U trećem ciklusu programa „Moja prva plata“ koji je počeo u utorak, kandidati imaju priliku da izaberu i stupe u kontakt sa poslodavcima iz privatnog sektora, a u drugoj polovini novembra će imati istu priliku sa poslodavcima iz javnog sektora. Dve nedelje nakon povezivanja biće formirane konačne liste poslodavaca i kandidata dostupne na sajtu www.mojaprvaplata.gov.rs.
Kako se navodi na sajtu, poslodavci koji su zainteresovani za učešće u Programu objavljuju konkretne radne pozicije, sa opisom poslova na srpskom jeziku, na kojima će se mladi osposobljavati za samostalan rad po utvrđenom programu koji odobrava Nacionalna služba za zapošljavanje, uz mentora koji vrši nadzor i pruža podršku.
Program omogućava podršku zapošljavanju mlađima od 30 godina bez radnog iskustva sa najmanje završenom srednjom školom. Do sada je za oko 12.000 radnih mesta koje je ponudilo 7500 poslodavaca konkurisalo više od 17.000 mladih, od kojih su 60 odsto žene, saopštila je Privredna komora Srbije.
Dve trećine poslova za srednju stručnu spremu
Načelnik u direkciji Nacionalne službe za zapošljavanje Ilija Knežević je za Tanjug rekao da je najviše zainteresovanih za program u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
Istakao je da je dve trećine radnih mesta koje su poslodavci oglasili za kandidate sa srednjim obrazovanjem, a trećina je predviđena za kandidate sa visokim obrazovanjem. „Od traženih zanimanja najveći broj je za administrativne saradnike, trgovce u maloprodaji i veleprodaji, komercijaliste, konobare, frizere, zavarivače i tehničke struke srednjeg nivoa obrazovanja, zatim knjigovođe, računovođe, ekonomiste, pravnike, doktore i medicinske sestre „.
Takođe, u skladu sa odredbom Javnog poziva, utvrđeno je da Nacionalna služba za zapošljavanje zadržava pravo da ograniči broj poslodavaca po sektorima i broj oglašenih pozicija po poslodavcu koji se mogu uključiti u ovaj program kako bi se obezbedilo ravnomerno učešće većeg broja poslodavaca iz više različitih sektora.
Program „Moja prva plata“ traje devet meseci, a za to vreme Nacionalna služba za zapošljavanje će kandidatima sa završenom srednjom školom mesečno splaćivati 25.000 dinara, a onima sa visokim obrazovanjem 30.000.
Dobra ponuda ili “teška” lova?
Kako se navodi na portalu Biznis.rs, prema rezultatima istraživanja 57 odsto mladih u Srbiji ne zarađuje ništa, dok svega 12 procenata ima platu veću od 80.000 dinara. S obzirom na to da plata, neiznenađujuće, predstavlja najvažniji faktor, bitno je i videti koliku platu mladi smatraju dovoljnom za pristojan život u Srbiji.
Najviše nih, 41,5 odsto, kaže da je plata od 80.000 do 100.000 dinara dovoljna za pristojan život. Kada to uporedimo sa zvaničnom prosečnom platum u Srbiji u aprilu 2022. Godine koja je iznosila 73.012 dinara, može se pre pretpostaviti da većina mladih razume da prosečna plata u Srbiji, i dalje, nije dovoljna da bi se sa njom vodio pristojan život. To smatra samo 11,6 odsto mladih.
Da su mladi u potpunosti u pravu, potvrdila je i remijerka u trećem mandate Ana Brnabić koja je tokom gostovanja na televiziji Blic rekla da bi njoj minimalac od 40.000 dinara potrajao “Nekoliko dana, pretpostavljam”.
Šta mladi ljudi u Srbiji misle o tome govori podatak da njih 50.000 godišnje napusti Srbiju.
Da stvar bude još dramatičnija, istraživanje „Troškovi emigracije mladih“ koje su sproveli Vestminsterske fondacije za demokratiju i Institut za razvoj i inovacije, pokazuje da Srbija za te odlaske snosi najveće posledice ekonomske prirode jer samo troškovi obrazovanja svih ljudi koji u toku jedne godine odu iz Srbije iznose između 960 miliona i 1,2 milijarde evra.
Gotovo da se nameće pitanje “Zašto Srbija troši ovoliki novac na isporuku svojih ljudi u inostranstvo, umesto da taj novac uloži u bolje plate mladih koji ovde ostaju?”
Nezaveden rad
Kandidatkinja koja je napustila Program jer je dobila ponudu za drugi posao Sanja Simikić kaže za portal “Vremena”: „Moje pozitivno iskustvo je što sam vrlo lako posle fakulteta došla do zaposlenja i neke prakse koja mi je bila potrebna u tom trenutku. Međutim, tih 25 hiljada ti zvuči okej u tom trenutku, ali sav program za tu vrstu plaćanja traje predugo, jer u prvih nekoliko meseci početnik odmah i veoma lako uđe u rutinu i nauči dosta stvari i do devetog meseca postane nezadovoljan tim novcem. On se, pritom, ne vodi kao zaposlen, a pare koje dobija čak ne stižu određenog datuma, jedan mesec se desi da stigne prvog, a sledećeg trideset i prvog”.
Sa druge strane, kaže Sanja, poslodavac već nakon nekoliko meseci dobija gotovog radnika koji završava sve moguće poslove, a nakon završenog progama nema nikakvu obavezu prema tom radniku jer ga firma tada ne prepoznaje kao nekog ko tu ima iskustvo i kandidat opet mora da prolazi kroz proces probnog rada još nekoliko meseci. U suštini, “tih tvojih devet meseci se nigde ne vodi.“
Posao preko Studentske zadruge
Na društvenim mrežama entuzijazam za ovu ponudu države varira od korisnika do korisnika. Spisak kandidata na sajtu programa za sada ostaje anoniman, a komentari na promotivnom sadržaju na tiktok-u podstiču kandidate da traže bolju ponudu.
“Meni kao tehničaru optike su ponudili 90 hiljada dinara na mesečnom nivou. Presmešno” napisala je tako korisnica Tijana D. Todorović u komentaru.
A kako to uvek i biva, većina mladih se na kraju snalaze sama, na šta je ukazao komentar korisnice Milice koja je napisala “Isti novac, čak i veći, dobijam za to što se sama prijavima da radim preko zadruge”.
Cilj Programa je da se podstakne osposobljavanje mladih za rad kao i zapošljavanje mladih i pruži podrška privredi u rešavanju problema sa nedostatkom kadrova.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
