Foto: Ilistracija/AP/Karolina Sobel
Strahuje se da je više od 60 ljudi poginulo nakon što je čamac sa migrantima pronađen kod Zelenortskih Ostrva u Atlantskom okeanu
Više od 60 ljudi najverovatnije je poginulo nakon što je brod kojim su putovali iz Senegala pronađen kod Zelenortskih ostrva, saopštila je u sredu Međunarodna organizacija za migracije (IOM).
Preživelo je 38 osoba, među kojima su četvoro dece između 12 i 16 godina.
Policija je saopštila da je dugački drveni ribarski brod primećen u ponedeljak u Atlantskom okeanu kod zapadne Afrike, oko 277 kilometara od ostrva Sal na Zelenortskim Ostrvima.
Čamac potonuo zbog preopterećenosti
Prema prvim izveštajima, brod je potonuo, ali je kasnije razjašnjeno da je pronađen kako pluta. Plovilo je locirao španski ribarski brod, koji je upozorio vlasti Zelenortskih ostrva.
Nije jasno kada se incident dogodio, ali prema rečima preživelih, brod je napustio Senegal 10. jula sa oko 100 putnika.
Za većinom žrtava se još uvek traga
Hitne službe su pronašle posmrtne ostatke sedam osoba, rekao je portparol IOM-a AFP-u, dok se još 56 osoba smatra nestalima.
„Generalno, kada se ljudi prijave kao nestali nakon brodoloma, pretpostavlja se da su mrtvi“, rekao je portparol.
Najsmrtonosnija ruta
Zelenortska ostrva se nalaze na pomorskom putu ka španskim Kanarskim ostrvima.
Atlantska migracijska ruta iz zapadne Afrike do Kanarskih ostrva jedna je od najsmrtonosnijih na svetu.
Hiljade ljudi koji bježe od siromaštva i rata svake godine rizikuju svoje živote da bi prešli opasan prelaz.
U januaru su spasilački timovi na Zelenortskim Ostrvima spasili oko 90 migranata i izbeglica koji su plutali u kanuu, dok su još dva na brodu poginula.
Migranti su bili iz Senegala, Gambije, Gvineje Bisao i Sijera Leonea.
Z.S/RTS/RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Prvog dana predizborne kampanje na Kosovu razbuktala se tema o integraciji srpskog zdravstvenog i obrazovnog sistema u kosovski sistem. To su jedine preostale srpske institucije na Kosovu. Kako na to gledaju kosovski Srbi
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu prihvatio je da razmatra predstavku advokata studenta Bogdana Jovičića
Opozicija u Zaječaru pozvala je građane Srbije da u sredu ujutro dođu u grad i spreče održavanje konstitutivne sednice Skupštine, koju smatraju nelegalnom. Lider koalicije „Promena u koju verujemo“ Uglješa Đuričković poručuje da je Zaječar „ogledalo Srbije“ i da se sutrašnjim protestom brani ustavni poredak
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) osuđuje verbalne napade člana Glavnog odbora SNS-a Siniše Vučinića na medije i novinare, između ostalog i na glavnog urednika „Vremena“ Filipa Švarma
Studenti iz Srbije nominovani su za priznanje Saharov, koje se dodeljuje za slobodu mišljenja
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Ribarski brodić koji je prevozio migrante iz Libije ka Italiji, prevrnuo se u sredu i potonuo 75 kilometara od grčkog poluostrva Peloponez. Obalska straža je objavila da je iz mora izvukla 79 tela i spasla oko 100 osoba
U brodolomu barke od dvadesetak metara na kojoj je zbijeno bilo oko 200 migranata život je izgubilo najmanje 59. Strahuje se da je broj mrtvih veći
U nizu njihovih problema su pristup teritoriji, izloženost krijumčarenju i trgovini ljudima, ponekad i ropskom radu, arbitrarno lišavanje slobode, problemi sa regulisanjem statusa, nedostatna konzularna pomoć i diplomatska zaštita. Aktuelan je i problem ostvarivanja i priznavanja stečenih prava, poput regulisanja radnog staža, sticanja uslova za penziju... Na sve to dodaje se i izloženost diskriminaciji, govoru mržnje i zločinima mržnje
