Ekonomija

Povećanje penzija: Da li ćemo opet postaviti tempiranu bombu u budžet 2

Predsednik države i članovi Vlade: Poslednju reč ima Aleksandar Vučić

Foto: Tanjug

9. 7. 2022. / 10.44

Povećanje penzija: Da li ćemo opet postaviti tempiranu bombu u budžet

Ovakva kombinacija – visoki deficit, visoka stopa zaduživanja i veliko povećanje penzija, neodoljivo podseća na događaje iz 2008. godine kada je tadašnja vlast sistemski podrila javne finansije

“Sada smo u najpovoljnijoj poziciji, spustili smo nivo penzija na 9,1-9,2 odsto udela u BDP-u i velika je vest da će penzioneri imati najveće povećanje penzija u ne znam koliko godina i decenija, suštinski i realno”, rekao je Vučić novinarima u sredu 15. juna, nakon otvaranja obilaznice od petlje Orlovača do tunela Straževica.

“To ukupno neće biti ispod 17-18 odsto. To je neverovatno i neočekivano u ovakvim uslovima. Penzioneri, imaćete najkasnije sa 1. januarom povećanje penzije od 18,2 odsto ako nam MMF u potpunosti odobri”, rekao je predsednik.

Sutradan je u javnost izašao i ministar finansija Siniša Mali, samo da potvrdi kako je predsednik u pravu da će penzije biti uvećane.

I zbilja, tačno kaže predsednik – ovo je neverovatno i neočekivano u ovim uslovima. Nesumnjivo je da bi penzije trebalo da prate rast inflacije, tačno je i da švajcarska formula – po kojoj se u poslednje dve godine penzije usklađuju sa rastom cena – “kasni”, odnosno da inflacija “jede” penzije pre nego što one stignu da se usklade sa rastom cena. Tako je, u periodu od januara do aprila ove godine, vrednost prosečne penzije zapravo opala za 3,2 odsto u odnosu na prošlu godinu, zbog sada već dvocifrene inflacije.

Koja fiskalna strategija

Međutim, na ovaj način se još jednom institucionalizuje volja jednog čoveka, koji – mada mu to ni izbliza nije posao – uzima na sebe da povećava penzije, i to nepun mesec nakon što je usvojena Fiskalna strategija za 2023. godinu, koja predviđa da udeo penzija u BDP-u poraste samo za 0,1 procentni poen – sa 9,2 na 9,3 odsto.

Verovatno je, ukoliko se obistini ova najava, da će i deficit sledeće godine preći planiranih 1,5 odsto BDP-a, što dalje uvećava potrebe za finansiranjem te rupe, a cene zaduživanja takođe rastu.

Pre pandemije, krajem 2019, država se zadužila za 550 miliona evra na 10 godina, po stopi prinosa od 1,25 odsto. Samo u poslednjih nedelju dana, država je najavila dva emitovanja hartija od vrednosti: 25 milijardi dinara, tj. malo više od 200 miliona evra, sa rokom dospeća 2028. godine i 350 miliona evra, sa rokom dospeća za godinu dana, tj. u junu 2023. godine. Procenjena cena ovog najnovijeg zaduživanja je 5,88 odsto za dinarsko zaduživanje i 2,4 odsto za hartije u evrima (da li će to biti i cena zaduživanja, videće se nakon realizovane emisije – moguće je da će cena biti i veća).

Ovakva kombinacija – visoki deficit, visoka stopa zaduživanja i veliko povećanje penzija, neodoljivo podseća na događaje iz 2008. godine kada je tadašnja vlast sistemski podrila javne finansije.

Šta se dogodilo te 2008, usred svetske finansijske i ekonomske krize?

Lako ćemo, usred krize

Koalicija predvođena Demokratskom strankom je, na uslovljavanje PUPS-a, čak tri puta te godine povećala penzije. Prema podacima Ministarstva finansija, te 2008. godine penzije su realno povećane za 14, 2 odsto, uprkos prosečnoj godišnjoj inflaciji od 11,7 odsto (tih godina dvocifrene inflacije nisu bile retkost).

Svakako da su penzioneri bili zadovoljni: prethodne, 2007. godine, prosečna penzija bila je nešto ispod 50 odsto prosečne zarade (13.612 dinara ili oko 170 evra, u odnosu na 27.759 dinara ili 347 evra), dok je u 2008. taj iznos dosegao 53,9 odsto (216,6 evra penzija, 402,1 evro plata). Na kraju 2009. taj odnos je otišao na čak 62,3 odsto prosečne zarade jer je privreda skresala prosečnu platu zbog krize (210,6 evra penzija, 337,8 evra plata).

