Analiza

Privremeni izborni epilog: Čiji je Beograd? 2

Da li je bilo dovoljno za pobedu: Vladeta Janković

Foto: Dragan Kujundžić/Tanjug

4. 4. 2022. / 1.28

Privremeni izborni epilog: Čiji je Beograd?

Pobednici na parlamentarnim i predsedničkim izborma su poznati i očekivani. Srž ovog izbornog ciklusa je, međutim, Beograd u kome se zbog navale u poslednjem satu pred zatvaranje izbornih mesta glasalo  i posle 22 časa. Ni jedna partija se u izbornoj noći nije izjašnjavala o rezultatima u Beogradu, jer bi to mogao da bude povod za obračun na ulici. Članovi Republičke izborne komisije su se za to vreme zavukli u mišju rupu, a zgradu su čuvale policijske snage

Na parlamentarnim i predsedničkim izborima nije bilo većih iznenađenja.

Uprkos nadi jednog dela srpskih birača da bi Zdravko Ponoš mogao da uđe u drugi krug sa Aleksandrom Vučićem, nadmoć u medijima i resursima je bila prevelika. Predsednik Srpske napredne stranke je osvojio gotovo 3 miliona od oko 6,5 miliona zvanično registrovanih birača. Ponoš i drugi predsednički kandidati i kandidatkinje su u trku bili ušli protiv ličnosti oko koje je čitavu deceniju izgrađivan kult narodnog vođe toliko iznad svih i svega, da je i običan TV duel između predsedničkih kandidata bio posve isključen.

U Skupštini Srbije SNS će i posle ovih vanrednih parlamentranih izbora ostati ubedljivo najjača snaga. Neće imati problema da oformi stabilnu većinu. Ali, opozicija se vratila u Parlament. Prema preliminiranim rezultatima imaće između 80 i 90 od 250 poslaničkih mesta. Dovoljno da se pokvari jednoumna zabava koja je trajala od izbora u junu 2020. Ulazak u parlament ne znači samo nove resurse za političku borbu i osvajanje platforme za obraćanje javnosti, već i sasvim drugačiju poziciju u razgovorima sa predstavnicima Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država pa i Rusije, to jest sa tzv. međunarodnom zajednicom.

Ostaje Beograd. Za sve one koji ni kulturološki ni politički ne mogu da podnesu bilo šta što predstavljaju Vučić i njegovi sledbenici, poraz u Beogradu bi bio razočarenje od kojeg bi se dugo oporavljali. U trenutku dok nastaje ovaj tekst 4. aprila oko 1 ujutru rezultat u glavnom gradu je i dalje neizvestan.

Međutim, kakvi god da bili rezultati i po potrebi postizborno mešetaranje naprednjaka u Beogadu: u Srbiju se vratio pluralizam u institucije. Opozicione partije su iskusnije, međunarodna konstelacija se promenila.

Postoji i treći scenario u Beogradu: da je opozicija pobedila, a vlast to ospori. To bi značilo razrešenje na ulici. Zato su i opozicione partije i SNS pažljivo izbegavale da se izjašnjavaju o rezultatima u Beogradu.

I CRTA je obazrivo odbila da daje procene za Beograd dok ne bude obradila preko 90 odsto, a ako je rezultat veoma tesan, i veći deo izbornog materijala. Republička izborna komisija se bila povukla u mišju rupu.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu