Foto: Ilistracija/AP/Karolina Sobel
Strahuje se da je više od 60 ljudi poginulo nakon što je čamac sa migrantima pronađen kod Zelenortskih Ostrva u Atlantskom okeanu
Više od 60 ljudi najverovatnije je poginulo nakon što je brod kojim su putovali iz Senegala pronađen kod Zelenortskih ostrva, saopštila je u sredu Međunarodna organizacija za migracije (IOM).
Preživelo je 38 osoba, među kojima su četvoro dece između 12 i 16 godina.
Policija je saopštila da je dugački drveni ribarski brod primećen u ponedeljak u Atlantskom okeanu kod zapadne Afrike, oko 277 kilometara od ostrva Sal na Zelenortskim Ostrvima.
Čamac potonuo zbog preopterećenosti
Prema prvim izveštajima, brod je potonuo, ali je kasnije razjašnjeno da je pronađen kako pluta. Plovilo je locirao španski ribarski brod, koji je upozorio vlasti Zelenortskih ostrva.
Nije jasno kada se incident dogodio, ali prema rečima preživelih, brod je napustio Senegal 10. jula sa oko 100 putnika.
Za većinom žrtava se još uvek traga
Hitne službe su pronašle posmrtne ostatke sedam osoba, rekao je portparol IOM-a AFP-u, dok se još 56 osoba smatra nestalima.
„Generalno, kada se ljudi prijave kao nestali nakon brodoloma, pretpostavlja se da su mrtvi“, rekao je portparol.
Najsmrtonosnija ruta
Zelenortska ostrva se nalaze na pomorskom putu ka španskim Kanarskim ostrvima.
Atlantska migracijska ruta iz zapadne Afrike do Kanarskih ostrva jedna je od najsmrtonosnijih na svetu.
Hiljade ljudi koji bježe od siromaštva i rata svake godine rizikuju svoje živote da bi prešli opasan prelaz.
U januaru su spasilački timovi na Zelenortskim Ostrvima spasili oko 90 migranata i izbeglica koji su plutali u kanuu, dok su još dva na brodu poginula.
Migranti su bili iz Senegala, Gambije, Gvineje Bisao i Sijera Leonea.
Z.S/RTS/RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Ribarski brodić koji je prevozio migrante iz Libije ka Italiji, prevrnuo se u sredu i potonuo 75 kilometara od grčkog poluostrva Peloponez. Obalska straža je objavila da je iz mora izvukla 79 tela i spasla oko 100 osoba
U brodolomu barke od dvadesetak metara na kojoj je zbijeno bilo oko 200 migranata život je izgubilo najmanje 59. Strahuje se da je broj mrtvih veći
U nizu njihovih problema su pristup teritoriji, izloženost krijumčarenju i trgovini ljudima, ponekad i ropskom radu, arbitrarno lišavanje slobode, problemi sa regulisanjem statusa, nedostatna konzularna pomoć i diplomatska zaštita. Aktuelan je i problem ostvarivanja i priznavanja stečenih prava, poput regulisanja radnog staža, sticanja uslova za penziju... Na sve to dodaje se i izloženost diskriminaciji, govoru mržnje i zločinima mržnje