Problem je, međutim, bio što je u budžet Republike Srbije na ovaj način postavljena tempirana bomba. Jer, povećanje nije bilo jednokratno izdavanje – kao što se, na primer, u poslednjih nekoliko godina ustalilo da država, kad joj se ćefne, podeli linearno penzionerima po 4-5 hiljada kao “pomoć”. Ne, povećanje penzija značilo je obavezu da iz meseca u mesec mora da se isplaćuje ta uvećana suma.

S obzirom da je – uprkos tadašnjim najavama kako će svetska kriza biti naša razvojna šansa – proizvodnja u Srbiji takođe pala, to je značilo i uvećanje udela penzija u BDP-u sa 10,3 odsto BDP-a 2007. na 12,7 odsto 2009. godine (Fiskalni savet danas preporučuje maksimalno 11 odsto).

Tužan kraj

Šta se dalje dešavalo sa penzijama? Svake godine nakon 2009. one su zapravo realno gubile na vrednosti: 2010. prosečna penzija vredela je 5,6 odsto manje nego 2009, zbog visoke inflacije; godinu dana kasnije još 3,6 odsto manje. Ovo realno smanjivanje se nastavilo i narednih godina.

Takođe, i neprestani pad vrednosti dinara u odnosu na evro učinio je svoje: 2014. godine prosečna penzija vredela je svega 205,3 evra, dakle, manje nego 2008. a, setimo se, tek tada je krenulo i dodatno smanjivanje penzija zbog toga što se država našla pred bankrotom. Tako, na kraju cele ove priče, nakon što su na jesen 2014. penzije smanjene, 2015. prosečna penzija vredela je tek 192 evra.

Istovremeno, silno povećanje penzija, kombinovano sa niskim privrednim rastom i recesijom u nekoliko godina, dovelo je do ogromnog povećanja deficita: konsolidovani fiskalni rezultat Srbije 2007. bio je -1,8 odsto BDP-a, a iskopana rupa je 2012. i 2014. išla više od šest odsto BDP-a (uzgred, prva kovid godina, 2020, bila je rekordna u ovom pogledu sa minus osam odsto BDP-a, dok je 2021. fiskalni rezultat bio -4,1 odsto BDP-a).

I dok se u novoj rundi krize ne očekuje pad dinara prema evru – naprotiv, dinar je čak i ojačao, pa je danas srednja vrednost evra 117,4 dinara – na ruku ne ide ni smanjenje procenjenog privrednog rasta Srbije sa 4,5 na 3,5 odsto ove godine, odnosno sa pet na četiri odsto za 2023: to automatski uvećava odnos i deficita i javnog duga prema BDP-u.

Neusaglašena monetarna i fiskalna politika

“U ovom trenutku postoji nekoliko bitnih neizvesnosti u narednom periodu koje mogu nepovoljno uticati na finansijsku poziciju zemlje”, kaže za “Vreme” Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije.

Povećanje penzija: Da li ćemo opet postaviti tempiranu bombu u budžet 3
Foto: Marija Janković

“Jedno pitanje je svakako po kojoj ceni ćemo uvoziti naftu i gas u narednom periodu i da li će snabdevanje biti redovno. Drugo pitanje je da li će EPS biti u stanju da podmiri potrebe za strujom i, ako ne, po kojoj ceni ćemo uvoziti struju u narednom periodu. Treće pitanje je do koje mere će se povećavati kamatna stopa za finansiranje javnog duga zemlje u narednom periodu. Konačno, i kako će se zaista odraziti ukrajinska kriza na privrednu aktivnost u Srbiji u narednom periodu, pa samim tim i na budžetske prihode zemlje.

U uslovima ovakvih neizvesnosti, svako podizanje plata i penzija iznad stope inflacije je s finansijske tačke gledišta rizičan potez. Uz to, naravno, ako nema adekvatnog rasta produktivnosti naše privrede, jasno je da će realni rast plata i penzija, bez adekvatnog rasta produktivnosti, imati i inflatorni efekat kroz rast agregatne tražnje”, kaže Šoškić.

On dodaje i da aktuelne najave suprotstavljaju monetarnu i fiskalnu politiku. “Restriktivna monetarna politika, koja se sprovodi dominantno rastom referentne kamatne stope, u suprotnosti je sa ovakvom najavljenom ekspanzivnom fiskalnom politikom. Otuda, rast referentne kamatne stope NBS kao vid obuzdavanja buduće inflacije će jednim delom biti poništen ako se najavljena povećanja penzija i plata realizuju. Nije dobro da monetarna i fiskalna politika nisu usaglašene. Uvozni deo inflacije, uslovljen rastom cena na svetskom tržištu, monetarna politika ionako teško može da kontroliše u dugom roku”, zaključuje profesor Šoškić.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu