Učesnici današnjeg protesta „Nijedna više – stop femicidu“ zahtevaju, između ostalog, uspostavljanje tela koje će se boriti protiv femicida, da se femicid definiše kao posebno krivično delo, i strože kazne za počinioce, Ubistvo dvogodišnje Petre iz Zaječara je osmi femicid ove godine
Protest „Nijedna više – stop femicidu“ u organizaciji neformalnog feminističkog kolektiva “Ženska solidarnost” održan je danas ispred Vlade Srbije, povodom ubistva dvogodišnje Petre V. u Zaječaru.
Ovog utorka malu Petru pretukao je njen očuh, nakon čega je preminula u bolnici. Saslušanje očuha Miloša N. i devojčicine majke Jelene T. je u toku.
Ovo je osmi femicid u Srbiji od početka godine.
Ispred zgrade Vlade Srbije okupilo se oko 500 građana, a protest je započet blokadom Ulice kneza Miloša.
“Često nas novinari pitaju šta znači biti žena u Srbiji. Biti žena u Srbiji znači kada si silovana da te šalju na poligraf, znači da tvoj dom može biti najnebezbednije mesto za tebe, biti žena u Srbiji znači da kada ti muškarac ubije dete, javnost će te pitati kakva si ti to majka”, rekla je na početku protesta Anita Marković predstavnica “Ženske solidarnosti”.
Simonida Dević je podsetila da “kada muškarac ubije ženu, mediji nam to predstavljaju kao izolovani slučaj koji se dešava samo negde tamo. Mi smo danas ovde zato što znamo da je strah od nasilja realnost svake žene u Srbiji. Kada muškarac ubije ženu, sugerišu nam da ga je možda žena isprovocirala. Mi smo ovde da pitamo kako je žena od dve godine mogla da isprovocira ubistvo?”
Ona je takođe navela da je prošle godine ubijeno 27 žena i da to sa podacima iz ove godine iznosi 35 ubistava žena.
“Zahtevamo zvaničnu statistiku preko 300 ubijenih žena iz prošle decenije” rekla je.
Foto: Ivona Simonović
Nakon toga, 35 devojaka izlazilo je sa transparentima imena, prezimena i godinama žrtava koje su ubijene tokom ove i prošle godine.
Učesnici današnjeg protesta su zahtevali „uspostavljanje tela koje će se boriti protiv femicida“, tražili su da se femicid definiše kao posebno krivično delo, strože kazne za počinioce, kompletnu procenu rizika od femicida kog svake prijave nasilja nad ženom, odgovarajuću podršku ženama nakon pretrpljenog nasilja i pooštravanje uslova za dobijanje oružja”.
Učesnici protesta su se prošetali ka Skupštini Srbije. Šetnja je protekla mirno, a demonstranti su uzvikivali parole “Nijedna više”, “Ženska revolucija” i “Državo, srami se”.
Ispred Skupštine Srbije, govor je održala i novinarka Nove S Miljana Nešković koja je uputila kritiku političarima koji sede u zgradi Skupštine Srbije, rekavši da njih nije briga za ubistva žena u Srbiji.
Demonstranti su izvadili transparente kojima je bilo napisano “Centar za socijalni rad”, “Policija” “Sudstvo i tužilaštvo, a nekoliko devojaka je po njima rukavicama umočenim u crvenu farbu ostavilo otiske.
Devojke iz “Ženske solidarnosti” najavile su sledeće proteste i poručile: “Sestre, vidimo se ponovo, imate fore za ove zahteve do ponedeljka”.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Zbog podrške studentima Jovan Nenadić, vlasnik cvećare na Konjarniku, mesecima se suočava sa problemima, a sada mu je drugi put u deset dana radnja zapaljena
Odluku o određivanju pritvora Marku Marjanoviću, poznatijem kao Kristal Met Dejmon na društvenoj mreži X, donelo je krivično vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu, nasuprot stavu kolega, sudija za prethodni postupak koje su prethodno odbile da im odrede pritvore
Od najboljeg studenta, kakvim su ga zvali predstavnici vlasti, danas ni traga ni glasa. Da li je jedan loše odrađen kolokvijum Miloša Pavlovića koštao više nego što je mogao da zamisli
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
