Kada govori o „etnacifikaciji“ kao cilju ruske „specijalne operacije“ u Ukrajini predsednik Rusije Vladimir Putin misli i na Puk Azov. To, međutim, svakako nije većinska Ukrajina, a u ovom trenutku je predsedniku Volodimiru Zelenskom, koji je jevrejskog porekla, verovatno svejedno ko se bori protiv Rusa, samo da se bori.
Pukom Azov, koji je paravojna jedinica, komanduje Andrej Bileckij rođen u Harkovu, po struci inženjer vodoprivrede, koji je od 2014. do 2019. bio član Vrhovne rade – parlamenta Ukrajine. On je vođa Socijal-Nacionalnog Zbora, ultranacionalističke ekstremne organizacije koja otvoreno sledi ideje nemačkog nacionalsocijalizma. Bileckij je povezan sa sličnim neonacističkim organizacijama u svetu, pa i u Nemačkoj. Partija je bliska kontroverznoj muzičkoj subkulturi National Socialist Black Metal.
Visoki komesarijat UN za ljudska prava je bio osudio Puk Azov da je isterao stanovnike iz nekih zgrada u Mariupolju i zauzeo ih sa svoje potrebe.
Puk Azov se 2014. sastojao od 850 boraca od kojih je 85 stranaca. Danas, izveštavaju nemački mediji, on broji oko 2.500 boraca, broj stranaca nije poznat, ali je među njiman navodno, kao jedan od visokih oficira Francuz Gaston Beson, nastanjen u Puli, jedan od boraca rata u Hrvatskoj. U Francuskoj je izašla i knjiga o njemu pod naslovom „Gaston Beson borac protiv Srba“.
U grbu puka Azov je na žutoj podlozi simbol koji je na levo iskrivljeni, pomalo izduženi kukasti krst kroz koji je provučena crna crta. Nemački ZDF je u jednom ranijem prilogu emitovanom pre rata u Ukrajini o toj paravojnoj jedinici, prikazala dvojicu njegovih boraca koji su na glavi nosili nemačke šlemove sa kukastim krstom i oznakom SS.
Komandant Bileckij je izjavio da on lično nije ni rasista, ni antisemita, a kao dokaz navodi da je jedan od njegovih visokih oficira Jevrejin Natan Hasin. Hasin je bio jedan od komandanata masovnih demonstracije poznatih kao Evromajdan, potiče iz ortodoksne jevrejske porodice.
Volodimir Zelenski se nije izjašnjavao o slavljenju ukrajinskog nacionaliste Stepana Bandere koji je bio direktno odgovoran za masovnu likvidaciju Jevraja u Ukrajini tokom Drugog svetskog rata, niti o puku Azov. Zelenski je za predsednika 2019. bio izabran sa preko 70 odsto glasova, što samo po sebi govori da je Ukrajina dominantnom većinom demokratski i prozapadno opredeljena.
Paravojne jedinice, kakav je Puk Azov, Putinu su poslužile kao izgovor da napadne Ukrajinu koja se od Rusije okrenula ka Zapadu.
J.H./Spiegel/ZDF/Zeit/Presse/BBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Pripadnici policije opkolili su autobus Milomira Jaćimovića u Novom Sadu, svega nekoliko sati pošto mu je vozilo vraćeno. Građani su pokušavaju da spreče odvoženje autobusa, dok je Jaćimović poručio da je reč o „bezvlašću“ i pozvao na mirni protest u Beogradu
Dijana Hrka, majka Stefana Hrke koji je stradao u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, saopštila je na konferenciji za medije da prekida štrajk glađu koji je vodila već 16 dana ispred Narodne skupštine Srbije
Dijana Hrka je za ponedeljak u 17 časova pozvala studente, srednjoškolce, radnike, zborove, građane na dogovor. „Ne idem nigde odavde, zovem vas sve na dogovor bez razilaženja“, poručila je Hrka koja je ušla u šesnaesti dan štrajka glađu
Generalštab je još jedan ispit iz poznavanja uređenog građanskog društva. Ispit otpora ideologiji „profit je važniji od ljudskih života“ – poručuju građanima Ratni i vojni veterani Srbije
Opozicija je uverena da Srbija neće naći rešenje za problem NIS-a u roku od sedam dana, kao što to zahteva predsednik države Aleksandar Vučić
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
