Foto: Turkish Presidency via APNakon sastanka sa Rusima ukrajinska delegacija je govorila o nekim budućim međunarodnim bezbenosnim garancijama za dogovor koji bi tek trebalo da bude postignut i koji predviđa da Ukrajina ostane neutralna. O konkretnim uslovima za obustavu borbenih dejstava i povlačenju ruskih trupa sa ukrajinske teritorije ukrajinski pregovarači se neposredno posle sastanka pred novinarima nisu izjašnjavali
Nakon druge runde mirovnih pregovora između ukrajinske i ruske delegacije u Istanbulu ništa ne ukazuje na brzu obustavu borbenih dejstava.
Ukrajinski pregovarači su posle sastanka izjavili da su predložili novi sistem koji bi garantovao da se jednom bude poštovalo, ono o čemu eventualno bude bio postignut sporazum. Jedan od glavnih garanata tog budućeg sporazuma između Ukrajine i Rusije bila bi Turska, a spominju se i Izrael, Poljska, Kanada, alii stalne članice Saveta bezbednosti UN SAD, Francuska i Velika Britanija. Garancije bi, kao što predviđa i član 5 NATO-ugovora, podrazumevale i vojnu dbranu Ukrajine u slučaju nove ruske agresije.
Tome bi trebalo da predstoji multilateralna konferencija, a uslov za sve to je potpuna obustava borbenih dejstava u celoj Ukrajini.
Ukrajinci bi samo sa međunarodnim garancijama pristali na neutralan status, koji zahteva Kremlj.To bi značilo da neće biti međunarodnih vojnih baza na ukrajinskoj teritoriji.
Ni jedna ni druga delegacija nije iznosila detalje o eventuanom povlačenju ruskih trupa iz Ukrajine.
Tome svemu bi opet trebalo da prethodi referndum o eventualnom sporazumu između Kojeva i Moskve, a preduslov za to je da vlada mir i da se u zemlju vrati nekoliko miliona Ukrajinaca.
Što se Krima tiče, Ukrajine je ponudilada se o njegovom statusu pregovara narednih 15 godina.
Što se Ukrajinaca tiče, stvorili su se ulsoviza susret Volodimira Zelenskog i Vladimira Putina.
Prethodno su „crvene linije“ Kijeva bile da Rusi odustanu od okupacije Donbasa i povuku svu vojsku sa ukrajinske teritorije.
Ruska delagacije je saopštila da će razmotriti ukrajinske predloge.
Bombardovanje za vreme pregovora
Moskva je poručila da će znatno redukovati vojne aktivnosti u okolini Kijeva i Černiva kako bi se „steklo poverenje“ i bio omogućem dijalog. Američki vojni analitičari, međutim, kažu da Rusija smanjuje intenzitet borbenih dejstava u okolini Kijeva samo zato što nije ostavrila nikakav napredak i što je shvatila da tu ne može da slomije otpor Ukrajinaca.
Strateški važan grad Černiv, oko 150 kilometara severno od Kijeva na granici sa Belorusijom, je proteklih nedelja bio izložen žestokim ruskim napadima.
Otprilike u vreme trajanja pregovora u Istanbula ruska vojska je raketirala Mikolajiv na jugu Urajine između Odese i Hersona i pogodila zgradu oblasne uprave. Predsednik Zelenski je izjavio da je najmanje 7 ljudi poginulo, a 22 povređeno.
„Pogodili su moju kancelariju, kučkini sinovi“, napisao je na Telegramu posle napada guverner Vitalij Kim i postavio fotografije i snimke napada koji pokazuju gotovo prepolovljenu zgradu. Stotinak njegovih saradnika je uspelo da se spase.
J.H./CNN/Spiegel
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjuena www.vreme.com
Vanredni parlamentarni izbori održavaju se u nedelju, 25. oktobra. Pravo glasa ima 6.451.292 birača, a glasaće se na 8.392 biračka mesta. Izborna tišina traje do zatvaranja biračkih mesta u 20 časova
Publicista Dejan Lučić uhapšen je zbog sumnje da je tvrdnjama o izbornom danu izazvao paniku i nerede, saopštilo je tužilaštvo
Može li lista sa 45 odsto glasova da dobije većinu u Skupštini? Može. Ključ je u cenzusu i raspodeli mandata. Evo kako to radi u Srbiji
Oko 90 aktivista i prevodilaca iz Mađarske i Vojvodine planira da prati izbore u Srbiji. Organizacija DE! Akcióközösség oslanja se na mobilne timove, snimanje događaja na terenu i brzo objavljivanje informacija o dešavanjima
Članice Stalne radne grupe za bezbednost novinara zahtevaju hitnu reakciju Republičke izborne komisije zbog uskraćivanja pristupa novinarima u Pančevu i Vranju i traže odgovornost onih koji ih sprečavaju da prate rad izbornih komisija
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
