Foto: Strahinja Aćimović/Tanjug
Na predsedničkim izborima se nekada lomila sudbina Srbije. Takve neizvesnosti sada nema. Ali, nikada se ne zna
Što se žešće i duže opozicija bude prepucavala oko zajedničkog predsedničkog kandidata, to više rastu šanse i inače prefavorizovanog aktuelnog predsednika Srbije da obnovi mandat već u prvog krugu. Sam eventualni ulazak u drugi krug bi donekle uzdrmao temelje vlasti Aleksandra Vučića, na kojima sada stoji.
„Vreme“ je u susret parlamentarnim, predsedničkim i beogradskim izborima u broju 1610 pisalo o svim predsedničkim izborima od 5. okotobra 2000. godine, koji se u kontekstu predstojećih izbora i desetogodišnje vladavine Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića čitaju na nov način.
Prvi i drugi izbori za predsednika Srbije nakon 5. oktobra 2000, u septembru i decembru 2002. godine, su po važečem Izbornom zakonu poništeni zbog izlaznosti manjoj od 50 odsto upisanih birača.
Nakon isteka mandata predsednika Srbije još iz predpetooktobarskog doba Milana Milutinovića novi predsednički izbori su raspisani za 16. novembar 2003. godine. Pošto je Vojislav Šešelj bio u pritvornoj jedninici Haškog tribunala, Srpska radikalna stranka je u predsedničku trku krenula sa Tomislavom Nikolićem. U ime DOS-a je nastupio Dragoljub Mićunović. Nikolić je sa 1.166.896 osvojenih glasova imao oko 300.000 glasova više od Mićunovića, ali su i ovi predsednički izbori proglašeni nevažećim zbog rekordno niske izlaznosti od svega 38,79 odsto.
Pošto je postalo jasno da ovako predsednik države nikada neće biti izabran, Skupština Srbije je konačno 25. februara 2004. usvojila Zakon o izmeni uslova za izbor predsednika Srbije: ukinut je zakonski cenzus od preko 50 odsto.
I na predsedničkim izborima održanim 13. juna 2004. izlaznost je bila ispod nekadašnjeg cenzusa – 47,76 odsto. Na sceni se pojavio novi glavni glumac – Boris Tadić. On je konačno u drugom krugu 27. juna pobedio Tomislava Nikolića sa osvojenih 48,36 odsto glasova i prednošću od osam odsto.
Dve godine kasnije, nakon na jedvite jade proguranog referenduma je donesen „mitrovdanski“ Ustav koji je mandat predsednika Republike sa četiri godine produžio na pet.
Sledeći megdan Borisa Tadića i Tomislava Nikolića odigrao se 20. januara 2008. U drugom krugu izlaznost je bila veća od 68 odsto, a Tadić je za nešto više od 100.000 glasova opet pobedio Nikolića.
Po novom Ustavu, Tadićev mandat je isticao 2013. godine, ali je on odlučio da ga skrati i spoji predsedničke sa parlamentarnim izborima. Prvi krug je održan 6. maja 2012. godine.
U drugom krugu je 20. maja, sa izlaznošću od 46,28 odsto, pobedio Tomislav Nikolić sa 49,54 odsto osvojenih glasova, naspram Tadićevih 46,28 odsto. Tada počinje naprednjačka era. Tadića su pobede koštali tzv. „beli listići“ – njima su birači Demokratske stranke zgađeni Tadićevom politikom heli da mu održe lekciju. Uspeli su u tome bolje nego što im je bila namera.
Nikolić je kao predsednik države učinio pravu stvar i odrekao se funkcije predsednika Srpske napredne stranke koju je osnovao. Na njegovo mesto na čelu stranke je došao Aleksandar Vučić i tada počinje njegova era.
Vučić je poptpuno istisnuo Nikolića iz politike i sa mesta premijera sam se kandidovao za predsednika države 20. aprila 2017. godine. Uz izlaznost od 54,34 odsto ubedljivo je pobedio sa 55,08 odsto osvojenih glasova. Na drugom mestu je sa 16,36 odsto završio Saša Janković.
Naredni predsednički izbori biće održani 3. aprila ove godine. Pobeda Aleksandra Vučića smatra se neupitnom.
Fiilip Mirilović/M.N.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Od osude „prava jačeg” do poređenja sebe sa Miloševićem, Aleksandar Vučić globalnu krizu nakon zarobljavanja Nikolasa Madura tumači kroz prizmu stalne pretnje – po njega samog
Nakon što je raskinuo ugovor sa konzorcijumom četiri kompanije koje su ranije pružale marketinške usluge vredan blizu 16 miliona evra, Ekspo je raspisao novi tender
Masovno nezadovoljstvo građana, sankcije protiv NIS-a i krah spoljne politike u kojoj je Vučić hteo da bude dobar sa svim stranama sveta… To su razlozi ekonomskog posrtanja Srbije, piše Frankfurter algemajne cajtung
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio još jednom silno naoružavanje Srbije. Da li se iza najave o udvostručenju vojnih kapaciteta kriju stvarne bezbednosne pretnje ili je to politički marketing? Ili se režim naoružava protiv sopstvenog naroda?
„Neverovatna razbojnička, gusarska, kriminalna akcija“, uzbuđivao se Dragan J. Vučićević na svojoj TV Informer zbog otmice predsednika Venecuele Nikolasa Madura. Izrazio je bojazan da bi Amerikanci tako i Aleksandra Vučića mogli da ćape. Opleo je D. J. sada najstrašnije po Donaldu Trampu, a toliko se bio radovao kada je ovaj po drugi put ušao u Belu kuću
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
